Članom 3. stav 1. Zakona o javnim službama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. Zakon) propisano je da se ustanove osnivaju radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja. Takođe, u stavu 4. istog člana propisano je da se za obavljanje delatnosti, odnosno poslova utvrđenih zakonom koji se odnose na javno informisanje na jezicima nacionalnih manjina, mogu osnivati ustanove ili preduzeća.

„Infrastruktura železnice Srbije“ a. d. nije osnovano u formi ustanove, niti obavlja neku od delatnosti za koje je Zakonom o javnim službama propisano osnivanje ustanove. Imajući to u vidu, mišljenja smo da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 18. tačka 4) Zakona o republičkim administrativnim taksama, odnosno za oslobođenje od plaćanja takse za podnosioca zahteva.

Procedura za postavljanje stubića na parkingu zavisi od svojinskog režima površine na kojoj imate nameru da postavite stubiće.

Ukoliko je površina o kojoj je reč deo parcele stambene zgrade, nije potrebno pribavljati bilo koji akt nadležnog organa za gradnju, odnosno za izvođenje radova, u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Međutim, s obzirom na to da bi u konkretnom slučaju bilo reči o upravljanju stvarju u zajedničkoj svojini vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, za postavljanje stubića je neophodno pribaviti saglasnost suvlasnika kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade.

Ukoliko imate nameru da postavite stubiće na parceli koja je u režimu javne svojine, ukazujemo Vam na činjenicu da je upravljanje (održavanje, rekonstrukcija, sanacija i sl.) javnim površinama na teritoriji jedinice lokalne samouprave je u nadležnosti pravnog lice kome je kao upravljaču lokalnih puteva i ulica povereno vršenje tih poslova od strane skupštine jedinice lokalne samouprave. Iz tog razloga, fizička lica ne mogu u svojstvu investitora pribavljati bilo kakve dozvole za izvođenje radova na javnim površinama, niti po osnovu izvođenja radova mogu sticati bilo kakava prava na javnim površinama, a posebno ne mogu samovoljno regulistati režim parkiranja. Imajući to u vidu, sugerisali bismo Vam da se obratite upravljaču puta (Direkcija za puteve grada Beograda) i ukažete na svoju zainteresovanost da finansirate izvođenje radova na toj javnoj površini.

Urbanistički parametri, mogućnosti i ograničenja gradnje na odredjenom području utvrđeni su važećim planskim dokumentom. Potrebno je detaljno proučiti konkretni planski dokument radi utvrđivanja mogućnosti izvođenja planiranih radova . Za slučaj potrebe, možete se obratiti reosrnom urbanističkom inspektoru radi davanja preporuka I mišljenja ili  eventualno komisiji za planovi  koja je formirana od strane Skupštine opštine na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Molimo vas da preciznije postavite vaše pitanje.

Ukoliko se pitanje odnosi na to koliko dugo Centralni informacioni sistem čuva vaš započet zahtev, koji niste podneli nadležnom organu, odgovor je da trenutno u elektronskog sistemu nema vremenskog ograničenja.

Ukoliko se pitanje odnosi na to koji je rok u objedinjenoj proceduri da nadležni organ obradi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, odgovor je pet radnih dana, u skladu sa čl.45.st.1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Ne.

Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava, između ostalog, za proizvodne i skladišne objekte. Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu jedinstvene namene (za skladištenje robe), za takav objekat ne obračunava se dopirinos za uređivanje građevinskog zemljišta.

Kada je reč o podzemnim cisternama, odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano oslobađanje od obaveze plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta za tu vrstu objekta, imajući u vidu da je u članu 97. stav 8. navedeno da se odredba o oslobođenju ne odnosi na delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti.

Svakako ukazujemo i na član 97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom, između ostalog,  utvrđuje iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta. Shodno tome, radi dobijanja celovite informacije, potrebno je sagledati odredbe odluke o utvrđivanju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta konkretne lokalne samouprave.

