Da, građenje se može vršiti i na osnovu:

- projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije "A", u kom slučaju nije propisana obaveza izrade projekta za izvođenje, shodno čl. 18.st.4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde)

- idejnog projekta kada je reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona, osim u slučaju rekonstrukcije objekta i u slučajevima za koje je predviđeno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara, kada je propisana obavezna izrada projekta za izvođenje, shodno čl. 18.st.6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti na šta se misli pod pojmom „cene“.

Naime, članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Članom 16. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže:

• izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
• dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli i naknade za Centralnu evidenciju.

Iznosi taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli propisani su Zakonom o republičkim administativnim taksama ("Službeni glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr, 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011, 55/2012, 93/2012, 47/2013, 65/2013 - dr. zakon, 57/2014, 45/2015, 83/2015, 112/2015 i 50/2016) i ne zavise od površine objekta koja se dograđuje. Kada je reč o naknadi za Centralnu evidenciju objedinjenih procedura, ona je utvrđena Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža agencija za privredne registre ("Službeni glasnik RS", br. 119/2013, 138/2014, 45/2015, 106/2015, 32/2016 i 60/2016). Iznos ove naknade, takođe, ne zavisi od površine objekta koja se dograđuje, već od kategorije objekta, prema Pravilniku o klasifikaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 22/2015).  

Da, potvrda o  prijavi radova važi. Potvrda o prijavi radova se izdaje nezavisno od toga da li je projekat za izvođenje izrađen ili ne, s tim što je pre početka radova izvođač radova dužan da potpiše projekat za izvođenje, koji na gradilištu obezbeđuje odgovorni izvođač radova, shodno čl.152.Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Ukoliko je reč o javnoj nabavci (tenderu) za izvođenje građevinskih radova, upućujemo Vas na odredbe člana 138a Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da se građenju može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova. Prema članu 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se građenju, odnosno izvođenju radova može pristupiti na osnovu pravosnažne građevinske dozvole, koja se izdaje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu.

Članom 153. Zakona o planiranju i izgradnji regulisan je stručni nadzor:

Stručni nadzor

Član 153.

Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola; kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti; kontrolu i overu količina izvedenih radova; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju; davanje uputstava izvođaču radova; saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i

rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.

U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

To je propisano čl.6. Pravilnika o klasifikaciji objekata, koji možete pronaći ovde.

Objekti koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije

Član 6.

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu, odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

U postupku ishodovanja upotrebne dozvole potrebno je postupiti u skladu sa odredbama Zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji iz 2014. godine, odnosno u skladu sa čl.42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za objekte kategorije „A“ ne sprovodi se tehnički pregled, saglasno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 85/15). U tom slučaju, umesto izveštaja komisije za tehnički pregled, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Takođe, članom 18. stav 4. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 23/15, 77/15 i 58/16) propisano je da je projekat za izvođenje obavezan za građenje objekata za koje je pribavljena građevinska dozvola, osim za objekte kategorije "A".  Članom 74. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisano je da za objekte kategorije "A", za koje izrada projekta za izvođenje nije obavezna, umesto projekta izvedenog objekta može se priložiti i geodetski snimak izvedenog objekta na parceli, na overenoj katastarsko-topografskoj podlozi.

Podsećamo Vas i na odredbe čl. 15.Pravilnika - 96/2016-23:

"Glavni projekat izrađen do dana stupanja na snagu ovog pravilnika, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US), može se koristiti kao:

1) projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu iz člana 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu iz člana 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

2) idejni projekat za objekte iz čl. 145. i 147. Zakona, uz obaveznu izradu glavne sveske idejnog projekta, u skladu sa članom 42. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja rešenja po članu 145. Zakona, odnosno privremene građevinske dozvole, ako se taj zahtev podnese nadležnom organu najkasnije do 30. juna 2017. godine;

3) projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. ovog pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine;

4) projekat izvedenog objekta, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta izvedenog objekta, u skladu sa čl. 61. i 71. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, ako se prijava radova nadležnom organu izvrši najkasnije do 30. juna 2017. godine, uz shodnu primenu čl. 70- 74. ovog pravilnika.

