Ukoliko bi u konkretnom slučaju bio u pitanju objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene, radilo bi se o pomoćnom objektu, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U suprotnom, za izgradnju predmetnog objekta bilo bi neophodno pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. 

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 31. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje građevinske parcele, kao i minimalnu i maksimalnu površinu građevinske parcele.

Imajući to u vidu, podatak o minimalnoj površini građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju, danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Takođe, saglasno članu 158. st. 11 – 12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prava svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju i Zakona o planiranju i izgradnji propizlazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.

Obaveza pribavljanja energetske dozvole za potrebe izgradnje objekta regulisana je članom 30. Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 145/2014). Energetska dozvola se pribavlja za izgradnju sledećih objekata:

• objekata za proizvodnju električne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu;
• objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u termoelektranama - toplanama električne snage 1 MW i više i ukupne toplotne snage 1 MW i više;
• direktnih dalekovoda;
• objekata za proizvodnju derivata nafte;
• naftovoda i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte, biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m³;
• objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa i objekata za skladištenje prirodnog gasa;
• direktnih gasovoda;
• objekata za proizvodnju toplotne energije snage 1 MW i više;
• objekata za proizvodnju biogoriva kapaciteta preko 10 t godišnje.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova propisani su čl. 53a – 57. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Lokacijske uslove za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za objekte iz člana 134. Zakona. Lokacijske uslove za objekte koji nisu određeni u čl. 133. i 134. Zakona o planiranju i izgradnji, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Zahtev za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata, po pravilu, podnosi investitor, koji može biti fizičko ili pravno lice.

Saglasno članu 49. Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke (investitora) može da ovlasti punomoćnika da je zastupa u postupku, pri čemu punomoćnik može biti svako ko je potpuno poslovno sposoban, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o opštem upravnom postupku, stranka ili zakonski zastupnik stranke u ovlašćenju, odnosno punomoćju određuje ko će biti njen punomoćnik (fizičko ili pravno lice). Ukoliko je kao punomoćnik označeno pravno lice, pravo potpisa ima lice koje, u skladu sa internim aktima tog pravnog lica, ima pravo da ga zastupa.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je u pitanju manji montažni objekat privremenog karaktera, postavljanje i uklanjanje takvih objekata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti o kakvim radovima je reč u konkretnom slučaju.

Ukoliko je u pitanju izvođenje radova na građenju, odnosno postavljanju linijskog infrastrukturnog objekta (vodovodna i kanalizaciona infrastruktura), kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, umesto drugih dokaza propisanih Zakonom, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor o zakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, kao i popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. U skladu sa članom 16. stav 3. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu u smislu Zakona dostavlja se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, osim ako je to pravo upisano u javnoj knjizi ili je uspostavljeno zakonom, odnosno ako je Zakonom propisano da se taj dokaz ne dostavlja.

Članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata na javnim i drugim površinama (kiosci, bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar), obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. privremenog karaktera, postavljanje i uklanjanje takvih objekata obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave. Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta (kioska), možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Kada je reč o odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za postavljanje solarnog kolektora koji se ne priključuje na elektrodistributivnu mrežu nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Međutim, korišćenje i održavanje zgrade, odnosno zajedničkih i posebnih delova zgrade, nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 42. stav 1. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, donosi odluku o postavljanju, odnosno ugradnji stvari na zajedničkim delovima zgrade i zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade i visini naknade koju plaćaju vlasnici tih stvari. Skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, što u slučaju kada postoje samo dva vlasnika posebnih delova zgrade znači da se odluke donose jednoglasno.

Ukoliko ne postoji saglasnost suvlasnika u vezi sa postavljanjem solarnog kolektora na zajedničkom delu zgrade (krovu), a suvlasnik koji je postavio solarni kolektor bez propisane saglasnosti odbija da ga ukloni, drugi suvlasnik može sudskim putem zatražiti njegovo uklanjanje.