Shodno čl. Član 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema kalsi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015),  projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, između ostalog prilaže se i elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara.

Shodno članu 58. navedenog Pravilnika, investitor je dužan da uz projekat za građevinsku dozvolu podnese elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara.

Takođe,

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja organa Ministarstva unutrašnjih poslova i organa koji sprovodi objedinjenu proceduru u postupcima ostvarivanja prava na gradnju za objekte na koje se primenjuju mere zaštite od požara:

1)U postupku objedinjene procedure u kojima se koristi i neki od dokaza ili akata pribavljenih u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US) i to: lokacijska dozvola, overen glavni projekat sa rešenjem o davanju saglasnosti i rešenjem o sprovedenosti mera zaštite od požara, građevinska dozvola i slično, nadležni organ nastavlja postupak kako je predviđeno sada važećim Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o zaštiti od požara („Sl. Glasnik RS" br. 111/09 i 20/15). Ako se vrši izmena tehničke dokumentacije u delu koji se odnosi na mere zaštite od požara u odnosu na sadržaj glavnog projekta na koji je pribavljena saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite od požara u ranije vođenom postupku, u objedinjenoj proceduri će se pribaviti i saglasnost na projekat izrađen u formi projekta za izvođenje, koji sadrži izmene projekta na koji je pribavljena saglasnost,  pre izdavanja upotrebne dozvole, u kom slučaju se dostavlja na uvid i projekat na  koji je pribavljena saglasnost.

2)Ako je pribavljena saglasnost u pogledu mera zaštite od požara na glavni projekat, ne pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, odnosno smatra se da je ta saglasnost pribavljena.

3) U slučaju nastavljanja postupka po Zakonu o planiranju i izgradnji i odredbama člana 84. stav 1. tačka 1)  Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, broj 23/15), kada prethodno nije izdata saglasnost na glavni projekat od strane nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova izrađenog po tada važećim propisima, investitor pribavlja saglasnost na glavne projekte od nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova van objedinjene procedure u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu Pravilnika o Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u kom slučaju se ne pribavlja saglasnost na projekat za izvođenje, odnosno smatra se da je ta saglasnost pribavljena.

Izvod iz projekta se izrađuje za potrebe pribavljanja građevinske dozvole, kako bi se omogućilo nadležnom organu da efikasno i kvalitetno izvrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju, i izda građevinsku dozvolu, bez upuštanja u ocenu tehničke dokumentacije.

Sadržina izvoda iz projekta definisana je članom 33. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“,br.77/2015).

Potrebno je izvršiti uvid u postojeći planski dokument koji reguliše pravila građenja na zemljištu o kome  je reč.

U skladu sa čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje ovih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Za izvođenje predmetnih radova, rešenje o odobrenju izdaje jedinica lokalne samouprave.  Troškovi se sastoje od republičke administrativne takse, koja je propisana Zakonom o republičkim administrativnim taksama, kao i od stvarnih troškova za pribavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja (javnih preduzeća), koje utvrđuje svaki od imalaca javnih ovlašćenja posebno.

Zatvorena skladišta / Specijalizovana skladišta zatvorena s najmanje tri strane zidovima ili

pregradama  / Do 1.500 m² i P+1 / 125221 / B

ili

Natkrivena skladišta / Stalno natkrivena skladišta (s krovom) na otvorenom, s manje od

tri zida ili bez zidova / Do 1.500 m²  / 125231 / A

Shodno čl.22. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načina vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br.77/2015), tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

(Namera zakonodavca je bila da pojednostavi fazu izdavanja lokacijskih uslova, tako što nije neophodno da se u ovoj fazi pribavlja imovina, kao i da se obavi detaljno geodetsko snimanje koje se radi u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije. U slučaju da ne postoje ažurne javne baze podataka, a imajući u vidu da investitor želi da dobije potvrdu od nadležne službe, može dati katastarsko – topografski plan na overu, gde će nadležna služba RGZ da izvrši proveru sa zvaničnom geodetskom mrežom RGZ, odnosno da izvrši proveru tačnosti snimanja terena od ovlašćene firme za obavljanje geodetskih poslova. U tom smislu nije obavezna overa za fazu idejnog rešenja, a investitor ukoliko proceni da usled nedostatka podloga hoće da proveri tačnost snimanja, kao i da izbegne eventualni rizik u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije, može da overi podloge u nadležnoj službi RGZ. Sve u svemu, glavni problem je nedostatak ažurnih topografskih podloga, koje kada se preklapaju sa katastarskim planovima mogu da ukažu na tu neažurnost kako po pitanju horizontalne projekcije, tako i visinske predstave terena.)

Shodno čl.6,7 i 8. Uredbe o lokacijskim uslovima:

Pribavljanje podataka od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra

Član 6.

Ako su ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 5. stav 2. ove uredbe, nadležni organ po službenoj dužnosti, bez odlaganja, pribavlja od organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra:

1) kopiju plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele navedene u zahtevu, u digitalnoj i analognoj formi;

2) izvod iz katastra vodova, u digitalnoj i analognoj formi, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta;

3) podatke o površini parcele, odnosno parcela, koje pribavlja uvidom u zvaničnu elektronsku bazu podataka katastra nepokretnosti, osim za linijske objekte i antenske stubove.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da bez odlaganja, elektronskim putem, nadležnom organu dostavi dokumente, odnosno omogući uvid u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Izdavanje lokacijskih uslova uvidom u planski dokument, odnosno separat

Član 7.

