Postupak izdavanja upotrebne dozvole, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Iz Vašeg pitanja se ne može zaključiti šta se podrazumeva pod formulacijom „etažiranje objekta“. Odredbama navedenih propisa nije propisano da je sprovođenje takve aktivnosti neophodno za dobijanje upotrebne dozvole.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

U skladu sa članom 53a stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 6. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, lokacijski uslovi izdaju se na osnovu idejnog rešenja budućeg objekta, koje se prilaže uz zhatev za izdavanje lokacijskih uslova. Sadržina idejnog rešenja objekta propisana je odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Imajući u vidu odredbe navedenih propisa, ukoliko planirana izmena podrazumeva izmenu idejnog rešenja, potrebno je ponovo sprovesti postupak za izdavanje lokacijskih uslova, a nakon toga i građevinske dozvole. Ukoliko planirana izmena ne iziskuje izmenu idejnog rešenja, mišljenja smo da je moguće iskoristiti ranije izdate lokacijske uslove, uz obavezno sprovođenje postupka za izmenu građevinske dozvole.

Građenje pomoćnih objekata (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene - garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost građenja potpornog zida kao posebnog objekta, već isključivo u sklopu pripremnih radova.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji, sprovodi se na način da lica koja su u momentu stupanja Zakona na snagu imala pravo korišćenja na određenoj katastarskoj parceli, stiču pravo svojine na toj parceli u istom obimu u kom su imali pravo korišćenja. Drugim rečima, ukoliko je na određenoj parceli više lica imalo pravo korišćenja, ta lica stiču pravo susvojine na predmetnoj parceli, sa udelom koji su imali i u pravu korišćenja.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade sprovodi se po samom zakonu, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, pod uslovom da nije reč o nekom od lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, u skladu sa članom 65.stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Prilikom obračuna indeksa zauzetosti, odnosno indeksa izgrađenosti parcele u obzir se uzimaju isključivo objekti koji su evidentirani u evidenciji katastra nepokretnosti.

U skladu sa članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Izvođenje radova na adaptaciji (izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine) vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Saglasno članu 145. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, nadležni organ donosi rešenje kojim se odobrava izvođenje radova u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva (pod uslovom da je uz zahtev podneta sve propisana dokumentacija).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji i podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona regulisan je u postupak za izdavanje akata u ostvarivanju prava na izgradnju i upotrebu objekata. „Uzurpiranje“, odnosno protivpravno prisvajanje izgrađenog zemljišta koje pripada zgradi nije predmet regulisanja odredaba Zakona o planiranju i izgradnji (kao ni podzakonskih akata donetih na osnovu tog Zakona), već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

U skladu sa članom 42. stav 1. tačka 13) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, skupština stambene zajednice donosi odluku o načinu korišćenja zemljišta koje služi za redovnu upotrebu zgrade, i to običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, saglasno članu 44. stav 1. istog Zakona.

Članom 175. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. Zakona. U članu 176. stav 1. tač. 1) i 1a) istog Zakona propisano je da je u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova, kao i da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vraćanje u prvobitno stanje, ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz člana 145. Zakona. U slučaju da i nakon donošenja rešenja o obustavi građenja bude nastavljeno sa izvođenjem radova, propisana je kazna u vidu privrednog prestupa – za pravna lica, i to u iznosu od 1.500.000 do 3.000.000 dinara, odnosno prekršaja – za preduzetnika, i to u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara

Citirane odredbe Zakona primenjuju se u svim slučajevima, bez obzira na to da li su u pitanju prostorije u državnoj svojini ili u nekom drugom obliku svojine, kao i da li su date u zakup ili ne.