Deo rampe na tlu koji se nalazi van gabarita nadzemnog dela objekta ne ulazi u obračun površina ni zauzetosti.

Ukoliko investitor podnosi jedinstveni zahtev za izdavanje građevinske dozvole za sve objekte, predmetni zahtev podnosi se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ukoliko je Ministarstvo nadležno za izdavanje građevinske dozvole za barem jedan objekat za koji se zahtev podnosi.

Ukoliko investitor podnosi jedan zahtev za izdavanje građevinske dozvole za objekat za čije izdavanje je nadležno Ministarstvo, a poseban zahtev za ostale objekte za čije izdavanje je nadležna jedinica lokalne samouprave, taj zahtev podnosi se jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji ja planirana izgradnja predmetnih objekata.

Članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, pretvara se u pravo svojine, bez naknade. Pravo svojine stiče se danom stupanja na snagu Zakona, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti. Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. Zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje u korist vlasnika objekta, odnosno objekata na toj parceli, odnosno lica – nosilaca prava korišćenja, ukoliko je reč o neizgrađenom građevinskom zemljištu.

Napominjemo da se odredbe o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine bez naknade ne primenjuju na lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, već se na njih primenjuju odredbe Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu.

Tekst Zakona o planiranju i izgradnji možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Pitanje koje ste postavili nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Pitanje koje ste postavili nije regulisano odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Članom 9. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da raspolaganje zajedničkim delovima zgrade jeste prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja. O raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova, saglasno članu 44. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, eventualno nadziđivanje stambene zgrade, kao i pripajanje zajedničkih delova zgrade (zajednička terasa) posebnom delu zgrade (stan), moguće je ukoliko skupština stambene zajednice donese odgovarajuću odluku o tome, većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Dokaz koji uz zahtev o produženju roka važenja građevinske dozvole podnosi investitor može biti nalaz veštaka građevinske struke o stepenu gotovosti objekta ili nalaz nadležnog građevinskog inspektora u postupku po podnetom zahtevu kojim se utvrđuje zahtevani stepen gotovosti.

Forma tehničke dokumentacije i elektronsko potpisivanje, za potrebe objedinjene procedure, regulisani su u Prilogu 12 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Grafički deo tehničke dokumentacije priprema se u sledećim formatima:

• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji su elektronski potpisani ili
• .dwg ili .dwf (.dwfx) koji nisu elektronski potpisani, uz obaveznu pripremu i dokumenta istog sadržaja u .pdf formatu koji je elektronski potpisan.

Iz citiranih odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata proizlazi da je propisano isključivo elektronsko potpisivanje grafičkog dela tehničke dokumentacije.

Granice ovlašćenja nadležnog organa regulisane su odredbama člana 8đ Zakona o planiranju i izgradnji. Navedenim članom Zakona propisano je da nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove, građevinsku i upotrebnu dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima iz člana 8b Zakona.

Iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da nadležni organ nije ovlašćen da u postupku objedinjene procedure vrši proveru sadržine dostavljene tehničke dokumentacije.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.

Članom 145. Zakona propisano je da se izvođenje radova na rekonstrukciji objekta vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, pri čemu se rešenje izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. Zakona.

Iz citiranih odredbi Zakona o planiranju i izgradnji proizlazi da se rešenje o odobrenju izvođenja radova na rekonstrukciji objekta izdaje investitoru koji je vlasnik tog objekta, pri čemu vlasnički režim na zemljištu nije relevantan za izdavanje predmetnog rešenja.