Glavna sveska, koja se izrađuje u slučajevima iz stava 1. ovog člana, ne mora biti overena potpisom i licencnim pečatom od strane svih odgovornih projektanata, već se u njoj obavezno navode samo podaci o odgovornim projektantima, propisani u Prilogu 1 ovog pravilnika."

Mišljenja smo da se izvođenje radova u konkretnom slučaju vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U zavisnosti od radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, može biti reč o:  

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

Da.

Pitanje naknada koje naplaćuje Agencija za privredne registre regulisano je Zakonom o Agenciji za privredne registre. Članom 5a. predmetnog Zakona propisano je da Agencija za obavljanje poslova u skladu sa zakonom ostvaruje naknade od korisnika usluga. U stavu 3. istog člana propisano je da će Agencija ustupiti podatke i dokumenta bez naknade državnim organima i organizacijama, organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, Agencija će, na pismeni i obrazloženi zahtev, u slučajevima kada su im ti podaci potrebni za obavljanje poslova iz njihove nadležnosti. Vrsta, obim, način isporuke podataka i dokumenata i ostala pitanja u vezi sa korišćenjem podataka utvrđuje se aktom upravnog odbora Agencije na koji saglasnost daje Vlada.

Iz odredbi Zakona o Agenciji za privredne registre proizlazi da mogućnost oslobađanja plaćanja naknade postoji samo u slučaju iz stava 3. citiranog člana. Naknada koju naplaćuje Agencija za privredne registre po ovom osnovu ne predstavlja republičku administrativnu taksu, od čijeg su plaćanja, saglasno članu 18. Zakona o republičkim administrativnim taksama, oslobođeni:

- organi, organizacije i institucije Republike Srbije;

- organi i organizacije autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;

- organizacije obaveznog socijalnog osiguranja;

- ustanove osnovane od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave;

- Crkve i verske zajednice, registrovane u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama;

- Crveni krst Srbije;

- diplomatsko-konzularna predstavništva strane države, pod uslovom uzajamnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o republičkim administrativnim taksama i Zakona o Agenciji za privredne registre, ne postoji osnov za oslobođenje od plaćanja naknade za informacioni sistem Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP).

Saglasno čl. 1. i 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 30/10), po odredbama tog Zakona dužni su da postupaju državni organi u upravnim stvarima, kao i imaoci javnih ovlašćenja kada, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fizičkog lica, pravnog lica ili druge stranke. Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 132/14) propisano je da se odredbe drugih zakona, kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja tog zakona, neće primenjivati (osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisan dan isteka roka u slučaju kada poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi. Imajući to u vidu, primenjuje se opšte pravilo propisano članom 91. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, po kome ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu. Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Takođe, napominjemo da je potrebno da katastarska parcela ispunjava uslove za građevinsku parcelu. Shodno čl.2.tač.20a) Zakona o planiranju i izgradnji,  građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Ne, građenje pomoćnog objekta ne vrši se na osnovu rešenja o građevinskoj dozvoli, već se u tom slučaju ishoduje rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U skladu sa definicijom iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji:

24) pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje se investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu, u skladu sa članom 135. Zakona. Shodno članu 135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.

Ukoliko je za izvođenje radova na postojećem objektu, obuhvaćenih članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno izdati lokacijske uslove, neophodno je da budu ispunjeni i uslovi iz člana 53a stav 1. Zakona, odnosno da je reč o jednoj katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu. Izuzetak od opšteg pravila propisan je u stavu 2. istog člana, kojim je dozvoljena mogućnost izdavanja lokacijskih uslova i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa Zakonom.

Saglasno članu 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, investitor može, ali nema obavezu da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona. Shodno citiranoj odredbi Pravilnika, investitor radova iz člana 145. Zakona ne može biti obavezan lokacijskim uslovima da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje više katastarskih parcela obuhvaćenih lokacijskim uslovima.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da je investitor u obavezi da u momentu podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole ima rešene imovinsko-pravne odnose, odnosno da je u konkretnom slučaju izvršeno spajanje katastarskih parcela na kojima se nalazi postojeći objekat koji je predmet izvođenja radova iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.