Za dogradnju (nadgradnju) objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu. Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6, dok se podnošenje zahteva za izdavanje građevinske dozvole vrši u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Članom 135.st.6. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Članom 8a stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 3. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da se sva akta koja u vezi sa objedinjenom procedurom donose nadležni organi i imaoci javnih ovlašćenja, kao i podnesci i dokumenti koji se dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju u formi elektronskog dokumenta, u pdf formatu, potpisanom kvalifikovanim elektronskim potpisom. Članom 17. stav 1. tačka 3) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu, između ostalog proverava da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve propisane podatke.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, mišljenja smo da bi, ukoliko podnosilac žalbe nije istu podneo u propisanoj (elektronskoj) formi, nadležni organ trebalo da donese zaključak o odbacivanju žalbe, zbog neispunjenosti formalnih uslova.

Da.

Bunar predstavlja pomoćni objekat, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji.  Saglasno članu 145. Zakona, građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije „Propisi“.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Članom 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 - Odluka US RS, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS, 98/2013 - Odluka US RS, 132/2014 i 145/2014) propisano je da se zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvrđuje pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu.

Iz Vašeg pitanja proizlazi da je predmetni ugovor o zakupu građevinskog zemljišta u javnoj svojini zaključen 2011. godine, odnosno nakon stupanja na snagu aktuelnog Zakona o planiranju i izgradnji.  Imajući to u vidu, u konkretnom slučaju ne postoji pravni osnov za primenu odredaba člana 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 26. tačka 8) Zakona o planiranju i izgradnji je nedvosmisleno definisano da plan generalne regulacije sadrži naročito, između ostalog, zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom zabranom izgradnje do njegovog donošenja. Drugim rečima, u ovom slučaju propisana zabrana izgradnje važi do donošenja plana detaljne regulacije.

Kada je reč o eventualnoj neusklađenosti planskog dokumenta sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukazujemo na član 173. stav 1. tačka 2) Zakona, kojim je propisano da urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li je planski dokument izrađen i donet u skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona. U vezi sa tim, članom 174. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, kad urbanistički inspektor utvrdi da je planski dokument ili deo planskog dokumenta donet suprotno odredbama zakona, predložiće ministru nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma da donese rešenje o zabrani primene planskog dokumenta do njegovog usklađivanja sa zakonom i o tome obavestiti organ nadležan za njegovo donošenje.

Ukoliko smatrate da je u konkretnom slučaju planski dokument (plan generalne regulacije) u suprotnosti sa odredbama zakona, možete o tome obavestiti nadležnog urbanističkog inspektora, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti.

U skladu sa stavom 8. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da se,  za objekte iz st. 1. i 2. istog člana, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

S obzirom da mala solarna elektrana predstavlja elektroenergetski objekat, koji je obuhvaćen stavom 1. člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe stava 8. u pogledu dokaza o rešenim imovinsko-pravnim odnosima odnose se i na takav objekat, bez obzira da li je vlasnik zemljišta u privatnoj svojini fizičko  ili pravno lice. Ukoliko su vlasnik, odnosno vlasnici objekta koji je predmet zakupa i zemljišta isti, može se smatrati da je ugovor o zakupu objekta sa vlasnikom, odnosno vlasnicima objekta u privatnoj svojini, radi izgradnje male solarne elektrane na krovu objekta, validan dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, u postupku izdavanja građevinske dozvole. Imajući u vidu da kroz katastar nepokretnosti u određenom broju slučajeva nije sprovedeno pretvaranje prava korišćenja u pravo vlasništva koje je utvrđeno članom 104. Zakona o planiranju i izgradnji, i u takvim slučajevima je dovoljno dostaviti ugovor sa vlasnikom, odnosno vlasnicima posebnih delova objekta, jer su oni po sili zakona postali vlasnici zemljišta.

Da.

