Aktivnosti koje obavlja stručni nadzor su na imperativan način propisane članom 153. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa navedenim članom Zakona, stručni nadzor obuhvata:

• da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola;
• kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde pristupačnosti;
• kontrolu i overu količina izvedenih radova;
• proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju;
• davanje uputstava izvođaču radova;
• saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i
• rešavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, stručni nadzor nije ovlašćen za davanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju.

Sadržina projekta za građevinsku dozvolu propisana je odredbama čl. 52 – 57. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Članom 52. tačka 3) navedenog Pravilnika propisano je da projekat za građevinsku dozvolu za objekte kategorije "V" čine projekat arhitekture i projekat konstrukcije, projekte instalacija kao i projekte svih oblasti koji su relevantni za predmetni objekat i ispunjenje bitnih zahteva za objekat.

Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izmenu građevinske dozvole propisana je članom 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem i zavisi od razloga zbog kojih se zahtev podnosi.

Ukoliko se izmena traži zbog izmene projekta za građevinsku dozvolu, uz zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli dostavlja se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat izmena projekta za građevinsku dozvolu, sa izvodom iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, saglasno članu 24. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Zakon je prilično nedorečen kada se radi o ovoj vrsti objekata, odnosno putne baze nisu konkretno pobrojane ni u članu 146. ni u članu 147. Zakona o planiranju i izgradnji.

U članu 146. Zakona navode se „manji montažni objekti“ (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), kao i balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, a što uređuje i obezbeđuje jedinica lokalne samouprave i možete pogledati da li je nešto dodatno i bliže propisano odlukom Vaše lokalne samouprave za ovu vrstu objekata.

Što se tiče člana 147. skrećemo Vam pažnju da je propisano da se na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju  odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona. U članu 145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se rešenje o odobrenju izvođenja radova izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu. Članom 135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se uz zahtev za izdavanje privremene građevinske dozvole, kao dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu može dostaviti dokaz o pravu zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini. Ukoliko podnosilac zahteva uz taj dokaz priloži i ostalu propisanu dokumentaciju, izdaje se privremena građevinska dozvola koja glasi na investitora – zakupca građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Napominjemo da se ova mogućnost ne odnosi na izvođenje radova na proizvodnim objektima ili objektima u funkciji proizvodnih objekata, a za koje je podnet zahtev za legalizaciju, radi dovođenja objekta u funkcionalno stanje, u cilju nastavka proizvodnje ili obnavljanja proizvodnog procesa, već se u tom slučaju privremena građevinska dozvola može izdati samo ako je investitor upisan kao vlasnik na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat sagrađen, saglasno članu 147. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji.

Napominjemo da mišljenje Pozivnog centra, kao ni bilo koje drugo mišljenje, nije pravno obavezujuće, te da je svaki nadležni organ odgovoran za svoje postupanje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i drugim važećim propisima.

Kada je reč o primeni odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, relevantno je stanje u evidenciji katastra nepokretnosti. Saglasno članu 60. Zakona o državnom premeru i katastru kojim je propisano načelo upisa, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu koji nije upisan u katastar nepokretnosti, eventualno rušenje takvog objekta nije relevantno sa aspekta primene odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 60. Zakona o državnom premeru i katastru kojim je propisano načelo upisa, svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima stiču se, prenose i ograničavaju upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), a prestaju brisanjem upisa. Imajući to u vidu, podatke o pravno relevantnim činjenicama u vezi sa konkretnom nepokretnošću možete dobiti uvidom u evidenciju katastra nepokretnosti kojom je obuhvaćen predmetni objekat.

Članom 31. stav 1. tačka 3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele. S obzirom na činjenicu da pravilima građenja u planskom dokumentu mora biti propisana minimalna udaljenost objekta u odnosu na granice građevinske parcele, nejasno je na koji način je moguće da dve kuće imaju zajednički zid.

Kada je reč o eventualnoj naknadi štete, predmetna materija nije regulisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona, već Zakona o obligacionim odnosima.

Članom 53a stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su lokacijski uslovi javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Članom 2. tačka 20) istog Zakona propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se mogu izdati samo za katastarsku parcelu koja je deo građevinskog zemljišta.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Kada je reč o dokumentaciji koja je potrebna za izvođenje predmetnih radova, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pribavljanje potrebnih saglasnosti za izvođenje radova u okviru zgrade nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 7. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da poseban deo zgrade može da promeni namenu u skladu sa propisima kojima se uređuje planiranje i izgradnja, dok članom 42. Zakona, kojim su regulisana ovlašćenja skupštine stambene zajednice, nije predviđeno da skupština stambene zajednice odlučuje o promeni namene posebnog dela zgrade. Shodno navedenim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, ukoliko je reč o posebnom delu objekta čiji ste isključivi vlasnik, za promenu namene nije potrebno pribaviti saglasnost skupštine stambene zajednice.