Ako se lokacijski uslovi mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da ih izda u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva iz člana 5. stav 1. ove uredbe.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako zbog nedostataka u sadržini idejnog rešenja nadležni organ ne može izdati lokacijske uslove, zahtev odbacuje u skladu sa članom 5. stav 3. ove uredbe, uz navođenje svih nedostataka zbog kojih nije moguće izdati lokacijske uslove.

Ako se lokacijski uslovi izdaju po zahtevu za koji nadležni organ utvrdi da nije u skladu sa važećim planskim dokumentom, odnosno separatom, ti uslovi sadrže sve zabrane i ograničenja sadržana u planskom dokumentu i konstataciju da nije moguće izdati građevinsku dozvolu u skladu sa podnetim zahtevom.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, nadležni organ ne pribavlja podatke iz člana 6. ove uredbe i ne dostavlja zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje imaocima javnih ovlašćenja.

Pribavljanje uslova za projektovanje i priključenje od imaoca javnih ovlašćenja

Član 8.

Ako se uslovi za projektovanje i priključenje ne mogu utvrditi uvidom u planski dokument, odnosno separat, nadležni organ je dužan da u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva:

1) obavesti podnosioca zahteva o visini stvarnih troškova za dostavljanje uslova od imalaca javnih ovlašćenja, uz nalog da izvrši uplatu tih troškova pre preuzimanja lokacijskih uslova, i

2) prosledi imaocima javnih ovlašćenja, čije uslove treba da pribavi u zavisnosti od klase i namene objekta, zahtev za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje iz njihove nadležnosti.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, nadležni organ imaocu javnih ovlašćenja prosleđuje podatke o površini parcele, odnosno parcela za koje se traže lokacijski uslovi i elektronsku kopiju sledeće dokumentacije:

1) idejnog rešenja, dostavljenog uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova;

2) plana za katastarsku parcelu, odnosno katastarske parcele za koje se traže lokacijski uslovi;

3) izvoda iz katastra vodova, osim za izvođenje radova na nadziđivanju postojećeg objekta.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako je podnosilac zahteva, u zahtevu za izdavanje lokacijskih uslova, izjavio da želi prethodno da se izjasni da li prihvata troškove izdavanja lokacijskih uslova za projektovanje i priključenje, o kojima se obaveštava u skladu sa stavom 1. tačka 1) ovog člana, nadležni organ će po slanju tog obaveštenja zastati sa postupkom i isti nastaviti po izjašnjenju podnosioca da prihvata iznos troškova izdavanja lokacijskih uslova.

Za vreme zastoja postupka iz stava 3. ovog člana ne teku rokovi propisani za izdavanje lokacijskih uslova.

Shodno čl.176. stav 1. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Shodno čl.181. ovog zakona, kad građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta.

Rešenje iz stava 1. ovog člana izvršno je danom donošenja.

Mera iz stava 1. ovog člana sprovodi se stavljanjem službenog znaka "zatvoreno gradilište", pečaćenjem građevinskih mašina i pribijanjem kopije rešenja iz stava 1. ovog člana na vidnom mestu.

Jedan primerak izvršnog rešenja kojim se naređuje zatvaranje gradilišta, građevinski inspektor dostavlja nadležnoj policijskoj upravi, koja će po potrebi pružiti policijsku pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja tog rešenja.

Shodno čl.2. Pravilnika o načinu zatvaranja i obeležavanju zatvorenog gradilišta („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), zatvaranje gradilišta vrši se na osnovu rešenja građevinskog inspektora koje se donosi kada u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole.

Shodno navedenom, jedino u slučaju kada građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi, odnosno izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, pored mera propisanih ovim zakonom, narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta.

U slučaju kada se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje (čl.176.tač.2) građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole.

Ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Takođe, shodno čl.202. stav 1, tač.4) Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako nastavi sa izvođenjem radova i posle donošenja rešenja o njihovoj obustavi (član 176).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno čl.203.stav 1.tač. 3) ovog zakona, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (član 176 i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno čl.208a. stav 1. tač 4) Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno stav 4. čl.17. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“,br.22/2015), ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka iz stava 1. ovog člana, a najkasnije 30 dana od dana njegovog objavljivanja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa iz člana 15. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika.

(Podnosilac zahteva može samo jednom iskoristiti pravo na podnošenje usaglašenog zahteva bez obaveze dostavljanja dokumentacije podnete uz zahtev koji je odbačen i ponovog plaćanje administrativne takse, odnosno naknade.)

Shodno čl.17. navedenog pravilnika, investitor ne pribavlja važeće lokacijske uslove pri podnošenju usaglašenog zahteva.

Ukoliko investitor pri podnošenju usaglašenog zahteva ponovo ne podnese svu propisanu dokumentaciju i ne otkloni sve nedostatke, u tom slučaju investitor mora podneti nov zahtev za izdavanje građevinske dozvole i dostaviti svu dokumentaciju propisanu čl.15. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure. U tom slučaju, investitor mora pribaviti važeće lokacijske uslove, odnosno podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Shodno čl.62. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl.glasnik RS“, br.77/2015), projekat za izvođenje se izrađuje na osnovu projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta za rekonstrukciju objekta.

Shodno čl.62. ovog pravilnika, u slučaju rekonstrukcije objekta obavezna je izrada projekta za izvođenje.

Projekat za izvođenje izrađuje se za potrebe izvođenja radova na građenju.

Nije propisana obaveza dostavljanja projekta za izvođenje, osim ako se radi o objektu iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona za koji su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, investitor dostavlja nadležnom organu projekat za izvođenje, u elektronskoj formi, koji nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara.

Shodno čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođač radova je dužan da pre početka radova potpiše projekat za izvođenje.