U skladu sa članom 146. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, postavljanje i uklanjanje manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama obezbeđuje i uređuje jedinica lokalne samouprave.

Imajući to u vidu, u cilju dobijanja informacija u vezi sa postupkom i potrebnom dokumentacijom za postavljanje manjeg montažnog objekta, možete se obratiti jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirano postavljanje predmetnog objekta.

Izvođenje radova na dogradnji objekta (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Odredbama člana 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisan je postupak za izdavanje rešenja  kojim se odobrava izvođenje radova iz člana 145., kao i šta se prilaže uz zahtev.

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem možete pronaći na sledećm linku ovde.

Prilikom popunjavanja podataka o objektu i radovima popunjavate podatke vezano samo za posebni deo (stan-poslovni prostor) za koji tražite dozvolu za izvođenje radova, odnosno popunjavate podatke i dajete odgovore na pitanja koja Vam postavlja sistem.

Ukoliko nema finansijera  te podatke ne popunjavate, a shodno članu 2. tački 43) Zakona o planiranju i izgradnji finansijere je lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom, osim sticanja prava svojine na objektu koji je predmet izgradnje.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole.  Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Postupak i dokumentacija koji su potrebni za izdavanje građevinske dozvole su identični za sve slučajeve izgradnje.

1. Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine, u skladu sa članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji, sprovodi se na način da lica koja su u momentu stupanja Zakona na snagu imala pravo korišćenja na određenoj katastarskoj parceli, stiču pravo svojine na toj parceli u istom obimu u kom su imali pravo korišćenja. Drugim rečima, ukoliko je na određenoj parceli više lica imalo pravo korišćenja, ta lica stiču pravo susvojine na predmetnoj parceli, sa udelom koji su imali i u pravu korišćenja.

Pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine bez naknade sprovodi se po samom zakonu, a upis prava svojine vrši organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, po službenoj dužnosti, pod uslovom da nije reč o nekom od lica iz člana 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji.

Na jednoj katastarskoj parceli može se obrazovati veći broj građevinskih parcela, koje se mogu deliti parcelacijom do minimuma utvrđenog primenom pravila o parcelaciji ili ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postojećoj izgrađenosti, odnosno, planiranoj ili postojećoj nameni građevinske parcele, na osnovu projekta parcelacije, u skladu sa članom 65.stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.  

Izvođenje radova na postojećem objektu (rekonstrukcija, odnosno adaptacija) je moguće bez obzira na eventualno sprovođenje parcelacije zemljišta i bez saglasnosti trećih lica, ukoliko je društvo jedini vlasnik tog objekta.

U skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, članom 26. stav 6. je određeno da glavni projektant određuje koje sve projekte po oblastima će sadržati tehnička dokumentacija, u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije i klase i namene objekta. Takođe, stavom 7. je utvrđeno da sadržinu projekta pojedine oblasti potvrđuje ličnim pečatom i potpisom odgovorni projektant za predmetni projekat.

Odgovorni projektanti pojedinih delova projekta za izvođenje po oblastima izjavama potvrđuju:

1. Usklađenost dela projekta za izvođenje sa izdatom građevinskom dozvolom i odgovarajućim

delom projekta za građevinsku dozvolu

2. Usklađenost dela projekta sa ZPI, propisima, standardima i normativima iz relevantne oblasti izgradnje objekata i pravilima struke;
3. Usklađenost dela projekta sa propisanim i utvrđenim merama i preporukama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Sadržinu projekata za izvođenje po pojedinoj oblasti određuje odgovorni projektant za tu oblast, na način da omogući utvrđivanje usklađenosti navedene pod 1. 2. i 3., kao i da prikaže sve detalje neophodne za izvođenje građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova.

Tačna specifikacija crteža u projektu za izvođenje nije propisana po klasi i nameni objekta, već nju određuje odgovorni projektant, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.

