Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. st. 1 – 1a) istog Zakona propisano je da je građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko su predmetni radovi izvedeni bez izdavanja odgovarajuće dokumentacije (građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona) ili su izvedeni suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, možete o tome obavestiti građevinsku inspekciju jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat, radi preduzimanja zakonom propisanih ovlašćenja.

Shodno odredbama člana 154. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno dela objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti u skladu sa ovim zakonom. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.

Članom 155. istog zakona propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda. Kada je predmet tehničkog pregleda objekat za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom. Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa ovim zakonom. Troškove tehničkog pregleda snosi investitor. Izuzetno od odredbe iz stava 3. ovog člana, tehnički pregled objekta, ili dela objekta koji predstavlja celinu i može se kao takav samostalno koristiti, može obezbediti i drugo lice koje za to ima interes, u kom slučaju to lice snosi troškove tehničkog pregleda. Lice iz stava 5. ovog člana nakon pribavljenog pozitivnog mišljenja komisije za tehnički pregled objekta ima pravo da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Dakle, dostavljanje dokumentacije za potrebe izrade izveštaja tehničkog pregleda objekta komisiji ne dostavlja se kroz CEOP.

Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat za izvođenje ili projekat izvedenog stanja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Izvođenje radova na adaptaciji (izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava njihovo izvođenje.

Postupak izdavanja rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs  u okviru sekcije „Propisi“.

U skladu sa članom 131. Zakona o planiranju i izgradnji, reviziju (stručnu kontrolu) idejnog projekta za objekte iz člana 133. Zakona vrši komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, dok revizionu komisiju za stručnu kontrolu objekata iz člana 133. Zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove građevinarstva.

Članom 53. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta.

U skladu sa tim, u cilju dobijanja informacije o mogućnostima i ograničenjima gradnje na konkretnoj parceli, možete se obratiti organ nadležnom za izdavanje lokacijskih uslova (organ jedinice lokalne samouprave), koji je u obavezi da traženu informaciju o lokaciji izda u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. U skladu sa članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. Istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se predmetni radovi izvode samo u gabaritima objekta, za njihovo izvođenje je dovoljno pribaviti saglasnost vlasnika posebnih delova objekta (zgrade), u skladu sa odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Ukoliko se radovi izvode i na zemljištu koje je van gabarita objekta, neophodno je pribaviti saglasnost i vlasnika tog zemljišta.

Ne postoji mogućnost izmene građevinske dozvole koja je izdata 2008. godine.

Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova moguće je isključivo za legalne objekte, odnosno objekte koji su upisani u evidenciju katastra nepokretnosti. Imajući to u vidu, neophodno je sprovesti postupak upisa izgrađenog objekta u evidenciju katastra nepokretnosti. Tek nakon upisa objekta u katastar nepokretnosti moguće je podneti zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova za promenu namene objekta (odnosno dela objekta).

Članom 57. st. 1 – 3. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se lokacijski uslovi izdaju na osnovu važećeg planskog dokumenta. U stavu 5. istog člana regulisano je da, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade (odnosno izrade plana detaljne regulacije), a takav planski dokument nije donet u roku propisanom članom 27. stav 6. Zakona, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu podzakonskog akta kojim se uređuju opšta pravila parcelacije, uređenja i građenja, i na osnovu postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnju, ukoliko je za područje, na kome se nalazi katastarska parcela za koju je podnet zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, predviđena obaveza dalje planske razrade, a planski dokument nije donet u propisanom roku, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju i postojećeg planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju. Ukoliko je planski dokument donet, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu tog planskog dokumenta.

Uvođenje grejanja na kotao na struju podrazumeva povećanje kapaciteta podtojećih elektro instalacija. Ta vrsta radova obuhvaćena je definicijom rekonstrukcije iz člana 2. tačka 32) Zakona o planiranju i izgradnji. Izvođenje radova na rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Imajući u vidu da planirani radovi podrazumevaju povećanje kapaciteta instalacija, pre podnošenja zahteva za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Krečenje predstavlja tekuće održavanje, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Za radove na tekućem održavanju nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Izvođenje radova na investicionom održavanju vrši se na rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova prilaže se, između ostalog, idejni projekat izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, u skladu sa članom 28. stav 2. tačka 1) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano da idejni projekat rešenje treba da sadrži podatak o investicionoj vrednosti radova. Kada je reč o opisu i popisu radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, Pravilnik ne sadrži posebne odredbe o njegovoj sadržini, pa se shodno primenjuju odredbe koje regulišu sadržinu idejnog projekta.

Svaka vrsta tehničke dokumentacije mora biti potpisana od strane odgovornog lica projektanta, u skladu sa Prilogom 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (što podrazumeva i opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju).