Članom 23. stav 1. Zakona o vodama propisano je da se pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini, u smislu ovog zakona, smatra izgradnja, rekonstrukcija, sanacija i održavanje (redovno i investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređivanje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju. U stavu 5. istog člana propisano je da vodnim objektima za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda i vodnim objektima za zaštitu od erozije i bujica, osim vodnih objekata za zaštitu od erozije i bujica iz stava 3. ovog člana, koji su u javnoj svojini, upravlja jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji objekti nalaze.

Iz citiranih odredbi Zakona o vodama proizlazi da je jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze vodni objekti za uređenje vodotoka i zaštitu od poplava na vodama II reda u javnoj svojini, po samom Zakonu („ex lege“), ovlašćena za vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno da ima pravo da u svojstvu investitora podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje radova na tim objektima.

Da, shodno čl.3. st .2. Uredbe o loakcijskim uslovima.

Članom 3.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Takođe, st.1.ovog člana uredbe propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Za izvođenje radova u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu, osim ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, čije građenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se  podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijama iz čl.2.tač.24) i 24a) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.)

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretni slučajevima.

Takođe, napominjemo da se pozivni centar bavi isključivo odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

1.Za izvođenje radova na dogradnji stambenog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, pre izdavanja lokacijskih uslova možete organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole da podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

2.U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Ukoliko se ne menja namena objekta, dogradnja pomoćnog objekta može se vršiti na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji, s obzirom da se građenje pomoćnih objekata vrši u skladu sa čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno čl.145. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ odbiće rešenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu potrebno izdavanje građevinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje jednog zahteva

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o tome da se na jednoj katastarskoj parceli (ili susednim, ali sa obavezom spajanja istih u skladu sa čl.53a Zakona o planiranju i izgradnji) vrše dogradnje više objekata, od kojih je za neke potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, a za neke rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145.Zakona, u tom slučaju nije potrebno ishodovati više rešenja (isto važi i za loakcijske uslove), već se može podneti jedan zahtev - zahtev za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli. Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, a zatim i građevinske dozvole kroz CIS (u koraku u kome se unose podaci o objektu), potrebno je posebno uneti podatke o svakom od objekata koji se dograđuju. 

Ukoliko je u konkretnom slučaju o radovima na dogradnji više objekata za koje je potrebno pribaviti rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, takođe nije potrebno ishodovati dva ili više rešenja u konkretnom slučaju, već se može podneti jedan zahtev - zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona. Prilikom popunjavanja zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, a zatim i rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona kroz CIS (u koraku u kome se unose podaci o objektu), potrebno je posebno uneti podatke o svakom od objekata.

Rok za pravnosnažnost rešenja o građevinskoj dozvoli je 8 dana od dana dostavljanja. Nije potrebno nikakva overa već kroz sistem CEOP je potrebno nakon isteka roka za izjavljivanje žalbe podneti zahtev za izdavanje klauzule pravnosnažnosti u sekciji "Ostali zahtevi".

Mišljenja smo da je potrebno da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, u skladu sa sada važećim Zakonom o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu Komisije, sadržini predloga Komisije o utvrđivanju podobnosti objjekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minmalnim garantnim rokovima za pojeidne vrste objekata (Sl. Glasnik RS br. 27/2015 i 29/2016) dostavite Zapisnik sa Izveštajem Komisije o izvršenom tehničkom pregledu  u svemu u skladu sa članom 5.  i 18. Pravilnika,  u propisanom formatu, potpisan na način koji je predviđen Uputstvom iz aprila 2016.god. – Format elektronskih dokumenata i njihovo dotavljanje u CEOP. 

U skladu sa čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem obaveza je podnosioca zahteva da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, pored ostalog, priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta (energetski pasoš), ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Zakon o planiranju i izgradnji, kao propis kojim se reguliše izgradnja objekata,  predstavlja pravni osnov i za donošenje podzakonskih akata kojima se uređuju energetska svojstva zgrada (čl. 201 st. 2 tač. 1 Zakona o planiranju i izgradnji). Član 4. st. 8  Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da se obaveza projektovanja, građenja, korišćenja i održavanja zgrada na način kojim se obezbeđuju propisana energetska svojstva zgrada, ne odnosi na zgrade koje posebnim propisom odredi ministar nadležan za poslove građevinarstva.

To praktično znači, da u hijerarhiji propisa Zakon o planiranju i izgradnji i podzakonski akt o kategorijama objekata koje se izuzimaju od primene odredbi Zakona o planiranju i izgradnji pa i propisa o energetskim svojstvima zgrade, predstavlja viši pravni akt u odnosu na Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. glasnik RS br. 69/2012), dakle odredbe višeg pravnog akta su primarne za primenu.   

Kako je Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 22/2015) donet u skladu sa čl. 201. st. 2 Zakona o planiranju i izgradnji, te su njime objekti klase “A” kao nezahtevni objekti izuzeti od obaveze vršenja tehničkog pregleda, to investitor izgradnje nije obavezan propisom da pribavlja i dostavlja bilo kom organu sertifikat o energetskoj efikasnosti za tu vrstu objekata.

U situaciji kada se ne vrši tehnički pregled objekta klase “A”  i nije propisana obaveza dostavljanja sertifikata o energetskoj efikasnosti bilo kom organu, do eventualne izmene podzakonskih propisa, od volje investitora zavisi da li će ili neće pribavljati sertifikat o energetskoj efikasnosti.

Ukoliko se radi o objektu druge klase, mišljenja smo da je potrebno uz zahtev za pribavljanje upotrebne dozvole dostaviti i sertifikat o energetskim svojstvima zgrade.

Odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, nije posebno regulisano pitanje izdavanja ovlašćenja (punomoćja) za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure, u ime i za račun investitora. Jedina odredba koja se odnosi na podnošenje zahteva preko punomoćnika sadržana je u članu 3. stav 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kojim je propisano da, ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se prilaže skenirana kopija (digitalizovani primerak) punomoćja, koja ne mora biti overena od strane organa koji je po zakonu nadležan za overu (što nije predmet Vašeg pitanja).

Pitanja u vezi sa izdavanjem punomoćja i preduzimanjem radnji u postupku preko punomoćnika regulisana su članovima 47 – 53. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ" broj 33/97 i 31/2001 i "Službeni glasnik Republike Srbije" broj 30/2010). Članom 47. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da stranka, odnosno njen zakonski zastupnik može odrediti punomoćnika koji će zastupati stranku u postupku, dok je u članu 48. stav 1. istog Zakona regulisano da punomoćnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Imajući u vidu činjenicu da se citiranim odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ne uređuju pitanja koja su predmet uređivanja Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se na izdavanje punomoćja za preduzimanje pojedinih radnji u okviru objedinjene procedure primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. U konkretnom slučaju, mišljenja smo da ovlašćeno lice može odrediti bilo koje lice koje je potpuno poslovno sposobno (osim lica koja se bave nadripisarstvom) za sprovođenje objedinjene procedure, u ime i za račun opštine, izuzev lica zaposlenog u nadležnom organu, kako bi se izbegao sukob interesa u postupanju.

Članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su radovi, odnosno objekti za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (odnosno autonomna pokrajina za objekte koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine).

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju nisu obuhvaćeni članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji, pa je u konkretnom slučaju za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova nadležna jedinica lokalne samouprave, saglasno članu 134. stav 2. Zakona.

Lokacijski uslovi su definisani članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji, i to kao javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta za predmetnu parcelu, a ukoliko planski dokument, odnosno separat, ne sadrži mogućnosti, ograničenja i uslove za izgradnju objekata, odnosno sve uslove za priključenje na komunalnu, saobraćajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ te uslove pribavlja po službenoj dužnosti, od imalaca javnih ovlašćenja, o trošku podnosioca zahteva uz naknadu stvarnih troškova izdavanja.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, a naročito činjenicu da lokacijski uslovi, saglasno zakonskoj definiciji, sadrže sve uslove za izradu tehničke dokumentacije, ne postoji potreba da se tehnička dokumentacija posebno dostavlja na saglasnost vazduhoplovnim ustanovama, odnosno Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.