Članom 104. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, ukoliko se na katastarskoj parceli nalazi objekat sastavljen od posebnih delova koji su u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekta. U stavu 3. istog člana propisano je da, po zahtevu lica koje stiče pravo svojine na građevinskom zemljištu, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima upisuje to lice kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli.

Imajući to u vidu, ukoliko su u konkretnom slučaju različita lica vlasnici posebnih delova objekta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra je u obavezi da, na zahtev lica koje stiče pravo svojine, odnosno susvojine na građevinskom zemljištu izvrši upis tog lica kao vlasnika, odnosno suvlasnika udela na predmetnoj parceli.

Napominjemo da je Pozivni centar namenjen isključivo za pružanje dodatnih informacija i pojašnjenja u cilju boljeg razumevanja i pravilne primene Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela regulisano je članom 171. Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom propisano je da troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika. U slučaju da izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje će se izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, na teret izvršenika. Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.

Članom 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 - dr. zakon i 108/2016) propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, u smislu tog zakona, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su kao takve određene zakonom, u koje između ostalog spadaju i javni putevi. Definicija javnog puta data je u članu 2. stav 1. tačka 2) Zakona o javnim putevima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i 104/2013), kojim je propisano da je javni put onaj put koji ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa, u skladu sa Uredbom o kriterijumima za kategorizaciju državnih puteva („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 37/2009).

Saglasno članu 2. tačka 26) Zakona o planiranju i izgradnji, javni put je vrsta linijskog infrastrukturnog objekta, na koji se primenjuju odredbe člana 69. istog Zakona, kada je reč o formiranju građevinske parcele, odnosno rešavanju imovinsko-pravnih odnosa.

Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, fizičko lice ne može da postane vlasnik zemljišta na kome bi se nalazio prilazni put, ukoliko to zemljište ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa, jer bi se u tom slučaju radilo o javnom putu, koji može biti isključivo u režimu javne svojine (shodno odredbama Zakona o javnoj svojini). Mišljenja smo da bi u tom slučaju fizičko lice moglo biti investitor radova na izgradnji prilaznog puta, pod uslovom da dostavi dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, na neki od načina propisanih u članu 69. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko bi se radilo o zemljištu koje ne ispunjava propisane kriterijume za kategorizaciju od strane nadležnog organa (odnosno zemljištu koje ne predstavlja javni put), mišljenja smo da bi fizičko lice moglo biti potencijalni investitor radova na izgradnji prilaznog puta, ali i vlasnik predmetnog zemljišta.

Iz opisa situacije iz Vašeg pitanja proizlazi da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi iz člana 104. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.
Shodno tome, vlasnici stanova i drugih posebnih delova zgrade imaju pravo da podnesu zahtev organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, radi upisa tog, odnosno tih lica kao vlasnika katastarske parcele, odnosno kao suvlasnika udela na toj parceli u evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, u skladu sa članom 104. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Mišljenja smo da se radovi u konkretnom slučaju izvode na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U konkretnom slučaju izvođenja radova iz čl.145. Zakona može biti reč o:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde):

U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona propisana je čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona

Član 28.

Postupak za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145. stav 1. Zakona pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se:

1) idejni projekat izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom;

2) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja i naknade za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i:

1) dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu u smislu Zakona, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja;

2) ugovor između investitora i finansijera, ako je zaključen;

3) ugovor između investitora i imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov predviđen lokacijskim uslovima;

4) saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica;

5) dokaz o uređenju međusobnih odnosa sa vlasnikom objekta, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje održavanje stambenih zgrada, kada se vrši pretvaranje ili pripajanje zajedničkih prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor;

6) uslovi za projektovanje i priključenje objekata na distributivni, odnosno prenosni sistem električne energije, kao i na distributivni, odnosno sistem za transport prirodnog gasa, koji su pribavljeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje energetika, a nisu sadržani u lokacijskim uslovima;

