Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Takva situacija nije izričito navedena u propisima, ali ukoliko takse nisu iskorišćene, smatramo da bi nadležni organi trebalo da prihvate plaćene takse kao validan dokaz o uplati, s tim što bi to trebalo navesti u rubrici „komentar“ prilikom podnošenja sledećeg zahteva. Dakle potrebno je da se obratite nadležnom organu i da se informišete o istom.
Vama svakako ostaje mogućnost da se obratite zahtevom za povraćaj novca organu kome ste izvršili uplatu sredstava.
Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.
Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:
- projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
- dokaz o svojini na objektu;
- uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).
Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.
- Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova za promenu namene objekta nadležni organ postupa u skladu sa članom 29. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. U stavu 2. tačka 1) navedenog člana propisano je da nadležni organ, između ostalog, proverava i usklađenost zahteva sa planskim dokumentom, odnosno separatom.
- Saglasno članu 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu. Članom 2. stav 2. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da se lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, radove kojima se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. Imajući u vidu odredbe citiranih propisa, za izvođenje radova na promeni namene objekta potrebno je pribaviti lokacijske uslove, ukoliko se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu ili se menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na infrastrukturnu mrežu. U suprotnom, nije potrebno pribavljati lokacijske uslove.
Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju predstavljaju investiciono održavanje, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije).
Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta, kao i na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, vrši se na osnovu istog akta, odnosno rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, za izvođenje radova na tekućem održavanju objekta nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.
Ukoliko je površina na kojoj je potrebno postaviti zaštitnu ogradu u režimu susvojine vlasnika posebnih delova zgrada, nije potrebno pribaviti posebnu dozvolu za njeno postavljanje. Skupština stambene zajednice, većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, donosi odluku o načinu korišćenja zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, saglasno članu 42. stav 1. tačka 13) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.
Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. st. 1 – 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetni objekat izgrađen bez izdavanja odgovarajuće dokumentacije (građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona) ili su radovi izvedeni suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, možete o tome obavestiti građevinsku inspekciju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, radi preduzimanja zakonom propisanih ovlašćenja.
Iz formulacije člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji nedvosmisleno proizlazi da se njegove odredbe primenjuju bez obzira na to koje lice je u konkretnom slučaju investitor radova (imalac javnih ovlašćenja ili drugo fizičko, odnosno pravno lice).
Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Zahtev se podnosi elektronskim putem nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.
: Saglasno članu 128. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, odgovorni projektant može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa Zakonom. Ova zakonska odredba odnosi se na izradu svih vrsta tehničke dokumentacije.
Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova ne prilaže se idejno rešenje, već idejni projekat. Sadržina idejnog projekta propisana je odredbama člana 16. i čl. 42-49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.