Stranica nije namenjena za davanje instrukcija za postupanje u konkrentnim slučajevima.

Ukoliko je u vašem slučaju reč o vrtnom senilu do 15m2, u skladu sa čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji, nije potrebno pribavljati akt nadlećnog organa za građenje.

Napominjemo da se izgradnja i ove vrste objekata iz čl.144. Zakona o planiranju i izgradnji, mora vršiti u skladu sa pravilima građenja propisanim planskim dokumentom.

Članom 2. st.1. tač.28) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su pripremni radovi radovi koji prethode građenju objekta i odnose se naročito na: rušenje postojećih objekata na parceli, izmeštanje postojeće infrastrukture na parceli, raščišćavanje terena na parceli, obezbeđenje prostora za dopremu i smeštaj građevinskog materijala i opreme, građenje i postavljanje objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvođenja radova(postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima se obezbeđuje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena (šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbeđivanje nesmetanog odvijanja saobraćaja i korišćenje okolnog prostora.

Projekat pripremnih radova (rušenje, zemljani radovi, obezbeđenje temeljne jame, itd.) je jedan od projekata u okviru projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa čl.26.st.2. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (ovde).

Zakonom o planiranju i izgradnji propisane su obaveze izvođača radova i odgovornog izvođača radova:

Članom 152.st.7. tač.3) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da je odgovorni izvođač radova dužan da obezbeđuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilištu i okoline (susednih objekata i saobraćajnica).

Zakonom o planiranju i izgradnji propisana su prava i dužnosti, odnosno ovlašćenja građevinskog inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora:

Članom 175.st.1.tač.7) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je izvođač radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine. Stavom 2. istog člana zakona regulisano je da je građevinski inspektor ovlašćen da vrši nadzor nad korišćenjem objekata i da preduzima mere ako utvrdi da se korišćenjem objekta dovode u opasnost život i zdravlje ljudi, bezbednost okoline, ugrožava životna sredina i ako se nenamenskim korišćenjem utiče na stabilnost i sigurnost objekta.

Članom 177. st.1.tač.1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora, kad utvrdi da se u toku građenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraćaja, okoline i zaštitu životne sredine, narediti rešenjem investitoru, odnosno izvođaču radova mere za otklanjanje uočenih nedostataka, rok njihovog izvršenja, kao i obustavu daljeg izvođenja radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvršenja na teret investitora, odnosno izvođača radova. U skladu sa čl.177.st.2. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje iz stava 1. ovog člana može se doneti i usmenim izricanjem na licu mesta, uz obavezu inspektora da pismeni otpravak izradi u roku koji ne može biti duži od pet dana. Rok za izvršenje i rok za žalbu počinju da teku od dana donošenja usmenog rešenja. Pismeni otpravak rešenja iz stava 1. tačka 1) dostavlja se pribijanjem na objekat koji se gradi, shodno čl.177.st.3. ovog zakona.

Članom 178.st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora, ako utvrdi da na objektu koji se gradi ili koji je izgrađen postoje nedostaci koji predstavljaju neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i život i zdravlje ljudi, zabraniti rešenjem korišćenje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone utvrđeni nedostaci.

Član 179. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da će građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora, kad utvrdi da se u toku građenja, odnosno korišćenja objekta ne vrši propisano osmatranje, odnosno održavanje objekta, narediti rešenjem investitoru i izvođaču radova, odnosno korisniku objekta da uočene nepravilnosti otkloni.

Takođe, Zakonom o planiranju i izgradnji propisane su kazenene mere ukoliko građevinski inspektor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona:

Članom 209.st.1.tač.7) ovog zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kazniti za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne preduzme propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora (čl. 173. i 175). Stavom 2.istog člana regulisano je da će se za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz stava 1.tač.7) podnosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Članom 211. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj nadležni inspektor koji u slučajevima iz čl. 174, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182. i 198. ovog zakona ne donese rešenje, odnosno ne izda naredbu u primerenom roku, koji ne može biti duži od sedam dana od dana saznanja za učinjeni prekršaj. Za ponovljeni prekršaj iz stava 1. ovog člana učiniocu će se izreći novčana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

Zakonom o planiranju i izgradnji su predviđene kaznene mere u slučaju kada privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, odnosno preduzetnik, ne postupa u skladu sa odredbama čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, koje se odnose na obaveze izvođača radova i odgovornog izvođača radova.

