Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Pravila građenja u planskom dokumentu određuju koji objekti se mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu.
U slučaju da je u konkretnom slučaju reč o objektima koji se ne mogu graditi na poljoprivrednom zemljištu u skladu sa planskim dokumentom, ukoliko je planskim dokumentom promenjena namena poljoprovrednog u građevinsko zemljište, vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena dužan je da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole.
Shodno čl.27. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, obradivo poljoprivredno zemljište ne može da se usitni na parcele čija je površina manja od pola hektara.
Izjava vršioca tehničke kontrole, sa rezimeom izveštaja tehničke kontrole iz navedenog priloga 5 jeste sastavni deo izvoda iz projekta.
U konkretnom slučaju, zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik daje izjavu u skladu sa prilogom 5, koja se prilaže u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, odnosno dostavlja se licu koje izrađuje projekat za građevinsku dozvolu i izvod iz projekta.
Da.
Potrebno je da investitor ima odgovarajuće pravo na objektu, odnosno delu objekta, što podrazumeva da je pribavljena upotrebna dozvola.
Samo privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji vrši izradu projekta za građevinsku dozvolu („nosilac posla“), izrađuje izvod iz projekta i glavnu svesku.
Preduzetnik, odnosno pravno lice koje izrađuje projekat pojedine oblasti (arhitektura, konstrukcija, mašinske instalacije..) ne vrši izradu izvoda iz projekta i glavne sveske.
Zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik daje izjavu u skladu sa prilogom 5.
Mišljenja smo da se objekat u konkretnom slučaju može smatrati pomoćnim objektom.
Shodno čl.2. tač. 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.);
Da, potrebno je pribaviti lokacijske uslove za izradu idjenog projekta, s obzirom da se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu.
Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.
Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.
Numerička dokumentacija projekta za građevinsku dozvolu za zgrade sadrži procenjenu vrednost projektovanih radova, u skaldu sa čl.55. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br. 77/2015).
Procenjena vrednost projektovanih radova se vidi iz predmera i predračuna.
Šeme stolarije nisu propisane kao obavezan prilog uz projekat za građevinsku dozvolu. Potrebno je priložiti samo onu dokumentaciju koja je propisana Pravilnikaom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.
Sadržaj projekta za građevinsku dozvolu je suštinski pojednostavljen u odnosu na sadržinu ranijeg glavnog projekta. To znači da obuhvata samo one elemente koje je neophodno definisati da bi se dokazala usklađenost sa lokacijskim uslovima i merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, dok je glavni projekat definisao brojne detalje koji nisu relevantni za sam administrativni postupak. Tako je i sadržaj projekta za izvođenje prilagođen isključivo fazi izvođenja radova.
Potrebno je proveriti da li su lokacijski uslovi izdati u skladu sa planskim dokumentom, odnosno da li je građevinska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
U slučaju da lokacijski uslovi nisu izdati u skladu sa planskim dokumentom, odnosno u slučaju da građevinska dozvola nije izdata u skladu sa zakonom, zakon propisuje pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog službenog lica u nadležnom organu.
Članom 210. Zakona o planiranju i izgradnji propisana je novčana kazna od 50.000 do 100.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana za prekršaj odgovornog službenog lica u nadležnom organu uprave ako izda lokacijske uslove protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Shodno čl.176. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:
1) naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova ili
2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela ili
5) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje;
Elaborat energetske efikasnosti i elaborat geotehničkih uslova uz idejni projekat se izrađuju u zavisnosti od toga da li su na objektu predviđeni radovi kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat.
Shodno čl.49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br. 77/2015), u slučaju da su na objektu predviđeni radovi, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev "zaštita od požara" - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).
Projektu za građevinsku dozvolu prilaže se elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada, kao i elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima, nezavisno od toga o kojoj kategoriji objekta je reč.
Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilažu se:
- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima;
- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara, čiji je sadržaj određen u skladu sa Prilogom 11 ovog pravilnika, ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita od požara;
- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada;
- studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.
Projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, se prema potrebi prilažu i drugi elaborati i studije kojima se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, izrađeni u skladu sa propisima.
Elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.