Mišljenja smo da se u konkretnom slučaju objekat može klasifikovati kao

Lokalni vodovodi, parovodi i toplovodi / Parovodi i toplovodi / Lokalni cevovodi za toplu vodu, paru ili komprimovani vazduh (cevi van zgrada) / 222230 / G

Shodno čl.2.tač. 24) Zakona o planiranju i izgradnji, pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.).

U skladu sa čl.145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji,  građenje pomoćnih objekata vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno čl.145. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Lokacijski uslovi

Za potrebe izrade idejnog projekta pribavljaju se lokacijski uslovi.

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Informacija o lokaciji

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova.

Shodno čl.2. Pravilnika o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table („Sl. glasnik RS“,br. 22/2015), odredbe ovog pravilnika odnose se na:

1) izgradnju novog objekta;

2) rekonstrukciju i sanaciju postojećeg objekta i

3) uklanjanje postojećeg objekta ili dela objekta.

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), odredbe Zakona o izvođaču radova ne primenjuje se na sledeće klase objekata:

1) klasa 111011, samo za objekte površine do 200 m²;

2) klasa 112111, samo za objekte površine do 200 m²;

3) klasa 112211, samo za objekte površine do 200 m²;

4) klasa 124220;

5) klasa 127111, samo za objekte površine do 200 m²;

6) klasa 127121, samo za objekte površine do 200 m²;

7) klasa 127141, samo za objekte površine do 200 m²;

8) klasa 127230.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se i na izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne

izdaje građevinska dozvola, kao i za gradnju zidanih ograda i pomoćnih objekta koji nisu posebno

navedeni u aktu kojim je utvrđena klasifikacija objekata, u smislu zakona kojim se uređuje građenje objekata.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ne primenjuju se odredbe koje se odnose na izvođača radova

predviđene Zakonom, osim odredbi koje se odnose na podnošenje izjave o završetku izrade temelja.

Čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji:

Izvođač radova je dužan da:

1) pre početka radova potpiše projekat za izvođenje;

2) rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;

3) odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;

4) obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, izjavu o završetku izrade temelja i o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova.

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izrade temelja nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ.

Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu, odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa građevinskom dozvolom.

Izvođač radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole, pojava arheoloških nalazišta, aktiviranje klizišta, pojava podzemnih voda i sl.).

Shodno čl.2. Pravilnika o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i čl.152. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da se ne primenjuje odredba iz čl.152. ovog zakona koja se odnosi  na rešenje kojim se određuje odgovorni izvođač radova na gradilištu, kao ni odredba koja se odnosi na izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu, već se primenjuju jedino odredbe koje se odnose na izjavu o završetku izrade temelja.

Shodno čl.118. Zakona o planiranju i izgradnji, idejni projekat se izrađuje za potrebe izgradnje objekata i izvođenja radova iz člana 145. ovog zakona, kao i za objekte iz člana 133. ovog zakona, kada podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije. ......

U skladu sa navedenim, idejni projekat podleže sručnoj kontroli od strane revizione komisije, u postupku izdavanja građevinske dozvole (član 1) za objekte iz člana 133. Ovog Zakona.

Kada je u pitanju izdavanje Rešenja o odobrenju izvođenja radova iz člana 145. Idejni projekat ne podleže podleže stručnoj kontroli od strane revizione komisije.

Ne.

Shodno stav 2. Čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji,  kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom. Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona smatra se i pravo korišćenja na građevinskom zemljištu koje je upisano u odgovarajuću evidenciju nepokretnosti i pravima na njima, do donošenja posebnog propisa kojim će biti uređeno pravo i način sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu za ova lica.

Za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica, a ako se izvode radovi na nadziđivanju, prilaže se i ugovor zaključen u skladu sa posebnim zakonom.

Da.

Shodno stav 5. čl.123. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Mišljenja smo da se odredbe čl.141. Zakona o planiranju i izgradnji, koje se odnose na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora, mogu analogno primeniti i na izmenu rešenja o odobrenju izvođenja radova iz čl.145. ovog zakona - s obzirom da nije propisan poseban postupak za izmenu rešenja o oodbrenju izvođenja radova iz  čl.145. usled promene investitora.

Da.

Shodno čl.155. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovog zakona, kojim se uređuje sadržina zapisnika o tehničkom pregledu, sastav komisije za tehnički pregled, kao i način vršenja tehničkog pregleda.

U skladu  sa čl.16. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), tehnički pregled objekta vrši Komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

Shodno čl.17 Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Pravilnikom o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tih licenci („Sl. Glasnik RS“, br.24/2015) bliže se propisuju način, postupak i sadržina podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva odnosno nadležni organ autonomne pokrajine.

U zavisnosti od vrste objekta, Pravilnikom su propisani minimalni uslovi koje mora da ispunjava pravno lice, odnosno pravno društvo za izradu tehničke dokumentacije, odnosno građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina. (Čl. 7,8,9..)

Shodno pomenutim uslovima za izdvanje licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo, mišljenja smo da i Komisija za tehnički pregled mora da bude u sastavu lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje.

Shodno čl.17. Zakona o održavanju stambenih zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 44/95, 46/98, 1/2001 - odluka USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011):

Skupština zgrade može punovažno odlučivati ako je prisutno više od polovine članova skupštine.

Skupština zgrade većinom glasova prisutnih članova skupštine zgrade donosi odluke koje se odnose na tekuće održavanje zgrade.

Skupština zgrade, saglasnošću članova skupštine kojima pripada više od polovine ukupne površine stanova i drugih posebnih delova zgrade, donosi odluke koje se odnose na investiciono održavanje zgrade.

Smatra se da je glasanje obavljeno i u slučaju kada vlasnici stanova i drugih posebnih delova u zgradi daju pismenu saglasnost, a prema kriterijumima za donošenje odluka utvrđenim ovim zakonom.