Članom 203. st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona. U skladu sa čl.203.st.2. ovog zakona, za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara. Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor, shodno čl.203.st.3.Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 208a.st.1.tač.2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona. U skladu sa stavom 2. ovog člana zakona, za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor, shodno čl.208a.st.3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko je reč o postupku za izdavanje lokacijskih uslova, nadležni organ, nakon što je utvrdio da su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra zahtev za izdavanje kopije plana i izvoda iz katastra vodova, u skladu sa članom 9. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U postupku po zahtevu za izdavanje građevinske dozvole, nadležni organ, nakon utvrđivanja ispunjenosti formalnih uslova, po službenoj dužnosti pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra izvod iz lista nepokretnosti za nepokretnost koja je predmet zahteva, saglasno članu 19. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.  

Iz citiranih odredbi Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem proizlazi da je nadležni organ u obavezi da u svakom slučaju (bez obzira na to da li je podnosilac zahteva priložio ili ne) po službenoj dužnosti pribavi odgovarajuću imovinsko – pravnu dokumentaciju od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra.

Informaciju o troškovima za izdavanje katastarskih informacija (kopije plana za katastarsku parcelu, izvoda iz katastra vodova, izvoda iz lista nepokretnosti) u postupku objedinjene procedure organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dostavlja  nadležnom organu koji odmah po prijemu dokumenata (iz člana 9. stav 1. tač. 1) i 2)) omogućava podnosiocu njihovo preuzimanje kroz CIS i nastavlja proceduru (član 9. stav 4.). Ukoliko podnosilac zahteva ne izvrši uplatu troškova organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da protiv podnosioca zahteva pokrene postupak prinudne naplate.

Dakle, obveznik plaćanje nastalih troškova ne može biti nadležni organ već isključivo podnosilac zahteva, te organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema pravni osnov da troškove potražuje od nadležnog organa već isključivo od podnosioca zahteva.

Takođe, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema pravo da obustavi buduće izdavanje katastarskih informacija ako prethodne katastarske informacije nisu plaćene od strane podnosioca zahteva.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nema osnov da traži navedeni dokaz, već izdaje rešenja bez obzira da li je izvršena uplata.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u postupku izdavanja rešenja o kućnom broju  i rešenja kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, obaveštava podnosioca o troškovima izdavanja rešenja. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, donosi rešenje o kućnom broju, ako je dostavljena upotrebna dozvola za novo izgrađeni objekat, odnosno donosi rešenje kojim vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, u skladu sa izdatom upotrebnom dozvolom, bez obzira da li je dostavljen dokaz o uplati.

Ukoliko podnosilac ne izvrši uplatu ove takse, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra može pokrenuti prinudnu naplatu.

Da, opcija1 1 je jedan od dva načina dostavljanja grafičkog dela tehničke dokumentacije, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP. Prema tome, grafički deo tehničke dokumentacije je moguće dostaviti u .dwf (.dwfx) formatu elektronski potpisan od strane odgovornog projektanta, u kom slučaju se ne dostavlja grafička dokumentacija u .pdf formatu.

Vršilac tehničke kontrole predmetnog dela projekta elektronski potpisuje tekstualni deo projekta (opšta, tekstualna i numerička dokumentacija), ne i grafički deo.

Podnošenje zahteva za izdavanje rešenja kojim se odobrava izvođenje radova iz čl.145. Zakona vrši se u skladu sa čl.28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, koji možete pronaći ovde.

Zakonom o planiranju i izgradnji iz decembra 2014. godine nije predviđeno pribavljanje mišljenja za potrebe izrade idejnog projekta, već se u postupku objedinjene procedure prethodno pribavljaju lokacijski uslovi.  Za izvođenje radova iz čl.145. Zakona potrebno je prethodno pribaviti lokacijske uslove koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, osim u slučajevima iz čl.2.st.2. Uredbe o lokacijskim uslovima, koju možete pronaći ovde. U skladu sa čl.2.st.2.Uredbe o lokacijskim uslovima, lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu, osim u slučajevima za koje je Zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova. Podnošenje zahteva za izdavanje lokacijskih uslova vrši se u skladu sa čl.6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Dostavljanje tehničke dokumentacije u papirnoj formi regulisano je bliže Uputstvom – formati elektronskih dokumenata i njihovo dostavljanje u CEOP, koje možete naći ovde.

DOSTAVLjANjE TEHNIČKE DOKUMENTACIJE U PAPIRNOJ FORMI

Izuzetno, samo u slučajevima i u roku prema stavu 4. člana 57. Pravilnika kojim se uređuje elektronsko sprovođenje objedinjene procedure, ako je tehnička dokumentacija izrađena i potpisana (overena pečatom i potpisom u skladu sa PTD) pre stupanja na snagu ovog pravilnika, a podnosilac zahteva nije u mogućnosti da tu tehničku dokumentaciju dostavi (i) u formatu.dwg ili .dwf (.dwfx), podnosilac zahteva, odnosno prijave, može do 1. januara 2018. godine da tu dokumentaciju dostavi u .pdf formatu (tako što se dokumentacija skenira, a potom je pri podnošenju zahteva elektronski potpisuje podnosilac zahteva) uz obavezu dostavljanja orginalne tehničke dokumentacije i u papirnoj formi. Ovo se odnosi na tehničku dokumentaciju koju investitor poseduje samo u formatu .pdf ili papirnoj formi, a koja nije prethodno predavana nadležnom organu u nekom od postupaka.

