Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o gasnim instalacijama na kojima podnosilac zahteva ima rešene imovinsko-pravne odnose u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji prepreka za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova na tim instalacijama. 

Članom 16. stav 3. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog, prilaže i energetska dozvola, izdata u skladu sa posebnim zakonom, za izgradnju energetskih objekata za koje postoji obaveza pribavljanja energetske dozvole.

Obaveza pribavljanja energetske dozvole za potrebe izgradnje objekta regulisana je članom 30. Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 145/2014). Energetska dozvola se pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

• objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
• objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
• direktnih dalekovoda;
• objekata za proizvodnju derivata nafte;
• naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m³;
• objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
• direktnih gasovoda;
• objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Iz citiranih odredbi Zakona o energetici proizlazi da za izgradnju stambenog objekta nije potrebno pribaviti energetsku dozvolu.

Saglasno članu 31. stav 2. tačka 2) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije za objekte za koje se u skladu sa tim propisom može zahtevati izrada te studije, prilaže se uz prijavu radova, a ne uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Ukoliko je građevinska dozvola koja je izdata na osnovu ranije važećih lokacijskih uslova i dalje na snazi, ne postoji prepreka da investitor podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole (a ne zahtev za izdavanje nove građevinske dozvole).

Obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara za izgradnju, rekonstrukciju i dogradnju objekata sa svim pripadajućim instalacijama, opremom i uređajima propisana je članom 33. Zakona o zaštiti od požara. U stavu 1. tačka 1) navedenog člana Zakona propisano je da je predmetna saglasnost potrebna za stambene, stambeno-poslovne i poslovne objekte površine veće od 2.000 m² ili spratnosti P+4+Pk(PS) i preko, zgrade za stanovanje zajednica, hotele, motele i zgrade za trgovinu na veliko i malo površine veće od 400 m² ili spratnosti preko P+2, kao i restorane, barove i slične ugostiteljske objekte.

Za izgradnju stambenih objekata koji su manji od navedene površine, odnosno spratnosti, nije potrebno pribavljati saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Shodno odredbama člana 140. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Dakle, mišljenja smo da ukoliko nije donet akt o ukidanju odnosno stavljanju van snage građevinske dozvole, ista ostaje na snazi bez obzira što je ukinut plan detaljne regulacije na osnovu kojeg je izdata građevinska dozvola.

Potreba za pribavljanjem odgovarajuće dokumentacije za postavljanje ograde, zavisi od vrste ograde koja se postavlja.

Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je u pitanju postavljanje žičane ili drvene ograde, moraju biti ispoštovane odredbe planskog dokumenta kojim je obuhvaćena predmetna parcela, bez obzira na činjenicu što nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Kada je reč o plaćanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, članom 97. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor koji uklanja postojeći objekat koji je izgrađen u skladu sa zakonom, u cilju izgradnje novog objekta na istoj lokaciji, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta samo za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.

Članom 31. stav 1. tač. 3) i 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.

Imajući to u vidu, podatak o položaju objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i o najvećoj dozvoljenoj visini ili spratnosti objekta možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela. Planski dokument ne sadrži podatke o dozvoljenim dimenzijama prozora na objektu.

Odredbama člana 148. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored dokaza iz stava 2. ovog člana, kada je rešenje o građevinskoj dozvoli izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, dostavlja se i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom.

U prijavi iz stava 1. ovog člana investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Nadležni organ o podnetoj prijavi obaveštava građevinsku inspekciju.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave iz stava 1. ovog člana.

Iako propisima nije izričito propisan postupak i način produženja roka završetka građenja, odnosno izvođenja radova, smatramo da bi investitor mogao da podnese novu prijavu radova kroz CEOP shodno odredbama člana 31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, ukoliko mu je istekao rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova, naveden po prethodnoj prijavi radova.