Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Da.
Potrebno je da kroz CIS, u koraku Prilaganje priloga zahteva, u okviru ponuđenog polja Projekat izvedenog objekta, odabirom opcije +Dodaj otvorite onoliko polja za prilaganje koliko projekata sadrži projekat izvedenog objekta. Svaki od delova projekta za izvođenje može biti veličine do 100MB.
U slučaju da se elektronski dokument dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument, u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.
Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.
Građenje priključaka na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde): U skladu sa čl.2. st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Ne, nije potrebno podnositi zahtev za izgradnju svkog priključka pojedinačno, već se može podneti jedan objedinjen zahtev za izgradnju svih navedenih priključaka. Prema tome, u tom slučaju je potrebno izvršiti prijavu radova samo jednom. Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.
Ukoliko je u konkrentom slučaju reč o izgradnji priključka na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, u tom slučaju potrebno je pribaviti privremenu građevinsku dozvolu, shodno čl.147.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde). Shodno čl.147.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju se odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. ovog zakona.
Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da je reč o radovima na dogradnji objekta.
U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.
Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.
Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Član 31 stav 2 tač. 2 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjnene procedure elektronskim putem (sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016) određuje da se uz prijavu radova dostavlja saglasnost na studiju o proceni uticaja odnosno odluka da nije potrebna izrada studije. to znači da se rešenje o građevinskoj dozvoli može izdati bez ikakvih smetnji. Ispravan način je da nadležni organ u izdatim Lokacijskim uslovima naznači da je investitor dužan da uz prijavu radova, pored ostalih propisanih dokumenata tpriloži jedan ili drugi dokument u zavisnosti da li se radi o objektu za koji je propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu utvrđena obaveza izrade studije ili ne.
Republička administrativna taksa u iznosu od 0,2% od predračunske vrednosti ne plaća se pre podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole već u toku samog postupka na osnovu obračuna koji vrši nadležni organ. Podnosilac zahteva može (ali ne mora) dostaviti uz zahtevi dokaz o uplati ove takse, s tim što je nadležni organ dužan da utvrdi ispravnost i tačnost uplaćenog iznosa. Iz navedenog proizilazi da nedostavljanje uz zahtev dokaza o uplati ove takse ne predstavlja formalni nedostatak zbog kojeg se donosi zaključak o odbacivanju zahteva. Što se tiče osnovice za obračun ove takse to je uvek predračunska vrednost označena u projektu za građevinsku dozvolu.
Prema odredbama ranije važećih propisa, evidencija prava na nepokretnostima vođena je, između ostalog, u zemljišnim knjigama.
Članom 90. stav 1. važećeg Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 i 96/2015) propisano je da se katastar nepokretnosti osniva se u katastarskim opštinama u kojima je na snazi katastar zemljišta, odnosno zemljišna knjiga, knjiga tapija i intabulaciona knjiga. U stavu 4. tačka 1. istog člana propisano je da se katastar nepokretnosti osniva se prema podacima katastra zemljišta, zemljišne knjige i knjige tapija, odnosno intabulacione knjige i podacima komasacije koja nije provedena u katastru zemljišta, odnosno zemljišnoj knjizi (u daljem tekstu: neprovedena komasacija).
Iz citiranih odredbi Zakona o državnom premeru i katastru i opisa situacije iz Vašeg pitanja, proizlazi da je u predmetnoj katastarskoj opštini osnovan katastar nepokretnosti, a da su podaci o konkretnom objektu preuzeti iz zemljišne knjige.
Nakon stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, doneto je Uputstvo o formatima elektronskih dokumenata tehničke dokumentacije i njihovom dostavljanju u CEOP-u. Tekst Uputstva možete pronaći posredstvom sledećeg linka:
U Prilogu 1 navedenog Uputstva (strane 13. i 14), definisano je koja lica obavezno elektronski potpisuju pojedine vrste dokumenata.
Uputstvom je precizirano da se elektronsko potpisivanje vrši nakon nakon kreiranja elektronskog dokumenta u propisanom formatu (pdf). S obzirom na to da je u pitanju elektronski dokument, svako lice koje prema Uputstvu elektronski potpisuje dokument čini to samo jednom. Elektronsko potpisivanje dokumenta vrši se samo na prvoj strani, u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, koji možete pronaći ovde.
Da.
Članom 97.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.
Odluka o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave mora biti usklađena sa navedenom odredbom.
Shodno čl.97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave.
Nije moguće vršiti dopunu zahteva koji je već podnet nadležnom organu.
Opcija dodatne aktivnosti je predviđena isključivo za dostavljanje dokaza o dodatnim uplatama, i nije predviđena za dostavljanje druge dokumentacije.
Moguće je da podnosilac zahteva podnese bez odlaganja Zahtev za odustajanje, pozivajući se prethodno podnet zahtev, i nakon toga podnese nov zahtev.
Takođe, podnosila može podneti Usaglašeni zahtev. Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse.
Takođe, u ovom slučaju, moguće je podneti Zahtev za ispravku tehničke greške kroz CIS. Podnosilac zahteva može podneti zahtev za ispravku tehničke greške tako što će odabrati opciju Započnite novi zahtev, i u spisku zahteva odabrati „Ostali zahtevi“, među kojima je i navedeni zahtev.
Za objekte propisane članom 97.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji ne vrši se obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Odluka o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave mora biti usklađena sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, shodno čl.97.st.7. Zakona o planiranju i izgradnji.
Članom 97.st.8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.
Shodno čl.97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave.
Ukoliko Odluka o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta lokalne samouprave nije u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, u skladu sa čl.172.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.