Ukoliko se radi o suvlasništvu na istom objektu pri čemu je druga strana nesavesna i ponaša se na način kojim ugrožava ne samo svoja već i prava drugog suvlasnika i pri tom ne daje drugom suvlasniku saglasnost za izvođenje radova na sanaciji krova, možete se obratiti nadležnom  parničnom sudu  tužbom radi trpljenja i zatražiti od suda da donese presudu koja će zameniti saglasnost suvlasnika. Nakon toga potrebno je od nadležnog organa u elektronskoj objedinjenoj proceduri pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova na sanaciji krova.

Ne, za izradu opšte dokumentacije idejnog rešenja ne treba koristiti priloge 5,6. i 7. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Članom 37. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisano je da opštu dokumentaciju idejnog rešenja čini samo obavezni sadržaj utvrđen članom 28. ovog pravilnika, iz Priloga 9 ovog pravilnika.

Članom 40.st.4. ovog pravilnika propisano je da se grafički prilozi idejnog rešenja izrađuju na geodetskoj podlozi, za koju nije neophodno pribavljati overu, a koja sadrži topografski prikaz terena, sa ucrtanim granicama parcela.

Član 28.

Opšta dokumentacija projekta obavezno sadrži:

1) Naslovnu stranu na kojoj se navode:

(1) naziv objekta sa lokacijom i brojem katastarske parcele i katastarskom opštinom;

(2) naziv, odnosno ime investitora;

(3) vrsta tehničke dokumentacije (npr. Projekat za građevinsku dozvolu - PGD);

(4) naziv i oznaka dela projekta (npr. 1 - projekat arhitekture);

(5) naziv preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni deo projekta;

(6) ime, prezime i broj licence odgovornog projektanta;

(7) identifikaciona oznaka dela projekta iz evidencije preduzetnika odnosno pravnog lica koje je izradilo predmetni deo projekta;

(8) podaci o mestu i datumu izrade dela projekta.

2) Sadržaj projekta.

Opšta dokumentacija projekta sadrži i druga dokumenta od zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije u skladu sa odredbama ovog pravilnika.

Iz pitanja se ne može zaključiti na kakve radove se misli kada se kaže promena krova.

Ukoliko se u konkretnom slučaju izgrađuje nov prostor izvan postojećeg gabarita i volumena objekta, odnosno ukoliko se menja oblik i ukoliko se izvođenje radova izlazi iz postojećih dimenzija (dužina, širina, visina /zapremina), reč  je dogradnji objekta, a ne o rekonstrukciji. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.  Za izvođenje radova na dogradnji objekta potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši na osnovu čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova u gabaritu i volumenu objekta (rekonstrukcija), potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.  Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde.  U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. U skladu sa čl.2. tač.32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Članom 103. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/2016), čija primena je otpočela, propisano je da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama.

Imajući u vidu da se postupci za izdavanje dokumentacije za građenje pokreću isključivo po zahetvu stranke, nadležni organ je po samom Zakonu ovlašćen da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje. Shodno tome, mišljenja smo da nije neophodno predvideti da se stranka posebnom izjavom saglašava da organ za potrebe postupka može izvršiti uvid, pribaviti i obraditi lične podatke o činjenicama o kojim se vodi službena evidencija.

Lokacijski uslovi nemaju karakter upravnog akta i uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova ne mora se dostaviti dokaz o vlasništvu postojećeg objekta. Medjutim, ukoliko je postojeći objekat izgrađen a npr. nije snimljen u Katastru ili nije priključen na infrastrukturu, nepoznanica je kako će se postojeći kapaciteti prikazati u idejnom rešenju koje se dostavlja uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Iz tih razloga, kao i zbog činjenice da se rešenje o građevinskoj dozvoli za dogradnju tog objekta neće moći izdati bez prethodnog njegovog ozakonjenja, predlažemo da se prvo sprovede postupak ozakonjenja tog objekta i upis u RGZ pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju, a potom da podnesete zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. 

Za razvrgnuće imovinske zajednice na građevinskom zemljištu u smislu čl. 106 Zakona o planiranju i izgradnji koje se vrši između vlasnika objekata, stranke u ovom postupku razvrgnuća imovinske zajednice, bez obzira da li se radi o postupku van suda ili u vanparničnom postupku pred sudom, redovno su lica koja su u katastru upisana kao vlasnici objekata kao celine bez obzira da li su vlasnici objekta upisani ili nisu upisani kao nosioci prava na zemljištu. Vlasnici posebnih delova zgrade po Zakonu o održavanju stambenih zgrada koji je važio u vreme postavljanja pitanja, nisu vlasnici I zgrade kao celine.

