U postupku izdavanja lokacijskih uslova, nadležni organ na osnovu idejnog rešenja, utvrđuje koje uslove za projektovanje i priključenje je potrebno da pribavi od imaoca javnih ovlašćenja.

Članovima 14-24. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) propisano je koji uslovi za projektovanje i priključenje se obavezno pribavljaju u postupku izdavanja lokacijskih uslova.

Tako je članom.14.st.1. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano u kojim slučajevima građenja objekata potrebno pribaviti uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda, od javnih preduzeća, odnosno privrednih društava kojima je povereno obavljanje odgovarajućih delatnosti. Članom.14.st.3. ove uredbe propisano je da, izuzetno od stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana, nadležna služba neće pribavljati uslove za navedene objekte ako je, u skladu sa zakonom ili planskim dokumentom ili idejnim rešenjem predviđen drugačiji način obezbeđivanja električne energije, odnosno vodosnabdevanja, odnosno odvođenja otpadnih voda ili ako idejnim rešenjem nije predviđeno priključenje objekta na te sisteme.

Ukoliko podnosilac zahteva ne želi da se priključi na telekomunikacionu mrežu u konkretnom slučaju, nije u obavezi da podnese zahtev za priključenje objekta na tu infrastrukturu, bez obzira na to što su uslovi za navedeno priključenje dobijeni u postupku izdavanja lokacijkih uslova.

Da.

Članom 97.st.4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta umanjuje za troškove infrastrukturnog opremanja građevinskog zemljišta sredstvima investitora, na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa članom 92. ovog zakona, kao i za vrednost zemljišta koje investitor ustupa jedinici lokalne samouprave za izgradnju infrastrukturnih objekata.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.

Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Istim članom je propisano da se, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Iz navoda iz Vašeg pitanja može se zaključiti da u konkretnom slučaju postoji suvlasništvo, što podrazumeva da je neophodno dostaviti overenu saglasnost suvlasnika radi dobijanja građevinske dozvole za izvođenje predmetnih radova. 

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 18. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje svih nedostataka. U stavu 3. istog člana propisano je da, ako podnosilac zahteva u roku od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknadu navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju protekao rok od deset dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, nije moguće koristiti mogućnost propisanu u članu 18. stav 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno neophodno je podneti nov zahtev, uz koji se prilaže sva dokumentacija iz člana 16. Pravilnika.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.  

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ne, to nije u skladu sa zakonskim propisima.

Zakonom o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. nije predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za građevinsku dozvolu, već je predviđeno pribavljanje lokacijskih uslova, koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građenjvinsku dozvolu i projekta za izvođenje.

Lokacijski uslovi se pribavljaju u okviru objedinjene procedure, koju sprovodi nadležni organ u skladu sa Zakonom, Uredbom o lokacijskim uslovima (ovde)  i Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde).

Članom 2.st.8. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu, odnosno idejnom rešenju, koji nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, izdaju se lokacijski uslovi koji sadrže informaciju da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje svih razloga, tj. neusklađenosti.

Takođe, ukoliko smatrate da neko od učesnika u objedinjenoj proceduri ne postupa u skladu sa odrdbama Zakona o planiranju i izgradnji i propisa donetih na osnovu ovog zakoha, se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi, shodno čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase i ukoliko se radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i istovremeno podneti zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada.

Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade.  

Izdavanje informacije o lokaciji regulisano je članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Imajući u vidu činjenicu da članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da se uz zahtev za izdavanje informacije o lokaciji prilaže kopija katastarske parcele, podnosilac zahteva nije u obavezi da to učini. Napominjemo da se informacija o lokaciji na izdaje u okviru objedinjene procedure.

Ukoliko je u A listu – Podaci o zeljištu predmetnog Lista nepokretnosti u odeljku „Vrsta zemljišta“ upisano da se radi o gradskom građevinskom zemljištu u tom slučaju nije potrebno vršiti promenu namene zemljišta u smislu Zakona o poljoprivrednom zemljištu.