To određuje glavni projektant, a ne nadležni organ, shodno članu 26.st.7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde). Članom 26.st.7. vog pravilnika propisano je da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Članom 8đ. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa. Stavom 1.ovog člana zakona regulisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost

dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b ovog zakona.

Nadležni organ u skladu sa stavom 1. ovog člana proverava isključivo ispunjenost sledećih formalnih uslova:

1) nadležnost za postupanje po zahtevu, odnosno prijavi;

2) da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave;

3) da li zahtev, odnosno prijava sadrži sve propisane podatke;

4) da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona;

5) da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse;

6) da li su podaci navedeni u izvodu iz projekta, koji je sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima.

Takođe, u postupku prijave radova, nije potrebno priložiti projekat pripremnih radova. Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podsećamo vas na odredbu čl.8đ.st.5. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da u slučaju štete nastale kao posledica primene tehničke dokumentacije, na osnovu koje je izdata građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. ovog zakona, za koju se naknadno utvrdi da nije u skladu sa propisima i pravilima struke, za štetu solidarno odgovaraju projektant koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršilac tehničke kontrole i investitor.

Takođe, članom.18.st.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem regulisano je da protiv zaključka o odbacivanje podnosilac zahteva može izjaviti prigovor nadležnom opštinskom, odnosno gradskom veću, preko nadležnog organa, u roku od tri dana od dana dostavljanja.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.

Na osnovu podataka navedenih u pitanju, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o pomoćnom objektu, u skladu sa definicijom iz čl.2.tač.24) Zakona o planiranju i izgradnji:

Pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju stambenog montažnog objekta, potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju  reč o radovima iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde),  u tom slučaju nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju.

Takođe, napominjemo da se građenje objekata može vršiti isključivo na građevinskoj parceli. Shodno čl.2.tač.20) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Minimalna i maksimalna površina građevinske parcele propisana je pravilima građenja u planskom dokumentu, shodno čl.31. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde).

Takođe, čl.65-67. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je postupak parcelacije i preparcelacije. Članom 65. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se na većem broju katastarskih parcela može obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Da, potrebno je uz projekat za građevinsku dozvolu priložiti predmetni elaborat, u skladu sa čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Samo u slučaju izgradnje nezahtevnih objekata propisanih Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji za koje se ne vrši tehnički pregled, pa samim tim ni izrada Sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, nije potrebno izraditi Elaborat energetske efikasnosti.

U skladu sa čl. 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu se:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen u skladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;

- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.

Iz Vašeg pitanja je nejasno iz kog razloga želite da legalizujete predmetni objekat, imajući u vidu činjenicu da je, kako ste naveli, objekat izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom.

Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Imajući to u vidu, potrebno je sprovesti proceduru koja je propisana za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Ukoliko iz nekog razloga niste u mogućnosti da izdejstvujete upotrebnu dozvolu u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je eventualno ispitati mogućnost dobijanja upotrebne dozvole po Zakonu o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 96/15). Pitanja u vezi sa primenom tog Zakona možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs

Objekti koji su u katastru nepokretnosti evidentirani kao „objekti izgrađeni pre donošenja propisa o izgradnji objekta“ nisu predmet legalizacije, iz razloga što su izgrađeni u skladu sa tadašnjom pravnom regulativom, odnosno jer u vreme njihove izgradnje nisu postojali propisi koji su predviđali izdavanje dokumentacije za građenje (pa iz tog razloga nisu nelegalni).

Kada je reč o objektima koji su u katastru nepokretnosti evidentirani kao „objekti izgrađeni bez odobrenja za gradnju“, pitanja u vezi sa mogućnošću njihove legalizacije na osnovu odredaba Zakona o ozakonjenju objekata (“Službeni glasnik Republike Srbije” broj 96/2015) možete postaviti posredstvom mejla: ozakonjenje@mgsi.gov.rs.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. Takođe, članom 175. stav 1. tačka 1a) Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe, uklanjanje objekta izgrađenog bez građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona, moguće je na osnovu rešenja koje izdaje građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora.

Napminjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

U konkretnom slučaju, obzirom da su za određenu vrstu i velicinu objekta pribavljeni lokacijski uslovi a potom, izrađen i projekat za građevinsku dozvolu i pribavljena građevinska dozvola i da nije podneta prijava radova (ni plaćen doprinos za uređivanje gviti nadležnom organu rađevinskog zemljišta) a planira se izgradnja druge vrste i veličine objekta ukoliko podnesete zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nadležni organ će odbaciti vaš zahtev i uputiti vas da pribavite nove lokacijske uslove. Po pribavljanju novih lokacijskih uslova, prilikom podnošenja novog zahteva za građevinsku dozvolu uz zahtev u elektronskom obliku, kao prilog, možete dostaviti nadležnom organu i predlog da istim rešenjem kojim odlučuje o vašem novom zahtevu, stavi van snage ranije doneto rešenje o građevinskoj dozvoli. 

Ukoliko se izmena lokacijskih uslova u konkretnom slučaju odnosi na radove za koje se izdaje građevinska dozvola, u tom slučaju, u fazi izdavanja - Izmene lokacijskih uslova nije potrebno dostavljati imaocima javnih ovlašćenja sinhron plan postojećih priključaka. Međutim, ukoliko se radi o izmeni već izdatih lokacijskih uslova za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju izvođenja radova (čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji) za priključak na izgrađenu kanalizacionu mrežu (osim ukoliko se kao investitor izgradnje javlja imalac javnih ovlašćenja) u tom slučaju potrebno je dostaviti sinhron plan kao i uslove za ukrštanje i paralelno vođenje iz čl. 28 st. 3 tač. 7 i 8 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure (Sl. glansik RS br. 113/2015 i 96/2016).

Pre bilo kakve aktivnosti potrebno je proveriti da li je prilikom geodetskog merenja uzeta ili nije u obzir i debljina planirane izolacije sa fasadom predmetnog objekta. Takodje, potrebno je proveriti i da li je ovo odstupanje u skladu sa propisanim standardnim devijacijama horizontalnog položaja graničnih tačaka  nepokretnosti (čl. 22. i 23. važećeg Pravilnika o katastarskom premeru i katastru nepokretnosti). Ukoliko se na nesumnjiv način utvrdi da je došlo do odstupanja od izdate građevinske dozvole, u tom slučaju je potrebno obustaviti dalje izvođenje radova i podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. 

Da.

Potpisivanje tehničke dokumentacije vrši se u skladu sa Uputvstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.