Promena podataka u katastru nepokretnosti sprovodi se na osnovu Zakona o državnom premeru i katastru, a ne na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.

Prema članu 121. Zakona o državnom premeru i katastru, upis u katastar nepokretnosti vrši se na osnovu priloženih isprava u skladu sa zahtevom, ili na osnovu zakona kojim je određen upis. Članom 124. stav 1. istog Zakona propisano je da uredan zahtev za upis u katastar nepokretnosti mora da sadrži:

• ime, ime jednog roditelja i prezime, odnosno naziv, jedinstveni matični broj građana, odnosno matični broj, prebivalište i boravište, odnosno sedište podnosioca zahteva i lica u čiju korist se zahteva upis, ako to lice nije ujedno i podnosilac zahteva;
• naziv katastarske opštine i označenje nepokretnosti za koju se zahteva upis, prema podacima katastra nepokretnosti;
• promenu za koju se zahteva upis;
• isprave za upis u originalu, overenom prepisu ili overenoj kopiji, odnosno u formi elektronskog dokumenta, ako je zahtev podnet u elektronskoj formi i dokaz o uplaćenoj taksi.

Detaljnije informacije u vezi sa procedurom za upis promena na nepokretnostima i stvarnim pravima na njima možete pronaći na zvaničnom sajtu Republičkog geodetskog zavoda: http://www.rgz.gov.rs/

Za upis prava svojine na zgradi izgrađenoj u gradskom području nije potrebna građevinska odnosno upotrebna dozvola ukoliko je zgrada izgrađena do 1948.god. a za zgrade izgrađene pre 1961.god. na seoskom području.

Iz vašeg pitanja nije u potpunosti jasno da li ste vi u Katastru upisani kao nosilac prava svojine  ili kao držalac stana.

Ukoliko ste upisani kao nosilac prava svojine, u tom slučaju imate valjan dokaz o vlasništvu da u skladu sa čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji podnesete zahtev za rekonstrukciju postojećeg stana.

Ukoliko ste upisani kao „držalac“ u tom slučaju pre rešavanja pravnog statusa cele zgrade, ne možete rešavati pravni status svog stana.

Predlažemo da pre svih drugih radnji, proverite u istorijskom arhivu da li postoji građevinska odnosno upotrebna dozvola za zgradu za koju kažete da je izgrađena 1961.god.  Ukoliko ne postoji nikakav takav akt, potrebno je sprovesti postupak ozakonjenja cele zgrade.

Namera zakonodavca je da se ovakvim rešenjem rasterete investitori od finansiranja postupaka koji prethode izdavanju građevinske dozvole u smislu odlaganja ove obaveze sve do podnošenja zahteva za upotrebnu dozvolu.

Ukoliko se radi o situaciji na koju ukazujete u svom pitanju (da je nemoguće utvrditi tačnu površinu građevinske parcele što je od značaja prilikom utvrđivanja dopuštenih urbanističkih parametara za izgradnju planiranog objekta) u tom slučaju nema nikakvih smetnji da investitor  po preporuci odnosno savetu projektanta pre podnošenja zahteva za lokacijske uslove izvrši preparcelaciju i formira građevinsku parcelu za izgradnju planiranog objekta.

Od dana stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 113/15), tj. 1. januara 2016. godine, postupak ishodovanja dozvola za građenje, odnosno odobrenja za izvođenje radova, pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva kroz Centralni informacioni sistem, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom (član 3. stav 1. Pravilnika). Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem nije propisan izuzetak od ovog pravila.

Tehnička dokumentacija koja se prilaže kroz CIS takođe mora biti potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom, na način propisan Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde. U skladu sa odredbama ovog uputstva, overa tehničke dokumentacije pored elektronskog potpisa ovlašćenog lica projektne organizacije, odgovornog i/ili glavnog projektanta, i drugih lica za koje je to propisano, uključuje i stavljanje digitalizovanog pečata  te projektne organizacije i digitalizovanih pečata lične licence odgovornog i/ili glanog projektanta na tu dokumentaciju.

Pozivni centar ne raspolaže tom informacijom.

Ne postoji utvrđena „cena“ građevinske dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, predmetna materija je regulisana članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), dok za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva čini i izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate. Pitanja u vezi sa plaćanjem doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta regulisana su članovima 97. i 98. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Overena saglasnost suvlasnika

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Postavljanje klima uređaja predstavlja radove na investicionom održavanju, u smislu člana 2. tačka 36) Zakona o planiranju i izgradnji - izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.

Prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Pribavljanje energetske dozvole je postupak koji nije propisan kao obavezni deo elektronske objedinjene procedure odnosno pribavljanje ovog dokumenta ne vrši se u objedinjenoj proceduri i to je razlog što ovaj državni organ nije u sistemu na spisku imalaca javnih ovlašćenja. Investitor izgradnje objekta u daljem toku postupka pred ovim Ministarstvom ima mogućnosti kao i obavezu da izdatu građevinsku dozvolu dostavi ovom državnom organu. Takodje, u sistemu postoji opcija obaveštavanja putem e-mail neposredno od strane nadležnog organa.

Ukoliko se objekat gradi na istoj građevinskoj parceli sa koje se uklanja ranije postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, investitor uvek ima pravo umanjenja doprinosa za razliku u broju kvadrata korisne površine novoplaniranog objekta i objekta koji se uklanja.

Činjenica da je u katastru nepokretnosti i dalje evidentiran obejkat koji više ne postoji, ne može predstavljati olakšavajuću okolnost za sprovođenje postupka izgradnje planiranog novog objekta. Neophodno je najpre sprovesti postupak geodetskog brisanja nepostojećeg objekta, a zatim i postupak za pribavljanje dokumentacije za izgradnju novog objekta.

Prestanak prava na nepokretnostima nije predmet regulisanja Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o državnom premeru i katastru. U skladu sa načelom upisa, koje je propisano članom 60. Zakona o državnom premeru i katastru, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Dodatne informacije u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za brisanje upisa svojine na nepokretnosti možete pronaći posredstvom zvanične internet stranice Republičkog geodetskog zavoda, putem sledećeg linka: http://www.rgz.gov.rs/

Članovima 144 - 146. Zakona o planiranju i izgradnji propisani su slučajevi Izgradnje objekata i izvođenja radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola. U članu 146. Zakona propisano je da postupak postavljanja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Međutim, kada je reč o postavljanju montažnih objekata na zemljištu u privatnoj svojini, nije propisana mogućnost da se njihovo postavljanje vrši bez građevinske dozvole. Shodno tome, potrebno je sprovesti postupak u skladu sa opštim pravilima Zakona koja važe za izgradnju objekata.

U  cilju izgradnje objekta, potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Pre podnošenja zahteva za izdavanja građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, koji sadrže podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Postupak i dokumentacija neophodna za izdavanje lokacijskih uslova propisani su članom 53a Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dok su postupak i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani članom 135. Zakona i članom 16. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.