Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Prema članu 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom.
Članom 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, kao izuzetak od opšteg pravila, propisano je da se linijski infrastrukturni objekti, komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti ili komunikacione mreže i uređaji mogu graditi i na poljoprivrednom zemljištu, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Objekti koje ste opisali u Vašem pitanju spadaju u ekonomske objekte, saglasno definiciji iz člana 2. tačka 24a Zakona, iz čega proizlazi da se njihova izgradnja može vršiti isključivo na građevinskom zemljištu.
Rešenje o odobrenju za izgradnju izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, saglasno članu 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji.
Postupak i dokumentacija potrebna za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova propisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu gradjevinskedozvole.rs, u okviru Sekcije "Propisi".
Prema odredbi člana 7. Zakona o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS“, br. 51/2009), kopija elektronskog dokumenta na papiru se izrađuje overom štampanog primerka spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta i mora da sadrži oznaku da se radi o kopiji elektronskog dokumenta. Overu obavlja ovlašćeno lice organa vlasti za elektronski dokument u okviru nadležnosti i ovlašćenja određenog organa vlasti. Ovlašćeno lice svojeručnim potpisom i pečatom potvrđuje istovetnost kopije elektronskog dokumenta na papiru sa spoljnom formom prikaza elektronskog dokumenta.
Članom 27. stav 1. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Službeni glasnik RS“, br. 93/2014 i 22/2015) propisano je da overu odštampanog primerka elektronskog dokumenta vrši javni beležnik, ali je u članu 29. stav 2. istog Zakona propisano da osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave kao povereni posao zadržavaju nadležnost za overavanje potpisa, rukopisa i prepisa do 1. marta 2017. godine.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o elektronskom dokumentu i Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, overu odštampanog primerka elektronskog dokumenta može izvršiti javni beležnik, osnovni sud ili organ opštinske uprave.
Granice ovlašćenja nadležnog organa tokom sprovođenja objedinjene procedure jasno su definisane članom 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa odredbama citiranog člana Zakona, nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.
Članom 4. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata propisano je da tehnički pregled, između ostalog, obuhvata proveru potpunosti tehničke i druge dokumentacije za izgradnju objekta, odnosno za izvođenje radova. U članu 5. stav 1. istog Pravilnika propisano je da se proverom potpunosti tehničke i druge dokumentacije utvrđuje se da li su investitor i izvođač radova, pre i u toku građenja, obezbedili i uredno vodili svu potrebnu dokumentaciju. Odgovornost za sprovođenje tehničkog pregleda, kao i za sadržinu izveštaja o tehničkom pregledu snosi komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.
Kada je reč o izdavanju upotrebne dozvole, članom 42. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisana je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. U tački 1) navedenog stava propisano je da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, između ostalog, prilaže i projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje i ako je projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.
Ukoliko su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 17. stav 1. tačka 3. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) i glavna sveska projekta za izvođenje, u skladu sa članom 61. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu.
Potrebno je ishodovati građevinsku dozvolu, u skladu sa čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, koji možete pronaći ovde. Podnošenje zahteva za priključenje objekta na komunalnu i drugu infrastrukturu vrši se nakon toga, u skladu sa čl.40. ovog pravilnika.
Članom 133.st.2.tač.14) Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izdaje građevinsku dozvolu za građenje državnih puteva prvog i drugog reda, putnih objekata i saobraćajnih priključaka na ove puteve i graničnih prelaza.
Ukoliko je u konkrentom slučaju reč o izgradnji objekta iz čl.133. ovog zakona koji se u celini gradi na teritoriji autonomne pokrajine, građevinsku dozvolu izdaje autonomna pokrajina, odnosno Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i građevinarstvo, u skladu sa čl.134. st. 1. Zakona o planiranju i izgradnji.
Uslovi građenja objekta određeni su pravilima građenja u planskom dokumentu.
Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.
Ne, nije moguće pribaviti lokacijske uslove bez dostavljanja idejnog rešenja, ali je moguće pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke i mogućnostima i ograničenjima gradnje na određenoj kat. parceli u skladu sa važećim planskim dokumentom.Potrebno je da organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole podnesete zahtev za izdavanje informacije o lokaciji.
Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lokacijskh uslova obavezno je priložiti idejno rešenje, u skladu sa čl.53a. st.6. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde) i čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.
Povodom Vašeg pitanja, ukazujemo na odredbe člana 97. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta plaća kada se namena objekta, odnosno dela objekta, menja iz jedne namene u drugu namenu za koju je propisan veći iznos doprinosa.
Shodno tome, kao i citiranoj odredbi člana 97. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se umesto objekta za koji se plaća manji iznos doprinosa planira izgradnja objekta za koji je propisan veći iznos doprinosa, plaća se doprinos u visini razlike između ta dva iznosa. Pritom, ukoliko je objekat čija se izgradnja planira veći, plaća se i pun iznos doprinosa za razliku u broju kvadrata korisne površine između objekta koji planira da izgradi i objekta koji se uklanja.
Saglasno članu 8. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu je sastavni deo objedinjene procedure.
Postupanje u okviru objedinjene procedure regulisano je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, kao i (u manjoj meri) drugim podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Nadležni organi, imaoci javnih ovlašćenja, kao niti bilo koji učesnik u objedinjenoj proceduri, nemaju pravo da svojim internim aktom regulišu postupanje u objedinjenoj proceduri ili nekom njenom delu, već su u obavezi isključivo da postupaju u skladu sa relevantnim odredbama navedenih propisa.
Članom 158. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se objekat za koji je u skladu sa Zakonom predviđeno izdavanje građevinske dozvole može koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli. Članom 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.
Ukoliko se investitor opredeli da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona, u obavezi je da dostavi svu propisanu dokumentaciju iz člana 158. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, odnosno:
1) projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i izvođača
radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta
za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina
tehničke dokumentacije;
2) izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa
predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
3) dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se
dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju, uključujući i naknade
za podnetu prijavu završetka temelja i završetka objekta u konstruktivnom smislu, ako su te prijave
podnošene za objekat za koji se traži upotrebna dozvola;
4) sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja
sertifikata o energetskim svojstvima;
5) elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
6) elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.
Izuzetno od opšteg pravila, shodno članu 5. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju
pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kada je reč o objektima kategorije "A", umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom zaodgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:
1) izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu
koje je izdata građevinska dozvola;
2) objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su
predviđeni građevinskom dozvolom.
Da.
Za postavljanje stambenog montažnog objekta potrebno je prvo pribaviti lokacijske uslove, a zatim građevinsku dozvolu.
Takođe, moguće je pre pribavljanja lokacijskih uslova, za potrebe izrade idejnog rešenja, od nadležnog organa za izdavanje građevinske dozvole pribaviti informaciju o lokaciji, koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Planskim dokumentom je propisano koji objekti se mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu, a za koje objekte je potrebno izvršiti promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je čl.6, dok je dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisana čl.16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.