Saglasno članu 2. tačka 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene.

Građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o odobrenju izvođenja radova.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost „ubrzanog“ izdavanja građevinske dozvole.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Ukoliko je senik zamišljen kao pomoćni objekat (objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene), za njegovo građenje je potrebno pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Izgradnja objekta je moguća na građevinskoj parceli. Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji građevinska parcela definisana je kao deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Uređeno građevinsko zemljište je članom 91. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji definisano kao zemljište koje je u skladu sa planskim dokumentom komunalno opremljeno za građenje i korišćenje (izgrađen pristupni put, elektromreža, obezbeđeno snabdevanje vodom i obezbeđeni drugi uslovi). Članom 92. stav 1. Zakona propisano je da se građevinsko zemljište koje nije uređeno u smislu Zakona, a nalazi se u obuhvatu planskog dokumenta na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola, može pripremiti, odnosno opremiti i sredstvima fizičkih ili pravnih lica.

Član 2. stav 8. Uredbe o lokacijskim uslovima, kojim je propisana sadržina lokacijskih uslova, propisano je da lokacijski uslovi moraju sadržati i informaciju da u momentu izdavanja lokacijskih uslova nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole, ako se u uslovima za projektovanje i priključenje koje je izdao imalac javnih ovlašćenja konstatuje da se objekat za koji je podnet zahtev ne može izgraditi bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Uredbe o lokacijskim uslovima, ukoliko u konkretnom slučaju predmetno zemljište nije uređeno u smislu Zakona, odnosno ukoliko nije izgrađen prstupni put, nadležni organ je obavezan da u lokacijskim uslovima navede da nema faktičkih uslova za izgradnju objekta u skladu sa podnetim zahtevom, kao i da je zaključenje ugovora o izgradnji nedostajuće infrastrukture sa odgovarajućim imaocem javnih ovlašćenja, prethodni uslov za izdavanje građevinske dozvole.

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji nije propisana mogućnost otpočinjanja izgradnje pre izdavanja građevinske dozvole.

Saglasno članu 138a Zakona o planiranju i izgradnji, građenju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova iz člana 148. Zakona, a investitor može pristupiti građenju i na osnovu konačnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavi radova, na sopstveni rizik i odgovornost.

Saglasno članu 141. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev za izmenu građevinske dozvole zbog promene investitora dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnovo sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu. U tom slučaju, nadležni organ nije u obavezi da dodatno pribavlja list nepokretnosti iz evidencije katastra nepokretnosti.

Odredbama člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji, kao ni člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, nije propisano da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže elaborat energetske efikasnosti.

Nažalost, nije moguće otpočeti sa izgradnjom objekta dok ne dobijete potrebnu dokumentaciju od strane nadležnog organa. Ukoliko nadležni organ nije odgovorio na Vaš zahtev u propisanim zakonskim rokovima, predlažem Vam da se obratite nadležnom organu i da zahtevate da Vam kroz objedinjenu proceduru odgovore na Vaš zahtev u najkraćem mogućem roku.

Odredbama člana 8. stava 7. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade navedenih u članu 6. stav 2. tačka 2) ovog pravilnika.

Mišljenja smo da tumačeći strogo formalno citirane odredbe Pravilnika, ukoliko podnosilac zahteva ne podnese usaglešeni zahtev, prilikom podnošenja novog zahteva za izdavanje lokacijskih uslova, prethodno izdati uslovi za projektovanje i priključenje imalaca javnih ovlašćenja više nisu važeći, iako prema našim saznanjima, u praksi se dešavaju i drugačija postupanja po istom pitanju, odnosno nadležni organi, odnosno imaoci javnih ovlašćenja priznaju i ne naplaćuju ponovo skoro izdate uslove za projektovanje i priključenje.

Prema članu 144. ZPI za građenje jednostavnog objekata koji se gradi na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, nije potrebno pribavljati nikakvu dozvolu. Zakonom niti bilo kojim drugim aktom nije precizno data definicija, odnosno kriterijum za definisanje jednostavnog objekta, ali bi se montažni kiosk male dimenzija koji nije potrebno priključiti na komunalnu infrastrukturu načelno mogao smatrati jednostavnim objektom iz ovog člana. Potrebno je proveriti da li je za obavljanje te delatnosti potrebno da objekat zadovoljava neke druge uslove (npr. sanitarne).