Kao što je u Vašem pitanju konstatovano, članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola. Saglasno članu 138a stav 1. istog Zakona, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da je prijava radova, u skladu sa članom 148. Zakona, preduslov za otpočinjanje radova. Ukoliko od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola protekne više od dve godine, a investitor ne izvrši prijavu radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, stekli su se uslovi da nadležni organ donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, bez obzira na činjenicu da li su predmetni radovi izvedeni ili ne.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji o tehničkom pregledu objekta, koje se ne primenjuju na pojedine objekte, propisane su Pravilnikom o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. Članom 5. navedenog Pravilnika propisano je da se odredbe Zakona i podzakonskih akata kojima se uređuje vršenje tehničkog pregleda objekta ne primenjuju za utvrđivanje podobnosti objekata kategorije "A" za upotrebu. U tom slučaju, umesto izveštaja o tehničkom pregledu, investitor uz zahtev za upotrebnu dozvolu dostavlja potvrdu izdatu od strane lica koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata, o tome da je:

• izgradnja objekta završena i objekat izveden u skladu sa tehničkom dokumentacijom na osnovu koje je izdata građevinska dozvola;
• objekat priključen ili je podoban da bude priključen na infrastrukturnu mrežu, za priključke koji su predviđeni građevinskom dozvolom.

Međutim, odredbama Pravilnika podnosilac zahteva nije oslobođen obaveze da uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za objekat kategorije „A“ dostavi elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, niti je propisana mogućnost da umesto predmetnog elaborata dostavi neki drugi dokument.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisano da pravo korišćenja na građevinskom zemljištu javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija predstavlja odgovarajuće pravo na zemljištu, u smislu člana 135. stav 1. Zakona.

Izgradnja objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Napominjemo da stranica nije namenjena za davanje pravnih saveta, kao ni za instrukcije za postupanje u konkretnim slučajevima.

Građenje zidane ograde vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Rok za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova iznosi pet dana od dana podnošenja zahteva, saglasno članu 145. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ukoliko je građenje ograde planirano na parceli koja je isključivo u Vašem vlasništvu, nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica (suseda).

Izvođenje radova na adaptaciji/rekonstrukciji vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o gradskom građevinskom zemljištu i ukoliko su ispunjeni ostali uslovi propisani članom 79. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da ne postoji prepreka za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, bez obzira na način korišćenja predmetnog zekljišta.

Članom 70. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po zahtevu podnosioca zahteva u postupku legalizacije, nadležni organ može odrediti građevinsko zemljište ispod objekta kao zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu, u skladu sa tim zakonom.

Imajući u vidu citiranu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, ne postoji mogućnost da zemljište koje nije građevinsko bude određeno kao zemljište za redovnu upotrebu.

Ukazujemo i na odredbe člana 69. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je propisano da se na poljoprivrednom zemljištu mogu graditi isključivo linijski infrastrukturni objekti, komunalna infrastruktura, elektroenergetski i elektronski objekti ili komunikacione mreže i uređaji, i to uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.

Građenje pomoćnih objekata (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.