Članom 153.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

Članom 153.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da u vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno navedenim odredbama, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o licu  koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova, odnosno licu koje nije zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, odnsosno licu koje ne vrši inspekcijski nadzor i ne radi na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole, onda to lice može da učestvuje u vršenju stručnog nadzora na objektu.

Ne, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne prilažu se lokacijski uslovi.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pitanje registracije stambene zgrade, odnosno stambene zajednice je predmet regulisanja Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 104/2016), a ne Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Kada je reč o vlasništvu nad zemljištem na kome je izgrađena zgrada, članom 5. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da se sticanjem prava svojine na posebnom delu zgrade stiče se i pravo svojine nad zajedničkim delovima zgrade, pravo učešća u upravljanju stambenom zajednicom i pravo susvojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Shodno citiranoj odredbi Zakona, ukoliko Služba za katastar nepokretnosti nije izvršila promenu imaoca prava svojine na zemljištu na kome je zgrada izgrađena, odnosno zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, možete se obratiti odgovarajućim zahtevom za upis prava susvojine vlasnika posebnih delova zgrade.

Procenjena vrednost projektovanih radova ne mora biti obrazložena, s obzirom na to da to nije propisano Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), već je dovoljno da numerička dokumentacija podatak o ukupnom iznosu projektovanih radova.

Da, potrebno je u dokument . dwg ili .dwf formatu insertovati skenirani pečat i potpis.

U skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde), do ispunjenja uslova za upotrebu elektronskog pečata lične licence, overa tehničke dokumentacije pečatom lične licence vršiće se tako što će lica ovlašćena za upotrebu tih pečata otisak postojećih pečata skenirati, a potom ih kao digitalnu sliku insertovati u dokument u elektronskoj formi, nakon čega će se taj fajl sačuvati u odgovarajućem formatu (.pdf, .dwg ili .dwf), a potom elektronski potpisati.

Potrebno je da se obratite nadležnoj opštini (odeljenje za građevinske poslove i urbanizam) na kojoj se nalazi predmetni objekat.

U konkretnom slučaju je potrebno da druga ovlašćena lica (izvođač radova i stručni nadzor).  daju potrebne izjave.

Članom 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da se u slučaju da prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, nije došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, ne izrađuje glavna sveska projekta izvedenog objekta, već se glavnoj svesci projekta za izvođenje prilaže izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i izvođača radova, kojom se potvrđuje da je izvedeno stanje jednako projektovanom stanju.

Opšte pravilo u postupku objedinjene procedure koje važi za sve postupke, je  ukoliko podnosilac zahteva u roku od 30 dana ne podnese usaglašeni zahtev, nakon isteka ovog roka može se podneti jedino novi zahtev uz obavezu ponovnog plaćanja taksi i naknada. 

Ukoliko sistem CEOP prilikom popunjavanja zahteva za upis prava svojine po pravnosnažnom rešenju o odobrenju izvođenja radova iz čl. 145 ne omogućava unos broja koji dodeljuje sistem, do evenutalnih izmena u sistemu, možete prilikom popunjavanja zahteva uneti i zavodni broj koji je interno dodeljen od strane nadležnog organa. 

S obzirom na to da nije propisano da se građenje ovih objekata vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Za građenje ovih objekata potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.