Svako zaintersovano lice uvidom u registar objava koji je raspoloživ na sajtu APR, može izvršiti uvid u sve akte koji se tiču izgradnje objekata ukoliko su izdati počev od 1. januara 2016.god. U vezi ranije izdatih akata predlažemo da na zvaničnom saju nadležne jedinice lokalne samouprave izvršite uvid u registar izdatih akata odnosno da informaciju o tome pribavite u odgovarajućoj arhivi. 

Upotrebna dozvola je akt koji izdaje nadležni organ za objekat koji je u svemu izgrađen u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom i koji je kao takav podoban za upotrebu odnosno korišćenje.

Objekat za koji nije izdata upotrebna dozvola, u skladu sa čl. 74 st. 6 Zakona o državnom premeru i katast, upisuje se u javnoj evidenciji prava na nepokretnostima sa zabeležbom „državina“.

Zahtev za izdavanje upotrebne dozvole podnosi se nadležnom organu u elektronskom sistemu CEOP na linku http://www.apr.gov.rs

Uz zahtev se dostavlja dokumentacija propisana u čl. 42 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl . glasnik RS br 113/15 i 96/16).

Nadležni organ je dužan da sprovede postupak i izda rešenje o upotrebnoj dozvoli, ukoliko su ispunjeni svi formalni uslovi za postupanje,  u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva. Ukoliko nadležni organ utvrdi da postoje formalni nedostaci u vezi podnetog zahteva i priložene dokumentacije, dužan je u roku od 5 radnih dana od dana prijema zahteva da donese zaključak o odbacivanju zahteva.

Podnosilac zahteva ima pravo da podnese prigovor gradskom/opštinskom veću na zaključak u roku od 3 dana od dana prijema. Podnosilac, ukoliko ne izjavi prigovor, ima pravo da podnese usaglašeni zahtev u roku od 10 dana od dana prijema zaključka odnosno u roku od 30 dana od dana objavljivanja zaključka na internet stranici nadležnog organa. 

Obaveza podnosioca zahteva je da plati propisanu naknadu za rad nadležnog organa propisanu od strane jedinice lokalne samouprave, republičku adinistrativnu taksu za podnošenje zahteva, kao i republičku administrativnu taksu u visini od 0,2% od predračunske vrednosti objekta koja se obračunava u toku samog postupka. Podaci o visini taksi i naknada raspoloživi su na internet strani jedinice lokalne samouprave čiji je organ nadležan za izavanje upotrebne dozvole.

Pre pokretanja postupka u skladu sa čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji, potrebno je sprovesti konverziju prava  korišćenja u pravo svojine sa ili bez naknade, u zavisnosti od konkretnog slučaja, iz razloga što pravo korišćenja nije podobno pravo za pribavljanje rešenja o građevinskoj dozvoli niti rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Konverzija prava korišćenja bez naknade vrši se u Katastru a konverzija uz naknadu kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za imovinskopravne odnose, u skladu sa Zakonom o prettvaranju prava korišćenja u pravo sovjine na građevinskom zemljištu uz naknadu (Sl. Glansik RS br. 64/2015).

Po izvršenom upisu prava svojine na građevinskom zemljištu, potrebno je podneti zahtev u elektronskom sistemu CEOP na linku http://www.apr.gov.rs.

Uz zahtev dostavlja se dokumentacija propisana u čl. 28 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (Sl. Glasnik RS br. 113/15 i 96/15).

Zakon o planiranju i izgradnji ne propisuje ovu obavezu. 

Građenje zidane ograde vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ andležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima na tekućem održavanju objekta iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju. U skladu sa čl. 2. tač. 36a) Zakona o planrianju i izgradnji, tekuće (redovno) održavanje objekta jeste izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom objekta ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbeđuje održavanje objekta na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti, a radovi na tekućem održavanju stana jesu krečenje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi slični radovi.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. U skladu sa čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji, u zavisnosti od radova koji se izvode u konkretnom slučaju može biti reč o:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona potrebno je priložiti idejni projekat, osim u slučaju investicionog održavanja kada se ne dostavlja idejnip rojekat, već samo tehnički opis i popis radova, u skladu sa čl.145.st2. Zakona o planiranju i izgradnji, koji možete pronaći ovde. Tehnički opis i popis radova koji se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona za izvođenje radova na investicionom održavanju  ne mora da izrađuje stručno lice sa licencom, već to može da uradi lice koje je investitor radova (koji može biti i fizičko lice).

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji stambenog objekta, potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre izdavanja lokacijskih uslova za potrebe izrade idjenog rešenja pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvoli vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145.Zakona. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Napominjemo da se građenje može vršiti na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji stambenog objekta, potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre izdavanja lokacijskih uslova za potrebe izrade idjenog rešenja pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvoli vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o građenju pomoćnog objekta iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145.Zakona. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Napominjemo da se građenje može vršiti na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.

Članom 89. Zakona o planiranju i izgradnji regulisana je promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište.

Promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište

Član 89.

Kada se planskim dokumentom promeni namena šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje plana je dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu planskog dokumenta, ministarstvu nadležnom za poslove šumarstva i organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi akt koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene šumskog zemljišta-šume, u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.

Vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz šumskog u građevinsko zemljište dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuju šume.

Promena namene iz šumskog u građevinsko zemljište sadržana u planskom dokumentu se smatra opštim interesom u skladu sa članom 10. Zakona o šumama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12).

Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom.

Tehnički opis i popis radova ne smatra se tehničkom dokumentacijom, shodno čl.116. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema tome, tehnički opis i popis radova ne mora da izrađuje stručno lice sa licencom, već to može da uradi lice koje je investitor radova (koji može biti i fizičko lice). Prema tome, tehnički opis i popis radova elektronski potpisuje lice koje je investitor radova, odnosno lice koje je ovlašćeno od strane investitora da u njegovo ime podnese zahtev.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Da.

Za izgradnju novog stambenog objekta, kao i postavljanje montažnog stambenog objekta, potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre izdavanja lokacijskih uslova za potrebe izrade idjenog rešenja pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvoli vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Napominjemo da se građenje može vršiti na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu.