To nije propisano Zakonom o planiranju i izradnji.

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

To je propisano čl.24. Zakona o poljoprivrednom zemljištu (ovde), dok je članovima 25. i 26. ovog zakona regulisana naknada za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i korišćenja u nepoljoprivredne svrhe, odnosno oslobađanje od obaveze plaćanja ove naknade.

Članom 24. Zakona o poljoprivrednom zemljištu propisano je da uz zahtev za izdavanje saglasnosti na promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta investitor podnosi Ministarstvu:

1) dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;

2) zapisnik poljoprivrednog inspektora o postojećem stanju u pogledu načina korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta za koje se traži saglasnost;

3) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi;

4) projekat rekultivacije, ako se promena namene vrši na određeno vreme iz člana 23. stav 1. Tačka 2. ovog zakona i potvrda o overenim bilansnim rezervama mineralnih sirovina.

Naknada za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i korišćenja u nepoljoprivredne svrhe

Član 25.

Za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta plaća se naknada (u daljem tekstu: naknada za promenu namene).

Naknada za promenu namene plaća se jednokratno u iznosu od 50% tržišne vrednosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na dan podnošenja zahteva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, odnosno 20% tržišne vrednosti građevinskog zemljišta za promenu namene iz člana 23. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

Obavezu plaćanja, kao i visinu naknade za promenu namene rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava, na zahtev zainteresovanog lica ili po nalogu poljoprivrednog inspektora.

Uz zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se:

1) dokaz o vlasništvu, odnosno pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta;

2) kopija plana katastarske parcele;

3) izvod iz odgovarajućeg urbanističkog plana o nameni katastarske parcele;

4) saglasnost Ministarstva za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta za slučajeve iz člana 23. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu. Sredstva ostvarena od naknade za promenu namene u visini od 60% prihod su budžeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi obradivo poljoprivredno zemljište čija se namena menja i koriste se za realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji donosi nadležni organ te jedinice lokalne samouprave.

Oslobađanje od obaveze plaćanja naknade za promenu namene

Član 26.

Naknada za promenu namene ne plaća se u slučaju:

1) izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m² stambenog prostora;

2) izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost i ako ne poseduje drugo odgovarajuće neobradivo poljoprivredno zemljište;

3) određivanja lokacije za groblje ili proširenje groblja;

4) izgradnje objekata koji služe za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta ili za uređenje bujica;

5) regulacije vodotoka u funkciji uređenja poljoprivrednog zemljišta;

6) izgradnje i proširenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta;

7) pošumljavanja obradivog poljoprivrednog zemljišta šeste, sedme i osme katastarske klase u slučaju kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pošumi, kao i u slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 1. ovog zakona;

8) podizanja rasadnika za proizvodnju reproduktivnog materijala voćno-loznih i šumskih drvenastih vrsta;

9) podizanja poljozaštitnih pojaseva;

10) podizanja veštačkih livada i pašnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu šeste i sedme katastarske klase, kao i kada je poljoprivrednom osnovom ili projektom rekultivacije utvrđeno da će se to zemljište racionalnije koristiti ako se pretvori u veštačke livade i pašnjake, kao i u slučaju iz člana 23. stav 1. tačka 1) ovog zakona.

Objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje u smislu stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana su objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba (u daljem tekstu: poljoprivredni objekti).

Ispunjenost uslova za oslobađanje plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana, na zahtev zainteresovanog lica, rešenjem utvrđuje opštinska, odnosno gradska uprava.

Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana zainteresovano lice podnosi dokaz o vlasništvu ili pravu korišćenja obradivog poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana katastarske parcele, podatke o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta, a u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva.

Na rešenje iz stava 3. ovog člana može se izjaviti žalba Ministarstvu

Za izgradnju ostave sa nadstrešnicom (bez obzira na ukupnu površinu objekta), obzirom da je reč o pomoćnom objektu, potrebno je shodno čl. 145 Zakona o planiranju i izgradni pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova. Za postavljanje nove žicane ili drvene ograde umesto postojeće, shodno čl. 144 Zakona nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju već je potrebno nadležnom organu o tome dostaviti odgovarajuće obaveštenje. 

Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.

Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.

Potrebno je da idejni projekat izradi privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata, shodno čl.126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Da.

Podnošenje zahteva za priključenje objekta na komunalnui drugu infrastrukturu vrši se u skladu sa čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 148.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

                Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

 Ukoliko se radi o pomoćnom objektu - garaži ili ostavi, kategorija objekta je A, klasifikacioni broj 124220. 

Zakonom o planiranju i izgradnji (član 126.) propisano je da tehničku dokumentaciju za izgradnju objekata (izgradnja, dogradnja, rekonstrukcija objekta i sl.) može da izrađuje privredno društvo ili preduzetnik koji je upisan u registar privrednih subjekata, pod uslovom da raspolaže licencom odgovornog projektanta. Ukoliko se radi o adaptaciji stana za koje radove je potrebno pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova po osnovu čl. 145 Zakona  tehnički opis i popis radova mora izraditi odgovorni projektant - preduzetnik odnosno lice zaposleno u privrednom društvu registrovanom u APR. Ukoliko se radi o radovima iz čl. 145 Zakona, onda tehničku dokumentaciju ne može raditi arhitekta sa licencom koji nije preduzetnik ili nije zaposlen u privrednom društvu koje se bavi projektovanjem objekata.

Za radove koji se izvode na osnovu rešenja o odobrenju izdatom po osnovu čl. 145 Zakona o planiranju i izgradnji, predviđeno je da se po pravnosnažnosti tog rešenja nadležnom organu podnosi prijava radova, te da se i za te radove može izdati upotrebna dozvola. Samim tim tehnički opis i popis radova mora sadržati sve podatke o planiranim radovima kao i predračunsku vrednost koja vrednost inače služi kao osnov za obračun republičke administrativne takse od 0,2% u postupku izdavanja upotrebne dozvole.