Postupak, odnosno dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Članom 17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da nadležni organ po prijemu zahteva za izdavanje građevinske dozvole proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po tom zahtevu. Ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, nadležni organ zahtev za izdavanje građevinske dozvole odbacuje zaključkom.

Članom 21. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da, ukoliko su ispunjeni formalni uslovi za podnošenje zahteva, ali podnosilac zahteva nema odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu, nadležni organ rešenjem odbija zahtev za izdavanje građevinske dozvole.

Radovi koje ste opisali u Vašem pitanju spadaju u dogradnju, u smislu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji i definisani su kao izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu. Za izvođenje radova na dogradnji objekta neophodno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Postupak, odnosno dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu http://gradjevinskedozvole.rs u okviru Sekcije „Propisi“.

Od stupanja na snagu Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem (1. januar 2016. godine), objedinjena procedura, odnosno određene faze objedinjene procedure pokreću se pred nadležnim organom popunjavanjem odgovarajućeg zahteva, odnosno prijave kroz CIS, koji se potpisuje kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Članom 20. stav 2. Uredbe o uslovima, načinu i postupku pod kojima se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup po ceni manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade, kao i uslove, način i postupak razmene nepokretnosti izričito je propisano da o raspolaganju građevinskim zemljištem iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana na predlog Direkcije, odlučuje Vlada. Shodno tome, i u ovom slučaju o raspolaganju građevinskim zemljištem odlučuje Vlada Republike Srbije, dok sam postupak sprovodi nadležni organ autonomne pokrajine.

Iz opisa radova koji ste naveli u pitanju, može se zaključiti da je reč o distributivnim delovima elektronske komunikacione mreže, u kom slučaju bi radovi mogli da se izvode u skladu sa članmom 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Napominjemo da izvođenje radova po osnovu člana 145. Zakona ne znači nužno da u konkretnom slučaju ne treba pribavljati lokacijske uslove, već to zavisi od vrste radova koji se izvode.

Ograničenje u pogledu mogućnosti vršenja tehničke kontrole tehničke dokumentacije odnosi se samo na odgovornog projektanta koji je izradio taj projekat, odnosno koji je zaposlen u privrednom društvu koje je izradilo taj projekat ili preduzeću koje je investitor, saglasno članu 129. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Shodno tome, vršilac tehničke kontrole može biti lice zaposleno u imaocu javnih ovlašćenja na osnovu čijih uslova su lokacijski uslovi izdati.

Plaćanje republičke administrativne takse i naknade troškova imaocima javnih ovlašćenja nije regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji. Podatke o tome možete dobiti kod nadležnih organa i u zakonu o republičkim administrativnim taksama.

Predmetne odredbe možete naći u članu 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. To konkretno znači da izgradnju može vršiti svako ko raspolaže odgovarajućim stručnim znanjem za tu vrstu radova.

Rok važenja rešenja izdatog po članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji nije eksplicitno utvrđen, ali bi po analogiji trebalo predvideti da je 2 godine od dana pravosnažnosti, isto kao i rok važenja građevinske dozvole.

U svim slučajevima kada je neophodno izdavanje lokacijskih uslova, potrebno je pribaviti uslove za projektovanje i priključenje od imalaca javnih ovlašćenja, bez obzira na to ko je investitor radova.

S obzirom na činjenicu da Zakonom o planiranju i izgradnji nije propisan izuzetak od obaveze izdavanja građevinske dozvole za objekte komunalne infrastrukture, u konkretnom slučaju bi trebalo izraditi projekat za građevinsku dozvolu.