Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se ne obračunava za skladišne objekte. U skladu sa tim, za objekte, odnosno delove objekta koji se koriste za skladištenje, ne obračunava se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta.
Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji pomoćni objekat je definisan kao objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Iz citirane zakonske odredbe jasno proizlazi da pomoćni objekat mora biti u funkciji glavnog objekta, odnosno da ne može biti glavni, tj. jedini koji se gradi na predmetnoj parceli.
Imajući u vidu napred navedeno, ukoliko bi, osim objekta koji je opisan u Vašem pitanju, na istoj parceli bio građen i drugi (glavni) objekat, opisani objekat bi mogao biti tretiran kao pomoćni objekat, što podrazumeva građenje na osnovu rešenja o odobrenju radova. U suprotnom, za izgradnju predmetnog objekta bilo bi neophodno pribaviti građevinsku dozvolu, pri čemu je pre izdavanja građevinske dozvole potrebno pribaviti lokacijske uslove.
Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.
Obaveza pribavljanja energetske dozvole za potrebe izgradnje objekta regulisana je članom 30. Zakona o energetici („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 145/2014). Saglasno članu 30. stav 3. tačka 2) Zakona o energetici, za izgradnju objekata za proizvodnju električne energije snage do 1 MW koji kao primarni energetski resurs koriste vodu, pribavlja se energetska dozvola.
Ukoliko regulacionim planom nije dozvoljena gradnja na predmetnoj parceli, jedini način da se takva situacija promeni je eventualna izmena planskog dokumenta kojim je predmetna parcela obuhvaćena. Prostorni plan jedinice lokalne samouprave donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetna parcela.
Saglasno članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli. U tom slučaju, primenjuju se odredbe člana 42. stav 2. navedenog Pravilnika, kojim je regulisano koja dokumentacija se dostavlja uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Članom 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.
Iz citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju nedvosmisleno proizlazi da se doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava za podzemne garaže, bez obzira o kakvoj vrsti objekta je reč, odnosno bez obzira na to da li je u pitanju objekat javne namene ili neka druga vrsta objekta.
Napominjemo da je reč o imperativnoj zakonskoj odredbi, kao i da svi podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji moraju biti u skladu sa odredbama tog Zakona.
U slučaju kada je na jednoj građevinskoj parceli planirana izgradnja dva objekta, moguće je podneti jedinstveni zahtev za izdavanje građevinske dozvole, a moguće je podneti i dva posebna zahteva (po jedan za svaki objekat).
Dokumentacija koja se dostavlja uz zhatev za izdavanje lokacijskih uslova propisana je članom 6. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, i to:
- idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
- dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.
Ukoliko se traži izdavanje lokacijskih uslova za gradnju komunalne infrastrukture u regulaciji postojeće saobraćajnice, uz zahtev se podnosi i geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi.
Rok važenja građevinske dozvole propisan je članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa nevedenim članom Zakona, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Takođe, građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.
Eventualna izmena građevinske dozvole ne utiče na rok važenja prvobitno izdate građevinske dozvole.
Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izmenu građevinske dozvole zavisi od razloga zbog kog se zahtev podnosi. Dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izmenu građevinske dozvole propisana je članom 24. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Tekst Pravilnika možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.