1. Dokumentacija koju je potrebno priložiti uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana je članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Takođe, članom 8đ stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, pri čemu je u stavu 2. tačka 4) istog člana propisano da provera ispunjenosti formalnih uslova (između ostalog) obuhvata proveru da li je uz zahtev, odnosno prijavu priložena sva dokumentacija propisana Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona.

Citiranim odredbama Zakona i Pravilnika nije propisano da nadležni organ prilikom provere ispunjenosti formalnih uslova po zahtevu za izdavanje upotrebne dozvole vrši proveru da li je u toku sudski ili drugi postupak u vezi sa parcelom na kojoj je planirana gradnja. Iz tog razloga, mišljenja smo da privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja objekta nije razlog za odbacivanje zahteva za izdavanje građevinske dozvole iz formalnih razloga, tim pre što se dogradnjom objekta isti ne otuđuje niti opterećuje, već se doprinosi povećanju njegove vrednosti.

2. Članom 2. tačka 21) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je investitor, u smislu odredaba Zakona, lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola. U zahtevu za izdavanje građevinske dozvole navode se podaci o investitoru, pa i nadležni organ navodi podatke o njemu, saglasno članu 22. stav 1. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U rešenju o građevinskoj dozvoli se, eventualno, navode još i podaci o finansijeru, ako je uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole priložen i ugovor između investitora i finansijera, u skladu sa članom 22. stav 1. tačka 7) Pravilnika.

Overena saglasnost suvlasnika je neophodna ukoliko se planira izgradnja ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica. Ona se prilaže kao dokaz o odgovarajućem pravu na objektu, u smislu člana 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji i nije relevantna za određivanje investitora radova.

Izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora vrši se na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Sadržina idejnog rešenje propisana je članom 15. i čl. 35 – 41. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, kao i odgovarajućim prilozima uz Pravilnik. Članom 12. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko imalac javnih ovlašćenja dostavi nadležnom organu obaveštenje da ne može da izda uslove za projektovanje i priključenje zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ bez odlaganja odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova u skladu sa članom 8. stav 2. tog Pravilnika.

Shodno citiranim odredbama, nadležni organ odbacuje zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, ukoliko mu imalac javnih ovlašćenja dostavi obaveštenje da ne može da izda uslove za projektovanje i priključenje zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja. Pritom, nedostaci u sadržini idejnog rešenja postoje samo u slučaju kada je idejno rešenje u nekom delu neusklađeno sa gore citiranim odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Napominjemo da Pozivni centar nije namenjen za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Osnovno pravilo je sa se objekat može graditi na osnovu pravnosnažne građevinske dozvole i potvrđene prijave radove.

Međutim, kako je građevinska dozvola po našim propisima prenosiva, u praksi je moguća situacija i da se pre početka izgradnje izvrši prenos prava građenja – prenos prava po pravnosnažnoj građevinskoj dozvoli sa pravom svojine na zemljištu za koje je izdata građevinska dozvola. Tako da u ovakvoj situaciji ne mora postojati potvrđena prijava radova..

Stoga, smatramo da clan 141. Zakona o planiranju i izgradnji treba tumačiti u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li fizičko lice u konkretnom slučaju može biti podnosilac zahteva, odgovor je da. Podnosilac zahteva za izdavanje lokacijskih uslova može biti bilo koje fizičko ili pravno lice.

Ukoliko se pitanje odnosi na to da li fizičko lice može da vrši izradu idejnog rešenja, odgovor je ne. Članom 126.st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da idejno rešenje može da izrađuje izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji su upisani u registar privrednih subjekata.

Za izgradnju više objekata na jednoj katastarskoj parceli dovoljno je podneti  jedan zahtev za izdavanje lokacijskih uslova. Prilikom popunjavanja zahteva kroz CIS (Centralni informacioni sistem) potrebno je navesti sve objekte čije se građenje planira na katastarskoj parceli.

Takođe, članom 53a st.2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se, izuzetno od stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

S obzirom na to da se kroz elektronski sistem izdavanja građevinskih dozvola (CIS) objava akta i dostavljanje podnosiocu zahteva vrši istovremeno, odnosno da se odabirom opcije „Objavi“ vrši u istom trenutku i objava i dostavljanje akta podnosiocu zahteva, podnosilac zahteva ima rok od osam dana od prijema zaključka o odbacivanju zahteva i njegovog objavljivanja na internet stranici, da izjavi žalbu.

Rok se računa od trenutka prijema mejla, a ne od trenutka uručivanja stranci.

Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova nije potrebno priložiti kopiju plana, s obzirom da nadležni organ pribavlja ovaj dokument od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra kroz objedinjenu proceduru, u skladu sa čl.9. navedenog pravilnika.  Svakako možete priložiti pribavljenu kopiju plana, ali ovo ne garantuje da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra neće naplatiti uslugu izdavanja ovog dokumenta kroz objedinjenu proceduru.

Prilikom podnošenja zatheva za izdavanje lokacijskih uslova nije potrebno dostavljati dokaz o vlasništvu parcele.  Članom 3. st.1.Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da lokacijski uslovi ne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva. Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje. Tek u postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Član 6.

Postupak za izdavanje lokacijskih uslova pokreće se podnošenjem zahteva nadležnom organu kroz CIS.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se i:

1) idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva i naknadi za Centralnu evidenciju.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice podnosi se i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa Zakonom.

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

Rušenje postojećih objekata je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje postojećih objekata realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećih objekata) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 135. st.1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu. U skladu sa čl.135.st.2. ovog zakona, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

- projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;

- dokaz o svojini na objektu;

- uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Iz pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je u konkretnom slučaju reč.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izvođenju radova u gabaritu i volumenu objekta, potrebno je pribaviti rešenje o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, , koji možete pronaći ovde.

U skladu sa definicijama iz čl.2. Zakona o planiranju i izgradnji u konkretnom slučaju može biti reč o sledećim radovima iz čl.145. ovog zakona:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

36) investiciono održavanje je izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije;

U ovim slučajevim potrebno je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. Zakona, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog prostora izvan postojećeg gabarita i volumena objekta (dogradnja), potrebno je pribaviti prvo lokacijske uslove, a zatim  građevinsku dozvolu. U skladu sa čl.2.tač.33) Zakona o planiranju i izgradnji, dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli vrši se u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Privremena betonska baza

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu za koji je potrebno pribaviti privremenu građevinsku dozvolu, ne unose se podaci okategoriji i klasi tog objekta.
Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Možete prilikom popunjavanja zahteva označiti klasu i namenu objekta koji je izgrađen na parceli na kojoj se planira građenje, u skladu sa Pravilnikom o klasifikaciji objekata, a BRGP označiti "0" uz obavezno naglašavanje u napomeni o kakvoj vrsti radova odnosno objekta se radi, kako bi nadležni organ i ovu napomenu uzeo u obzir prilikom postupanja po zahtevu.

Takođe, napominjemo da pogrešno popunjeni podaci u vezi kategorije i klase objekta kao i BRGP, nisu formalni uslov za odbacivanje zahteva u Objedinjenoj proceduri, tako da nadležni organ po prijemu elektronskog zahteva ima mogućnosti da ove podatke i sam izmeni.

Montažni objekat privremenog karaktera (balon hala)

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o postavljanju objekata iz čl.146. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), potrebno je obratiti se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, s obzirom na to da je članom 146. st.1. ovog zakona propisano da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), balon hala sportske namene, nadstrešnica za sklanjanje ljudi u javnom prevozu, objekata za deponovanje i separaciju rečnih agregata i plovećih postrojenja na vodnom zemljištu, obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Ukoliko se objekti iz stava 1. ovog člana nalaze u prostornoj kulturno-istorijskoj celini ili zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra, njihovo postavljanje se vrši uz uslove nadležnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Ukoliko je reč o objektima iz čl.7. Pravilnika o klasifikaciji objekata (ovde), potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.