Pitanje nije jasno formulisano. Prema ZPI član. 2, stav. 1 pod 10) građevinska linija jeste linija na, iznad i ispod površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. Planom mogu posebno biti definisana rastojanja podzemne i nadzemne građevinske linije, kao i različito definisane građevinske linije za različite namene objekata/delova objekata.

Iz navedene formulacije “rastojanje GL i RL za objekte u okviru kojih je garaza ulicnog fronta je 6m” moglo bi se zaključiti da se rastojanje od 6m odnosi na ceo objekat u okviru koga je garaža, odnosno da je potrebno “povući” celu zgradu na 6m od regulacione linije, ali da bi se dao precizan odgovor bilo bi potrebno izvršiti uvid u kompletnu formulaciju iz plana koja definiše položaj građevinskih linija, kao i u situacioni prikaz objekta na parceli.

Objekti za koje je neophodno utvrditi energetska svojstva utvrđeni su u članu 4. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada - "Službeni glasnik RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine. a kategorije zgrada za koje nije potrebno  pribaviti energetski pasoš prema članu 4. Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata  o energetskim svojstvima zgrada - "Službeni glasnik RS", br. 61/2011 od 19.8.2011. godine. Prema navedenim odredbama, ukoliko je objekat sa namenom hladnjače, koji se ne greje, nije potrebno raditi Elaborat o energetskoj efikasnosti, niti pribavljati energetski pasoš.

U skladu sa ZPI, član 2. stav 1. pod 12) bruto razvijena građevinska površina jeste zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta - spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i ogradama). U BRGP ulazi i bruto površina svih prohodnih terasa na svim etažama.

U skladu sa ZPI, clan 2. stav 1. pod 13) indeks zauzetosti parcele jeste odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevinske parcele, izražen u procentima. Prema tome, u zauzetost parcele ulazi i horizontalna projekcija svih terasa, nadstrešnica i sl. sa svih etaža. Terasa u prizemlju, ukoliko je u nivou okolnog terena, ne ulazi u obračun zauzetosti, niti u BRGP.

Izračunavanje površina objekata u oblasti visokogradnje bliže se uređuje i standardom SRPS U.C2.100:2002.

Planskim dokumentom bliže se određuje da li suteren ili deo suterena određene namene ulazi u obračun BRGP, u zavisnosti od njegove namene, visine te etaže i visine iznad kote terena. Delovi suterena koji imaju namenu garaža, ostava, tehničkih ili pomoćnih prostorija ne ulaze u obračun BRGP. Uobičajeno je u planskim dokumentima da delovi suterena koji se koriste za stambenu ili komercijalnu namenu ulaze u obračun BRGP (u punom ili redukovanom iznosu),  ili se planskim doumentima definiše visina suterena iznad zemlje preko koje se delovi suterena stambene ili komercijalne namene uračunavaju u BRGP. Međutim, da bi se u konkretnom slučaju dao precizan odgovor, neophodno je utvrditi kako je to uređeno planskim dokumentom kojim je obuhvaćena lokacija na kojoj se predmetni objekat nalazi.

Obračun svih površina, uključujući i BRGP, kao i indeksa zauzetosti, vrši odgovorni projektant arhitekture, koji za to ima ovlašćenje i snosi profesionalnu odgovornost.

Odredbama važećeg Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 - Odluka US RS, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - Odluka US RS, 50/2013 - Odluka US RS, 98/2013 - Odluka US RS, 132/2014 i 145/2014) propisana je mogućnost produžetka važenja rešenja o građevinskoj dozvoli (pod određenim uslovima). Privremena građevinska dozvola izdaje se sa rokom važenja koji ne može biti duži od tri godine i može se jednom produžiti za još tri godine.

Iz Vašeg pitanja se može zaključiti da je u konkretnom slučaju reč o građevinskoj dozvoli koja je izdata po ranije važećem Zakonu kojim je regulisana gradnja objekata. Shodno tome, ne postoji mogućnost njenog „pretvaranja u trajnu građevinsku dozvolu“, već je potrebno sprovesti postupak za izdavanje nove građevinske dozvole.