Ne, priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se nakon završetka gradnje objekta. Uz zahtev za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu prilaže se separat iz projekta izvedenog objekta, odnosno iz projekta za izvođenje ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje sa tehničkim opisom i grafičkim prilozima, kojim se prikazuje predmetni priključak i sinhron plan svih priključaka, shodno čl.40. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U drugom slučaju moguće je ishodovati privremenu građevinsku dozvolu. Podnošenje zahteva za privremenu građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 147.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se privremena građevinska dozvola izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona, samostojećih, ankerisanih meteoroloških anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraćajnice i priključci, priključci na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, kao i za izvođenje istražnih radova na lokaciji, u cilju utvrđivanja uslova za izradu projekta za izvođenje i za izmeštanje postojećih instalacija.

Da, ali se spajanje ne mora izvršiti odmah, već se može izvršiti i tokom građenja objekta - pre izdavanja upotrebne dozvole.

Članom 53a.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Napominjemo da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu u skladu sa čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se u konkretnom slučaju građevinska dozvola, odnosno upotrebna dozvola može izdati investoru koji ima odgovarajuće pravo na svim parcelama koje su predmet zahteva.

Ukoliko je imalac javnih ovlašćenja, prilikom izdavanja lokacijskih uslova u uslovima za projektovanje i priključenje odnosno u ovom slučaju Elektrodistribucija u svojim tehničkim uslovima predvideo posebne uslove koje je potrebno ispuniti radi priključenja objekta na infrastrukturu i ukoliko se radi o objektu koji nikada nije imao priključak, bez obzira što ne postoji obaveza za investitora izgradnje objekta A kategorije da izradjuje projekat za izvođenje, potrebno je izraditi odgovarajaući separat u skladu sa Pravilnikom kojim je regulisana izrada tehničke dokumentacije, u ovom slučaju Projekat elektroinstalacija i isti sa propisanom dokumentacijom iz čl. 40 Pravilnika o postupku sprovđenja objedinjene procedure elektronskim putem dostaviti uz zahtev za priključenje.

U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu.

Za izvođenje radova na dogradnji potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim i građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, a podnošenje zahteva za građevinsku dozvolu vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Overena saglasnost suvlasnika

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Napominjemo da se radovi na dogradnji stambene zgrade smatraju radovima na investicionom održavanju u smislu odredaba Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Službeni glasnik RS" broj 44/95, 46/98 i 88/11). Shodno tome, za izvođenje radova investicionom održavanju zgrade neophodna je odluka  skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, u skladu sa članom 17. stav 3. predmetnog Zakona.

Stranica nije namnjena za davanje instrukcija za postupanje u konkretnim slučajevima.  

Član 26.

Tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno, sadržaju.

Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske, prema sledećim oblastima i redosledu:

broj "1": arhitektura;

broj "2": konstrukcija i drugi građevinski projekti ;

broj "3": hidrotehničke instalacije;

broj "4": elektroenergetske instalacije;

broj "5": telekomunikacione i signalne instalacije;

broj "6": mašinske instalacije;

broj "7": tehnologija;

broj "8": saobraćaj i saobraćajna signalizacija;

broj "9": spoljno uređenje sa sinhron-planom instalacija i priključaka, pejzažna arhitektura i hortikultura;

broj "10": pripremni radovi (rušenje, zemljani radovi, obezbeđenje temeljne jame).

Projekat priključka na javnu komunalnu infrastrukturu je deo projekta odgovarajuće oblasti, odnosno vrste instalacija.

Svaki projekat određene oblasti se može deliti na više svezaka koje dobijaju odgovarajuće oznake u zavisnosti od sadržaja projekta (na primer: 2/1 konstrukcija, 2/2 saobraćajnice i dr., 3/1 vodovod, 3/2 kanalizacija i dr., 6/1 grejanje, 6/2 ventilacija i klimatizacija itd.).

U tehničkoj dokumentaciji za inženjerske objekte, oznakom broj "1" označava se onaj projekat kojim se određuje objekat u prostoru, odnosno projekat kojim se utvrđuju lokacijske, dispozicione i funkcionalne karakteristike objekta (npr. projekat trase puta, gasovoda, pruge, projekat konstrukcije mosta, antenskog stuba, dimnjaka i sl.).

U slučaju da tehnička dokumentacija ne sadrži sve projekte navedene u stavu 2. ovog člana, priloženi projekti ne menjaju redni broj projekta prema oblastima.

Glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta.

Sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

U slučaju dogradnje, rekonstrukcije i adaptacije postojećeg objekta ili u slučaju promene namene, tehnička dokumentacija sadrži i arhivski projekat, ili snimak postojećeg stanja ukoliko arhivski projekat ne postoji.

Za objekte čije se građenje vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji ne unose se podaci o kategoriji i klasi objekta.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni  o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije  i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), koji se vrše na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

U konkretnom slučaju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, a u skladu sa definicijama radova iz čl.2. Zakona, može biti reč o:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona propisana je čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

U postupku za prikljucenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu za objekte kategorije A bruto povrsine do 400 m2 uz zahtev je potrebno da prilozite separat iz projekta za gradjevinsku dozvolu.

Separat iz projekta za građevinsku dozvolu u slučaju objekata kategorije „A „sadrži elementarnu šemu instalacija, sa mestom priključenja, koju izrađuje odgovorni projektant projekta arhitekture. 

Na osnovu podataka navedenih u pitanju mišljenja smo da je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova na adaptaciji objekta, u skladu sa definicijom iz čl.2.st.1.tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji.

U skladu sa definicijom iz čl.2.st.1.tač.34) Zakona o planiranju i izgradnji, adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

Izvođenje radova na adaptaciji objekta vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Član 68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji formulisan je tako da podrazumeva da mogućnost spajanja susednih parcela postoji samo ukoliko je isto lice vlasnik svih parcela koje se spajaju.

Ukoliko na nekoj od parcela postoji drugačiji imovinsko-pravni režim, odnosno ukoliko je treće lice vlasnik ili suvlasnik neke od parcela, mišljenja smo da u tom slučaju ne postoje uslovi za primenu člana 68. stav 1. Zakona, odnosno da nije moguće spajanje susednih katastarskih parcela na osnovu elaborata geodetskih radova.