Sadržaj tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata propisan je odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata. Članom 26. navedenog Pravilnika propisano je da tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno, sadržaju. Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske. Sveska broj 10 broj obuhvata pripremne radove, odnosno rušenje, zemljane radove, obezbeđenje temeljne jame. Projekti se izrađuju u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova koji se izvode.

Na rešenje o građevinskoj dozvoli može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, saglasno članu 136. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko se radovima koji su planirani menja stanje objekta u odnosu na stanje koje je evidentirano u katastru nepokretnosti, neophodno je ishodovati odgovarajući akt za ostvarivanje prava na gradnju.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na investicionom održavanju objekta, kao i na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, vrši se na osnovu istog akta, odnosno rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U zavisnosti od zahteva koji bi bio podnet, odnosno radova koji bi bili obuhvaćeni tehničkom dokumentacijom, nadležni organ bi izdao rešenje kojim se odobrava izvođenje onih radova koji su obuhvaćenih idejnim projektom.

Interni odnosi između vlasnika posebnih delova zgrade nisu relevantni sa aspekta Zakona o planiranju i izgradnji (izuzev pribavljanja propisane saglasnosti za izvođenje radova na zajedničkim delovima zgrade) i nisu predmet regulisanja tog Zakona.

Saglasnost vlasnika ostalih posebnih delova zgrade za izvođenje radova na pripajanju regulisana je odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Ukoliko bi u konkretnom slučaju bio u pitanju objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene, radilo bi se o pomoćnom objektu, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

U suprotnom, za izgradnju predmetnog objekta bilo bi neophodno pribaviti građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. 

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.

Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju nedvosmisleno proizlazi da se  doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za podzemne garaže, bez obzira o kakvoj vrsti objekta je reč.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (član 69. stav 6) propisana je mogućnost građenja na poljoprivrednom zemljištu isključivo za linijske infrastrukturne objekte, komunalnu infrastrukturu, elektroenergetske i elektronske objekte ili komunikacione mreže i uređaje, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Ostale vrste objekata mogu se graditi po sprovedenom postupku promene namene poljoprivrednog zemljišta, uz plaćanje naknade za promenu namene.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji zemljani radovi nisu predviđeni kao posebna vrsta radova, već kao sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta.

Kada je reč o postavljanju ograde, potreba za pribavljanjem odgovarajuće dokumentacije zavisi od vrste ograde koja se postavlja. Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Građenje zidanih ograda vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Za postavljanje žičane ili drvene ograde nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji.

Članom 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 2. tačka 33) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da dogradnja jeste izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. Članom 44. stav 2. istog Zakona propisano je da skupština stambene zajednice odlučuje o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.