Za izvođenje radova u konkretnom slučaju potrebno je pribaviti lokacijske uslove, a zatim rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) ili građevinsku dozvolu, u zavisnosti od radova koji se u konkretnom sluačju vrše.

Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (ovde) propisani su postupci pribavljanja lokacijskih uslova (čl.6), rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona (čl.28.), građevinske dozvole (čl.16), prijava radova (čl.31), priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu (čl.40), upotrebna dozvola (čl.42), itd.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li je za građenje zidane ograde potrebno pribaviti akt nadležnog organa za građenje, odgovor je da.

Članom 145.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) propisano je da se građenje zidanih ograda vrši na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Samo u slučaju postavljanja žičane ili drvene ograde nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa za gradnju, u skladu sa čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Iz pitanja se ne može zaključiti šta je idjenim rešenjem predviđeno u konkrentom slučaju.

Ukoliko je idejnim rešenjem predviđeno priključenje na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda, nadležni organ se u tom slučaju obraća imaocima javnih ovlašćenja, koji izdaju uslove za projektovanje i priključenje. U navedenom slučaju, imaoci javnih ovlašćenja u uslovima za projektovanje i priključenje konstatuju da se zahtev ne može realizovati bez dogradnje ili izgradnje komunalne i druge infratrukture, odnosno dodatnog opremanja i pripremanja građevinskog zemljišta, ili da nije moguća izgradnja izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, ako je sadržina zahteva suprotna uslovima iz važećeg planskog dokumenta, odnosno separata iz njihove nadležnosti, kao i iz drugih razloga propisanih zakonom, u skladu sa čl.26. i 27. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde). U skladu sa dostavljenim uslovima za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja, nadležni organ će izdati lokacijske uslove.  Članom 2.st.7. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi moraju sadržati i informaciju da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole, ako se u uslovima za projektovanje i priključenje koje je izdao imalac javnih ovlašćenja konstatuje da se objekat za koji je podnet zahtev ne može izgraditi bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta. Stavom 8. istog člana uredbe propisano je da izuzetno od st. 1. do 5. ovog člana, ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu, odnosno idejnom rešenju, koji nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, kao i ako imaoci javnih ovlašćenja izdaju uslove za projektovanje i priključenje u kojima se konstatuje da nije moguća izgradnja objekta u skladu sa podnetim zahtevom, lokacijski uslovi sadrže informaciju da nisu ispunjeni uslovi za građenje u skladu sa podnetim zahtevom, uz navođenje svih razloga, tj. neusklađenosti.

Ukoliko je idejnim rešenjem u konkretnom sluačju predviđen drugačiji način obezbeđivanja električne energije, odnosno vodosnabdevanja, odnosno odvođenja otpadnih voda ili ako idejnim rešenjem nije predviđeno priključenje objekta na te sisteme, nadležni organ se u konkretnom slučaju neće obratiti imaocima javnih ovlašćenja kojima je povereno obavljanje ovih delatnosti, i izdaće lokacijske uslove (ukoliko su naravno i ostali uslovi ispunjeni). Članom 14. Uredbe o lokacijskim uslovima (ovde) regulisan je postupak pribavljanja uslova u pogledu projektovanja i priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda. Stavom 1. istog člana uredbe propisano je za koje klase objekata nadležni organ pribavlja uslove za projektovanje i priključenje u pogledu priključenja na distributivni sistem električne energije i sisteme vodosnabdevanja i odvođenja otpadnih voda od  javnih preduzeća, odnosno privrednih društava kojima je povereno obavljanje odgovarajućih delatnosti. Članom 14.st.3. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, izuzetno od stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana, nadležna služba neće pribavljati uslove za navedene objekte ako je, u skladu sa zakonom ili planskim dokumentom ili idejnim rešenjem predviđen drugačiji način obezbeđivanja električne energije, odnosno vodosnabdevanja, odnosno odvođenja otpadnih voda ili ako idejnim rešenjem nije predviđeno priključenje objekta na te sisteme.