Obzirom da su u konkretnom slučaju (nije sasvim jasno svi ili samo pojedini) vlasnici stanova upisani na prvobitnoj parceli kao zajedničari,  potrebno je i da ta lica sa upisanim pravom zajedničke svojine na zemljištu, pored vlansika objekata učestvuju u postupku.

Ukoliko postoji saglasnost svih vlasnika objekata i zajedničara na zemljištu, nakon deobe parcele na osnovu projekta parcelacije koji se izrađuje u skladu sa članom 65. – 67. Zakona o planiranju i izgradnji i provodi u Katastru tako što se vrši deoba prvobitne parcele,, zaključuje se ugovor o razvrgnuću imovinske zajednice koji se overava kod notara a potom se  podnosi zahtev za upis  u Katastru. Napominjemo da upis zajedničke svojine na novonastaloj parceli vlasnika posebnih delova jedne zgrade ne može biti definitavan odnosno ne mogu samo upisani zajedničari  imati pravo na zemljištu već prava na zemljištu pripadaju svim vlasnicima posebnih delova zgrade shodno čl. 104 st. 2 Zakona o planiranju I izgradnji.

Ukoliko ne postoji saglasnost za razvrgnuće imovinske zajednice u  tom slučaju svako od upsianih vlasnika objekta koji nije upisan ili je upisan i kao nosilac prava na zemljištu može pokrenuti predlogom vanparnični postupak. Lica koja su samo upisana na zemljištu a nisu upisana kao vlasnici objekta kao celine ne mogu imati legitimaciju za pokretanje ovog postupka jer je u smislu čl. 106 st. 2 ZPI rezultat razvrgnuća imovinske zajednice – posebna kat. parcela za svaki objekat.

Sastavni deo sudskog rešenja u ovom vanpraničnom postupku je u smislu čl.106 st. 6 Zakona je I projekat preparcelacije zato što je projekat prepracelacije u smislu Zakona o državnom premeru i katastru osnov za deobu parcele u gradskom građevinskom području. Ovaj projekat izrađuje odgovorni urbanista i pri tom se ne moraju poštovati opšta pravila za parcelaciju/preparcelaciju propisana u čl. 65 – 67. Zakona što znači da taj projekat ne mora biti potvrđen od strane  organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za urbanizam.

Osnov za deobu kat. parcele u Katastru  ne može biti skica geometra, već jedino Projekat parcelacije koji može sadržati predlog deobe prema faktičkom stanju.

Odgovor na vaše pitanje  zavisi od pravnog osnova - načina sticanja prava na zemljištu svih upisanih lica, tako da nismo u mogućnosti da odgovorimo na vaše pitanje. Ukoliko smatrate da ste povređeni u pravu, obratite se nadležnom Katastru zahtevom za ispravku ili ponavljanje postupka upisa.

Ne, nije moguće početi građenje sa nakon ishodovanja lokacijskih uslova, kao ni građevinske dozvole, već se prijava radova može izvršiti tek nakon ishodovanja građevinske dozvole, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova, u skladu sa članom 148.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji.

Nakon ishodovanja lokacijskih uslova i građevinske dozvole, potrebno je izvršiti prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16.Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.  Prijava radova vrši se u skladu sa čl.31. ovog pravilnika.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa za gradnju.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođenje ovih radova vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o složenijim radovima od radova iz čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za izvođenje ovih radova potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U tom slučaju potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu projekta za građevinsku dozvolu.

Izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola

Član 144.

Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova jesu: radovi na tekućem odražavanju objekta ili stana; postavljanje žičane ili drvene ograde; građenje objekata protivgradne odbrane; građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu; stočne jame do 20 m² u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; pešačke staze, ploče za obaveštavanje površine do 6 m² i druga oprema u zaštićenim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog društva, javnog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosači antena sa antenama na postojećim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajućim nosačima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smeštaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i uređaja, mikrorovovi za optičke i druge kablove, tipski ormani za unutrašnju i spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na održavanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se izvode bez građevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena određenih uređaja i njihovih delova); stubići katodne zaštite za čelične cevovode i stanice katodne zaštite, oznake kilometraže, oznake skretanja i zaštitne lule na ukrštanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.

Član 145.

Građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Zakonom o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine nije predviđeno pribavljanje navedenih saglasnosti.

Na osnovu navedenih podataka, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o radovima iz čl.145. Zakona, čije izvođenje se vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Podnošenje zahteva vrši se kroz Centralni informacioni sistem, kome možete pristupiti ovde.

Sva uputstva za korišćenje portala za elektronsko podnošenje zahteva za građenje možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u sekciji E-procedura.

Nadležnost

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.