Članom 43. stav 1. tačka 5) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog proverava i da li je uz zahtev priložen dokaz o uplati propisane naknade, odnosno takse. Imajući u vidu citiranu odredbu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da nadležni organ ima pravo i obavezu da iz formalnih razloga odbaci zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, ukoliko nije izvršena uplata propisanog iznosa republičke administrativne takse.

Međutim, kada je reč o načinu obračuna iznosa republičke administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole, ukazujemo na sledeće:

U tarifnom broju 167 Zakona o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2003, 51/2003, 61/2005, 5/2009,  54/2009 50/2011  93/2012, 83/2015 i 112/2015) propisano je da se predračunska vrednost po objektu, odnosno radovima, usklađuje primenom indeksa potrošačkih cena koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, u periodu od prvog dana narednog meseca od meseca utvrđivanja predračunske vrednosti, do poslednjeg dana meseca koji prethodi mesecu kada je zahtev podnet. Članom 7. stav 3. Zakona o zvaničnoj statistici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/09) propisano je da je Republički zavod za statistiku glavni proizvođač i diseminator zvaničnih statističkih podatka, kao i odgovorni stručni nosilac, organizator i koordinator sistema zvanične statistike u Republici Srbiji. U okviru poslova koji su mu Zakonom povereni, Republički zavod za statistiku objavljuje indekse potrošačkih cena na mesečnom nivou, koji su javno dostupni na zvaničnoj internet stranici Zavoda.

Ukoliko do momenta podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole Republički zavod za statistiku nije učinio javno dostupnim indeks potrošačkih cena na malo za mesec koji prethodi mesecu u kome je zahtev podnet, mišljenja smo da podnosilac zahteva ne može trpeti štetne posledice zbog toga. Shodno tome, mišljenja smo da, ukoliko je obračun  republičke administrativne takse za izdavanje upotrebne dozvole izvršen primenom podataka koji su bili javno dostupni u tom trenutku, nadležni organ nema osnova da odbaci zahtev za izdavanje upotrebne dozvole iz formalnih razloga (ukoliko je eventaulno uplaćeni iznos manji od onog koji bi bio dobijen primenom indeksa koji je naknadno objavljen).

Ukoliko ste sada u katastru nepokretnosti  evidentirani kao jedini vlasnik na zemljištu i objektu na kome se vrši dogradnja, nije potrebno pribavljati navedenu saglasnost. 

Ukoliko se radi o poljoprivrednom zemljištu u građevinskom području sela prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase i ukoliko se radi o ekonomskom (pomoćnom) objektu u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, radi se o zemljištu iz čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zeljištu i zbog toga  potrebno je pred opštinskim organom uprave nadležnim za poljoprivredu pokrenuti postupak za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta i istovremeno podneti zahtev za utvrđivanje oslobođenja od obaveze plaćanja naknade za promene namene obzirom da se za ovu vrstu objekata shodno čl. 26 st.1 tač. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu ne plaća naknada.

Objekti koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, shodno čl. 26. st. 2 Zakona o poljoprivrednom zemljištu su: objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanje starih autohtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje pečurki, puževa i riba.

Uz zahtev za utvrđivanje oslobađanja plaćanja naknade za prenamenu, potrebno je podneti: dokaz o vlasništvu poljoprivrednog zemljišta, kopiju plana, podatke o površini za koju se vrši prenamena i idejni projekat  za izgradnju pomoćne zgrade.  

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole, itd., prilaže se isključivo dokumentacija propisana Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahteve za ishodovanje lokacijskih uslova, građevinske dozvole, itd., nije potrebno prilagati navedeno rešenje iz APR-a, s obzirom na to da nadležni organ može proveriti ove podatke na oficijalnoj stranici Agencije za privredne registre.

Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde) propisan je sadržaj, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata.

Ovim pravilnikom nije propisano da je navedena dokumentacija deo tehničke dokumentacije (projektni zadatak, prilog o primenjenim merama zaštite na radu, spisak dokumentacije). Nije jasno na koje se tehničke uslove se misli, odnosno u kom postupku.

Ukoliko smatrate da nadležni organ ne postupa u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, potrebno je da se obratite Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje vrši nadzor nad izvršavanjem odredbi ovog zakona i podzakonskih akata (čl.172.).