7) uslovi za ukrštanje i paralelno vođenje, ako su u skladu sa članom 2. stav 3. Uredbe o lokacijskim uslovima ("Službeni glasnik RS", br. 35/15 i 114/15); pribavljeni van objedinjene procedure, neposredno od upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta (radovi na rekonstrukciji, sanaciji i adaptaciji postojeće infrastrukture, izgradnji priključaka na postojeću vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu, tipskih toplovodnih priključaka, privoda za elektronske komunikacije i dela elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice, odnosno dela mreže, do mesta priključka na objektu kupca, za koje se izdaje rešenje iz člana 145. Zakona);

8) uslovi za ukrštanje i paralelno vođenje pribavljeni od upravljača instalacija vodova koji su na trasi predmetnog novog objekta, ako su predmet projekta, kao i dokaz o usaglašenosti trase sa ostalim imaocima javnog ovlašćenja koji bi bili nadležni za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje, u slučaju izgradnje ili dogradnje sekundarne, odnosno distributivne mreže i komunalne i druge infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, kao i u slučaju izgradnje priključaka na tu infrastrukturu;

9) uslovi u pogledu mera zaštite od požara i eksplozija, ako su u skladu sa članom 2. stav 4. Uredbe o lokacijskim uslovima ("Službeni glasnik RS", br. 35/15 i 114/15) pribavljeni van objedinjene procedure, neposredno od organa nadležnog za poslove zaštite od požara, u skladu sa članom 16. te uredbe (rekonstrukcija postojeće infrastrukturne mreže sa zapaljivim i gorivim tečnostima, kao i sa zapaljivim gasovima, odnosno izgradnja priključka na ove mreže za koje se izdaje rešenje iz čl. 145. Zakona).

Za izvođenje radova za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva iz stava 1. ovog člana je i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate.

U slučaju izvođenja radova iz stava 1. ovog člana za koje je potrebno pribaviti uslove za projektovanje i priključenje od strane imaoca javnih ovlašćenja, pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, investitor podnosi zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nadležnom organu.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, ako lokacijski uslovi izdati za objekat koji se priključuje na infrastrukturu, sadrže uslove za projektovanje tog priključka, rešenje o odobrenju za izvođenje tog priključka može se izdati investitoru za izgradnju priključka bez pribavljanja novih lokacijskih uslova.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Overena saglasnost suvlasnika

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 183. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor donosi rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, u slučajevima propisanim Zakonom i njime određuje rok u kome je investitor dužan ukloniti objekat ili njegov deo. Takođe, građevinski inspektor istim rešenjem određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja, kao i način izvršenja putem druge osobe u slučaju da investitor to sam nije učinio u roku određenom rešenjem o uklanjanju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, objekat za koji je građevinski inspektor doneo rešenje o uklanjanju može ukloniti samo investitor, odnosno eventualno drugo lice, ali isključivo na način koji odredi inspektor u svom rešenju, i to pod uslovom da investitor to sam ne učini u roku određenom rešenjem o uklanjanju.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije predviđena mogućnost produženja važenja izdatih lokacijskih uslova. Ukoliko investitor do isteka roka važenja lokacijskih uslova ne podnese zahtev za izdavanje građevinske dozvole, u obavezi je da ponovo podnese zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Članom 92. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu Zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica. Zainteresovano lice podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno nadležnom pravnom licu (Direkciji za građevinsko zemljište) predlog o finansiranju pripremanja, odnosno opremanja građevinskog zemljišta, po kome je nadležni organ dužan da postupi u roku od 15 dana od dana prijema predloga. Ukoliko se Direkcija za građevinsko zemljište ne izjasni u zakonskom roku u vezi sa dostavljenim predlogom, reč je o postupanju koje je suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. U tom slučaju, možete se obratiti neposredno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona, u skladu sa članom 172. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Kada se planira izvođenje radova na postojećem objektu, kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na tom objektu.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da posedujete upotrebnu dozvolu koja glasi na Vas, što bi trebalo da znači da ste evidentirani u katastru nepokretnosti kao vlasnik predmetnog objekta. Ukoliko poesdujete upotrebnu dozvolu, ali niste evidentirani kao vlasnik objekta u katastru nepokretnosti, potrebno je prethodno sprovesti postupak upisa prava svojine u evidenciji katastra nepokretnosti.