Potrebno je izvršiti uvid u planski dokument i pravila građenja utvrđena planskim dokumentom za teritoriju na kojoj se nalazi katastarska parcela.

Pravilima građenja u planskom dokumentu propisana je udaljenost novog objekta od granice susedne parcele. 

Ako, u konkretnom slučaju,  planski dokument za teritoriju na kojoj se nalazi katastarska parcela nije donet u roku propisanom zakonom, tada se uslovi utvrđuju na osnovu odredbi Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015) i na osnovu planskog dokumenta koji sadrži regulacionu liniju.

Pozivni centar se bavi isključivo odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju  i izgradnji i decembra 2014. godine. Za informacije o građevinskoj dozvoli u konkretnom slučaju, potrebno je obratiti se organu nadležnom za poslove građevinske inspekcije.

Shodno čl.140. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 1. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od roka propisanog stavom 3. ovog člana, ako investitor pruži dokaz da je stepen završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih instalacija koje omogućavaju njegovo priključenje na spoljnu mrežu infrastrukture.

Posle isteka roka iz stava 3, odnosno stava 4. ovog člana, investitor plaća na račun Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se plaćao u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova građevinska dozvola.

Rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole iz stava 3. odnosno stava 4. ovog člana donosi organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.

Potrebno je zaključiti ugovor sa novim investitorom pre izdavanja izmenjenog rešenja o građevinskoj dozvolei, s obzirom da je ugovor deo obavezne dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Sastavni deo izmenjenog rešenja o građevinskoj dozvoli jeste novi obračun doprinosa.

Shodno čl.98. Zakona o planiranju i izgradnji, iznos, način plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i sredstvo obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate su sastavni deo rešenja o građevinskoj dozvoli.

Kada nadležni organ po zahtevu investitora izda građevinsku dozvolu usled promena u toku građenja, sastavni deo tog rešenja je novi obračun doprinosa.

Sastavni deo rešenja o upotrebnoj dozvoli je konačni obračun doprinosa.

Najkasnije do podnošenja prijave radova, investitor je dužan da izvrši uplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta u celosti, odnosno ako plaća na rate da uplati prvu ratu i dostavi sredstvo obezbeđenja plaćanja.

Kao sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa, investitor je dužan da:

1) do momenta prijave radova, dostavi neopozivu bankarsku garanciju, naplativu na prvi poziv, bez prigovora koja glasi na ukupan iznos nedospelih rata i koja je izdata na rok koji mora biti duži tri meseca od dana dospeća poslednje rate, ili

2) uspostavi hipoteku na objektu koji vredi najmanje 30% više od ukupnog iznosa nedospelih rata, u korist jedinice lokalne samouprave.

Investitor koji gradi objekat čija ukupna bruto razvijena građevinska površina ne prelazi 200 m² i koji ne sadrži više od dve stambene jedinice nije u obavezi da podnese sredstvo obezbeđenja u slučaju plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Takođe, shodno čl.24. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, na proveru icpunjenosti formalnih uslova za postupanje po zahtevu za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na izdavanje građevinske dozvole.

Shodno čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole prilaže se ugovor između imaoca javnih ovlašćenja, odnosno drugi dokaz o obezbeđivanju nedostajuće infrastrukture, ako je to uslov za izdavanje građevinske dozvole predviđen lokacijskim uslovima.

Za objekte za koje je propisano plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, sastavni deo zahteva za izdavanje građevinske dozvole je izjašnjenje podnosioca o načinu plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, kao i sredstvima obezbeđenja u slučaju plaćanja na rate, za objekte čija ukupa bruto razvijena građevinska površina prelazi 200m2 i koji sadrži više od dve stambene jedinice.

Shodno čl.21. tač. 8) Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, rešenje o građevinskoj dozvoli sadrži podatke o načinu regulisanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, uključujući i visinu doprinosa, pravo na umanjenje na osnovu ugovora sa imaocima javnih ovlašćenja.

Da, mišljenja smo da privredno društvo koje poseduje licencu za izvođenje radova I053M1 može da izvodi mašinske radove i na objektima za koje se zahteva licenca I052M1, s obzirom da su propisani isti uslovi za obe licence, odnosno najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike).

Shodno čl.10. PRAVILNIKA O NAČINU, POSTUPKU I SADRŽINI PODATAKA ZA UTVRĐIVANjE ISPUNjENOSTI USLOVA ZA IZDAVANjE LICENCE ZA IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE I LICENCE ZA GRAĐENjE OBJEKATA ZA KOJE GRAĐEVINSKU DOZVOLU IZDAJE MINISTARSTVO, ODNOSNO AUTONOMNA POKRAJINA, KAO I O USLOVIMA ZA ODUZIMANjE TIH LICENCI („Sl.glasnik RS“, br.24/2015):

- Za licencu - izvođenje termotehničkih, termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija za termoelektrane - toplane električne snage 10 MW i više (I053M1): najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike);

- Za licencu - izvođenje termotehničkih, termoenergetskih, procesnih i gasnih instalacija za termoelektrane snage 10 MW i više (I052M1): najmanje dva lica sa licencom 430 (odgovorni izvođač radova termotehnike, termoenergetike, procesne i gasne tehnike);

Izvođač radova može biti fizičko lice ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu navedenom u čl. 2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.22/2015).

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, odredbe Zakona o izvođaču radova ne primenjuje se na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, kao i za gradnju zidanih ograda i pomoćnih objekta koji nisu posebno navedeni u aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata, u smislu zakona kojim se uređuje građenje objekata.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe koje se odnose na izvođača radova predviđene Zakonom, osim odredbi koje se odnose na podnošenje izjave o završetku izrade temelja.

Ukoliko je u konkretnom slučaju reč o objektu navedenom u čl.2. ovog pravilnika, izvođač radova ne mora ispunjavati uslove propisane zakonom, odnosno izvođač radova ne mora biti privredno društvo, pravno lice ili preduzetnik – izvođač radova može biti fizičko lice. 

U tom slučaju, fizičko lice koje ispunjava propisane uslove za odgovornog izvođača za tu vrstu radova (imalac odgovarajuće licence) podnosi izjavu o završetku izrade temelja.

Potrebno je proveriti da li je javno preduzeće upisano kao korisnik građevinskom zemljištu u evidenciji katastra nepokretnosti.

Ukoliko javno preduzeće jeste upisano kao korisnik građevinskog zemljišta, u skladu sa čl.69. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, moguće je zaključiti ugovor o uspostavljanju prava službenosti sa korisnikom zemljišta koje je imalac javnih ovlašćenja, što predstavlja dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima.

Iz postavljenog pitanja zaključujemo da je reč o postavljanju antenskih stubova u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, za koje nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, i koje se vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Iz postavljenog pitanja ne vidi se tačno o kakvom ugovoru između javnog preduzeća i „Telenora“ je reč.

Da.

Ukoliko je reč o pruključku na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, potrebno je pribaviti privremenu građevinsku dozvolu.

Shodno čl.147. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, privremena građevinska dozvola se izdaje za izgradnju: asfaltne baze, separacije agregata, fabrike betona, samostojećih, ankerisanih meteoroloških anamometarskih stubova, kao i stubova za druge namene, privremene saobraćajnice i priključci, priključci na komunalnu mrežu za potrebe građenja ili eksploatacije objekata, kao i za izvođenje istražnih radova na lokaciji, u cilju utvrđivanja uslova za izradu projekta za izvođenje i za izmeštanje postojećih instalacija.

Za potrebe pridobijanja privremene građevinske dozvole, vrši se izrada idejnog projekta, s obzirom da se na postupak izdavanja privremene građevinske dozvole i njenu sadržinu primenjuju odredbe koje se odnose na izdavanje rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Za potrebe izrade idejnog projekta, Zakon o planiranju i izgradnji propisuje pribavljanje lokacijskih uslova, koji sadrže, između ostalog, uslove (mesto) priključenja na komunalnu infrastrukturu.

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Da, u skladu sa čl.99. Zakona o planiranju i izgradnji. Tekst Zakona možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije Propisi, podsekcija Zakoni.

Da.

To nije regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji, već Zakonom o javnoj svojini.

Shodno čl.29. Zakona o javnoj svojini,  nepokretne stvari pribavljaju se u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine, polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski, odnosno drugi nadležni organ, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenih ponuda, ako zakonom nije drukčije određeno.

Pribavljanjem nepokretnih stvari, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se i razmena nepokretnosti i izgradnja objekata.

Nepokretne stvari se mogu pribavljati u javnu svojinu besteretnim pravnim poslom (nasleđe, poklon ili jednostrana izjava volje), kao i eksproprijacijom na osnovu posebnog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nepokretne stvari se mogu pribaviti ili otuđiti neposrednom pogodbom, ali ne ispod od strane nadležnog organa procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti (kod otuđenja), odnosno ne iznad te vrednosti (kod pribavljanja), ako u konkretnom slučaju to predstavlja jedino moguće rešenje. Predlog akta, odnosno akt o ovakvom raspolaganju mora da sadrži obrazloženje iz koga se može utvrditi postojanje ovih okolnosti.

To nije definisano nijednim podzakonskim aktom.

U zavisnosti od konkretnog slučaja, građevinski inspektor određuje da li je pre uklanjanja objekta, odnosno dela objekta potrebno uraditi projekat rušenja.