Ukoliko je dokumentacija iz prethodnog stava već u posedu nadležnog organa, odnosno arhive, nije potrebno ponovo je dostavljati tom organu u papirnoj formi, već je dovoljno samo na nju referisati u dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, na primer:

• ako je prema ranijim propisima građevinska dozvola dobijena na osnovu glavnog projekta, na osnovu koga je vršeno i izvođenje radova, a koji se, u skladu sa Pravilnikom PTD prihvata kao projekat za izvođenje, nije potrebno dostavljati ga ponovo u papirnoj formi, već samo elektronski potpisanu skeniranu kopiju u .pdf formatu, uz odgovarajuću izjavu da nije došlo do odstupanja u toku izvođenja, u skladu sa PTD,
• ako projekat sadrži i prikaz postojećeg stanja koje je utvrđeno na osnovu arhivskog projekta, taj arhivski projekat nije potrebno dostavljati u papirnoj formi, već je dovoljno na njega samo referisati u idejnom projektu koji se dostavlja, elektronski potpisan, u nekom od propisanih formata (.pdf, .dwg ili .dwf (.dwfx)) u skladu sa ovim uputstvom.

Naknada (sada doprinos) za uređivanje građevinskog zemljišta u smislu Zakona o finansiranju lokalne samouprave,  predstavlja izvorni prihod jedinice lokalne samouprave.

Taksa za ozakonjenje nije izvorni prihod jeidnice lokane samouprave odnosno ne predstavlja lokalni javni prihod već je taksa koja je propisana od strane republičkog organa i ista se deli tako da 70% pripada jedinici lokalne samouprave a 30% Republici.

Radi se o dva različita javna prihoda i nije moguće vršiti prebijanje potraživanja.

Radi povraćaja ranije uplaćenog iznosa naknade za uređivanje građevinskog zemljišta po građevinskoj dozvoli koja je poništena, potrebno je da se obratite organu nadležnom za obračun  i naplatu ove naknade.

Iz pitanja se ne može zaključiti da li je u konkretnom slučaju reč o izgradnji novog objekta, ili dogradnji postojećeg objekta.  

U skladu sa definicijama iz čl.2. tač. 22) i 33) Zakona o planiranju i izgradnji:

22) objekat jeste građevina spojena sa tlom, koja predstavlja fizičku, funkcionalnu, tehničko - tehnološku ili biotehničku celinu (zgrade svih vrsta, saobraćajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih komunikacija - kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, priključak na elektroenergetsku mrežu, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i sl.), koji može biti podzemni ili nadzemni.

33) dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu;

Ukoliko se vrši dogradnja objekta za koji je građevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, u tom slučaju građevinsku dozvolu za dogradnju objekta izdaje Ministarstvo građevinastva, saobraćaja i infrastrukture.

Ukoliko je reč o izgradnji novog objekta, koji sa postojećim objektom ne čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu, nadležnost za izdavanje građsvinske dozvole određuje se prema odredbama čl.133. i 134. Zakona o planiranju i izgraadnji.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu iz čl.133. Zakona o planiranju i izgradnji (ovde), lokacijske uslove i građevinsku dozvolu za izgradnju ovih objekata izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

U skladu sa čl.134. st.1. ovog zakona, poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.

U skladu sa čl.134. st.2. ovog zakona, poverava se jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133. ovog zakona.

Članom 69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za građenje, odnosno postavljanje objekata komunalne infrastrukture, kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao i ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za izgradnju trafo stanice može podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti.

Potpisivanje tehničke dokumentacije vrši se u skladu sa Uputvstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP, koje možete pronaći ovde.

S obzirom na to da je u pitanju jedan elektronski dokument, projektant samo jednom elektronski potpisuje ovaj dokument.  Takođe, s obzirom na to da je isto lice u konkretnom slučaju odgovorni i glavni projektant, nema potrebe da se isti dokument potpisuje dva puta. Elektronsko potpisivanje dokumenta vrši se samo na prvoj strani, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.

U slučaju da se tehnička dokumentacija dostavlja kao više posebnih elektronskih dokumenata, vrši se elektronsko potpisivanje svakog dela, na isti način na koji se potpisuje jedinstveni dokument, u skladu sa Uputstvom o formatima elektronskih dokumenata i njihovim dostavljanjem kroz CEOP.