Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 2. istog člana propisano je da se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana tim zakonom.
Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da investitor koji podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole mora imati odgovarajuće pravo na zemljištu, što podrazumeva pravo svojine (ili neko drugo pravo propisano Zakonom).
Kada je reč o finansijeru, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, taj pojam je propisan članom 2. tačka 43) Zakona. Saglasno navedenim odredbama Zakona, finansijer je lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje. Iz citiranih odredbi Zakona proizlazi da finansijer ne može steći pravo svojine na objektu koji je predmet izgradnje, niti može u toku izgradnje „postati“ investitor (osim u slučaju prenosa prava svojine na zemljištu na kome se vrši izgradnja).
Članom 31. stav 1. tač. 3) i 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice građevinske parcele, kao i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata.
Imajući to u vidu, podatak o najvećoj dozvoljenoj spratnosti objekta, kao i o položaju objekta u odnosu na granice građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.
Iz Vašeg pitanja se ne može sa sigurnošću zaključiti o kakvom objektu je reč.
Ukoliko je reč o jednostavnom objektu, u smislu odredaba člana 144. Zakona o planiranju i izgradnji, nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova. Ukoliko je u pitanju složeniji objekat, njegovo postavljanje vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Iz pitanja nije jasno o kakvom je objektu reč, od kog materijala, kojih gabarita, da li je pokriven i ozidan ili ne, kako bi se utvrdilo da li je se radi o:
- građenju jednostavnog objekata koji se gradi na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji spada u objekte navedene u članu 144. ZPI, za koje nije obavezno izraditi ni idejno rešenje ni pribavljati dovolu, ili o
- građenju pomoćnog objekta u funkciji glavnog objekta na istoj katastarskoj parceli iz čl. 2 ZPI, stav 1, pod 24), a koji spada u objekte navedene u članu 145. ZPI, za koji se izrađuje Idejni projekat i pribavlja rešenje o odobrenju radova.
U oba slučaja, pod pretpostavkom da se ne radi o novom nezavisnom objektu na posebnoj parceli, nije potrebno izraditi idejno rešenje, niti sprovoditi proceduru za pribavljanje građevinsku dozvole.
Rok za izdavanje građevinske dozvole iznosi pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, u skladu sa članom 136. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove.
Ukoliko se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva za njihovo izdavanje. Ukoliko se lokacijski uslovi ne mogu izdati uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da uslove za projektovanje i priključenje pribavi od imaoca javnih ovlašćenja, u skladu sa uredbom koja uređuje izdavanje lokacijskih uslova. Imaoci javnih ovlašćenja dužni su da te uslove po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a nadležni organ je u tom slučaju dužan da u roku od pet radnih dana od dana pribavljanja svih potrebnih uslova i drugih podataka od imaoca javnih ovlašćenja izda lokacijske uslove.
Tek nakon dobijanja lokacijskih uslova, može se podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole.
Članom 209. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se kazniti novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovorno službeno lice u nadležnom organu uprave ako ne izda lokacijske uslove, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku. Članom 8g stav 7. tačka 1) propisano je da je registrator centralne evidencije objedinjenih procedura dužan da bez odlaganja podnese prekršajnu prijavu protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.
Shodno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko u konkretnom slučaju nadležni organ ne izda građevinsku dozvolu u propisanom roku, možete se obratiti registratoru centralne evidencije objedinjenih procedura, radi podnošenja prekršajne prijave protiv odgovornog lica u nadležnom organu, zbog navedenog prekršaja.
Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji regulisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.
Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja građevinske dozvole za izgradnju objekta na građevinskom zemljištu koje je u vlasništvu više lica neophodno je pribaviti overenu saglasnost svih suvlasnika na tom zemljištu.
Članom 53. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Informaciju o lokaciji izdaje organ nadležan za izdavanje lokacijskih uslova u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, uz naknadu stvarnih troškova izdavanja te informacije.
Saglasno citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, u cilju dobijanja tražene informacije možete se obratiti organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta, radi izdavanja informacije o lokaciji.
Promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, kao i promena namene uz izvođenje građevinskih radova vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.
Izuzeci od ovog pravila propisani su odredbama čl. 144 – 146. Zakona o planiranju i izgradnji. Tim odredbama nije obuhvaćen objekat koji ste opisali u Vašem pitanju, pa je za njegovu izgradnju neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.