Članom 8d. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da nadležni organ po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, dozvolu izdaje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 209. st.1. tač. 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniće se za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (čl. 8d, 53, 56, 136. i 158). Član 209. st. 2. ovog zakona regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1. tač. 2) podnosi građevinski inspektor, u skladu sa čl. 209.st. 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Takođe, članom 8g.st.7. ovog zakona regulisano je da je registrator centralne evidencije dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa zakonom, možete se obratiti Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U skladu sa čl.172. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji, nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Potrebno je da nadležni organ izvrši ispravku tehničke greške kroz CIS.

Nadležni organ može pristupiti ovoj opciji odabirom predmeta čija se ipravka vrši (Otvorite postojeći predmet), nakon čega se pojavljuje polje „Dodatne aktivnosti“, u kojima je potrebno odabrati opciju „Ispravka tehničke greške.“

Takođe, moguće je i da podnosilac zahteva podnese zahtev za ispravku tehničke greške tako što će odabrati  tako što će odabrati Započnite novi zahtev, i u spisku zahteva odabrati „Ostali zahtevi“, među kojima je i navedeni zahtev.

Članom 175. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisana su prava i dužnosti građevinskog inspektora, dok su članom 176. ovog zakona regulisana ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona, dok je u članu 176. stav 1. tačka 1) Zakona propisano da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole.

Takođe, članom 181. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih Zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta.

Prema definiciji iz čl. 2. tač. 28) Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi jesu radovi koji prethode građenju objekta i odnose se naročito na: rušenje postojećih objekata na parceli, izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli, raščišćavanje terena na parceli, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme, građenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova(postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeđivanje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora.

Imajući u vidu napred navedeno, mišljenja smo da nabavka i istovar materijala na parceli nije obuhvaćena definicijom pripremnih radova iz člana 2. tačka 28) Zakona o planiranju i izgradnji, te da u konkretnom slučaju nema osnova da građevinski inspektor preduzme Zakonom propisane mere za slučaj izvođenja radova bez izdate građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona. Ukoliko bi bila preduzeta neka aktivnost koja je obuhvaćena definicijom pripremnih radova, bez prethodno pribavljene dokumentacije za građenje, građevinski inspektor bi imao pravo, ali i obavezu da postupi u skladu sa ovlašćenjima koja su mu data Zakonom za tu vrstu slučajeva.   

Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.

Mišljenja smo da lice koje je Odgovorni izvođač radova građevinskih konstrukcija i građevinsko - zanatskih radova na objektima visokogradnje sa licencom 411 ne odgovara predmetnoj oblasti (arhitektura), s obzirom na opis delatnosti propisan Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije br. 4078/1-3 od 20.12.2012. godine.

Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije br. 4078/1-3 od 20.12.2012. godine propisan je opis delatnosti za Odgovornog izvođača radova građevinskih konstrukcija i građevinsko - zanatskih radova na objektima visokogradnje sa licencom 411:

• Izvođenje radova na gradnji građevinskih konstrukcija novih objekata, na rekonstrukciji i sanaciji konstrukcija:
• svih objekata visokogradnje;
• drumskih mostova raspona do 15 metara;
• cevnih i transportnih mostova;
• tornjeva raznih namena;
• temeljenja objekata visokogradnje;
• temeljenja ostalih inženjerskih objekata u jednostavnim geotehničkim uslovima;
• potpornih zidova;
• zaštite temeljnih jama;
• jednostavnih hidrotehničkih objekata;
• unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije;
• zanatskih građevinskih radova;
• pristupnih i gradilišnih puteva;
• pripremnih radova;
• Izrada projekata tehnologije izvođenja radova i organizacije rada;
• Izrada projekata jednostavnih skela i oplata.

Članom 16. stav 1. citiranog Pravilnika propisano je da tehnički pregled objekta vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova. U stavu 2. istog člana regulisano je da u vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

Članom 17. stav 2. Pravilnika propisano je da članove komisije, kao i predsednika komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Iz citiranih odredaba Pravilnika proizlazi da investitor može odlukom pojedinačno imenovati predsednika i sve članove Komisije za tehnički pregled objekta, pri čemu svako od njih mora da ispunjava uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. Druga opcija je da investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu (u koje ne spada preduzetnik), nakon čega predsednika i članove komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe, osim u slučajevima i pod uslovima utvrđenim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.

Ukoliko se radi o o izgradnji objekata iz člana 69., podobno pravo odnosno dokaz o pravu građenja na ovom zemljištu, shodno čl. 69 st. 6 Zakona o planiranju I izgradnji, predstavlja saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove, koja se pribavlja u svim slučajevima građenja objekata iz čl. 69 Zakona, bez obzira da li je ili nije prethodno formirana posebna parcela.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o „ceni“ upotrebne dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, predmetna materija je regulisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Članom 98.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli konačni obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Podnošenje zahteva za izdavanje upotrebne dozvole vrši se u skladu sa 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Pozivni centar ne raspolaže informacijom o „ceni“ upotrebne dozvole.

Kada je reč o troškovima koji se plaćaju prilikom podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, predmetna materija je regulisana članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedenim članom Pravilnika je propisano da se uz zahtev prilažu dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i donošenje rešenja (za čije iznose se morate obratiti nadležnom organu kome podnosite zahtev) i naknadi za Centralnu evidenciju (iznose možete pronaći ovde), uključujući i naknadu za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola.

Članom 98.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli konačni obračun doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Promena namene regulisana je članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, odnosno promena namene uz izvođenje građevinskih radova, vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa čl.145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, odnosno promene namene objekta, propisana je čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko želite da istovremeno realizujete dogradnju i promenu namene, možete podneti (jedan) zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 8đ stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, kao i članom 8. stav 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko podnosilac zahteva otkloni utvrđene nedostatke i podnese usaglašeni zahtev u roku od deset dana od dana prijema zaključka (o odbacivanju zhateva za izdavanje lokacijskih uslova iz formalnih razloga), a najkasnije 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet strani nadležnog organa, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen od strane nadležnog organa, niti ponovo plaća administrativnu taksu. Takođe, članom 8. stav 9. Pravilnika regulisano je da, ukoliko zbog izmenjenog dokumenta nastupi dodatni formalni nedostatak koji je razlog za odbacivanje zahteva, podnosilac ne može ponovo koristiti pravo iz stava 6. tog člana.

Mišljenja smo da ovako formulisane odredbe Zakona i Pravilnika uspostavljaju “pravo prvenstva” za podnosioca zahteva, odnosno da se ispunjenost formalnih uslova utvrđuje na osnovu prvobitno podnetog zahteva, što podrazumeva i okolnost važenja lokacijskih uslova. Provera ispunjenosti formalnih uslova po podnošenju usaglašenog zahteva odnosi se samo na naknadno dostavljenu dokumentaciju kojom se otklanjaju formalni nedostaci konstatovani u zaključku o odbacivanju prvobitno podnetog zahteva.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje, nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima.