Članom 141. Zakona o planiranju i izgradnji  određeno je da je moguća promena investitora.

Shodno čl.141. Zakona o planiranju i izgradnji (Izmene rešenja o građevinskoj dozvoli usled promene investitora):

Ako se nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli promeni investitor, novi investitor je dužan da u roku od 15 dana od dana nastanka promene, podnese organu koji je izdao građevinsku dozvolu zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se dokaz o pravu svojine, odnosno drugom pravu na zemljištu radi izgradnje objekta, odnosno dokaz o pravu svojine na objektu radi rekonstrukcije objekta i drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na zemljištu koje je u privatnoj svojini, uz zahtev iz stava 2. ovog člana dostavlja se ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na građevinskom zemljištu, odnosno objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet građevinskog zemljišta, odnosno objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu.

Ako se objekat u izgradnji nalazi na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a nosilac izdate građevinske dozvole je zakupac na tom zemljištu, uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz evidencije nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom zakupa na ime novog vlasnika objekta u teretnom listu. Uz zahtev za upis prava zakupa na građevinskom zemljištu na ime novog vlasnika objekta u izgradnji, dostavlja se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, zaključen u obliku javnobeležničkog zapisa, odnosno drugi pravni osnov o sticanju prava svojine na objektu u izgradnji, sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor sa vlasnikom građevinskog zemljišta u javnoj svojini o izmeni ugovora o zakupu, u skladu sa ovim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole nadziđivanje, odnosno pretvaranje zajedničkih prostorija u stan ili poslovni prostor, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se ugovor o kupovini objekta u izgradnji, odnosno drugi pravni osnov sticanja prava svojine na objektu u izgradnji, koji je sudski overen i sa dokazom o plaćenom odgovarajućem porezu u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, odnosno dokazom da promet objekta u izgradnji nije predmet oporezivanja zakona kojim se uređuju porezi na imovinu i ugovor zaključen sa skupštinom, odnosno savetom zgrade, u skladu sa posebnim zakonom.

Ako je predmet izdate građevinske dozvole rekonstrukcija postojećeg objekta, kao dokaz iz stava 2. ovog člana podnosi se izvod iz javne knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima sa upisanim pravom svojine na objektu za koji je izdata građevinska dozvola o rekonstrukciji.

Kao dokaz iz stava 2. ovog člana može se podneti i pravnosnažno rešenje o nasleđivanju, kao i rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga se na nesporan način može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca.

Zahtev za izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli, može se podneti dok traje građenje objekta.

Rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli izdaje se u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva i sadrži podatke o izmeni u pogledu imena, odnosno naziva investitora, dok u ostalim delovima ostaje nepromenjeno.

Na osnovu rešenja iz stava 9. ovog člana, nadležni organ je dužan da na projektu za građevinsku dozvolu upiše i pečatom organa overi nastalu promenu.

Rešenje iz stava 9. ovog člana dostavlja se ranijem i novom investitoru i građevinskoj inspekciji.

Na rešenje iz stava 9. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, tužbom se može pokrenuti upravni spor.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o lokacijskoj i građevinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Shodno čl.156. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, u vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u preduzeću, odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu, ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

S obzirom da nije drugačije određeno, mišljenja smo da lice koje je vršilo tehničku kontrolu može da učestvuje u vršenju tehničkog pregleda objekta.

S obzirom da je za dogradnju objekta potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, potrebno je postupiti prema odredbama čl.176. stav 1. tačka 4):

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje građevinske dozvole, ako utvrdi da je za radove koji se izvode na osnovu rešenja iz člana 145. ovog zakona potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

Shodno čl.135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Shodno čl.135. stav 2, kao odgovarjuće pravo na zemljištu smatra se pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a ugovor o zakupu sa privatnom firmom je dokaz  o zakupu na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.

Shodno navedenom, pravo zakupa građevinskog zemljišta u privatnoj svojini ne može se smatrati odgovarajućim pravom za pridobijanje građevinske dozvole.

Shodno čl.2. tač. 32) Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

Shodno čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, rekosntrukcija se vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.

Uz zahtev se prilaže i saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica.

Za potrebe izrade idejnog projekta pribavljaju se lokacijski uslovi.

Shodno čl. 2 Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. Glasnik RS“, br. 35/2015), lokacijski uslovi sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom oplaniranju i izgradnji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana lokacijski uslovi se ne izdaju za izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, rekonstrukciju kojom se ne menja spoljni izgled, ne povećava broj funkcionalnih jedinica i kapacitet instalacija, adaptaciju, sanaciju, građenje zidanih ograda, kao i u svim ostalim slučajevima izvođenja radova kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, osim u slučajevima za koje je zakonom, odnosno planskim dokumentom propisana obaveza pribavljanja uslova.

Shodno navedenom, u slučaju rekonstrukcije kojom se menja spoljni izgled objekta, za potrebe izrade idejnog projekta – pre podnošenja zahteva kojim se odobrava rešenje o odobrenju izvođenja radova -  potrebno je pribaviti lokacijske uslove.

Shodno čl.36. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015), kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Shodno navedenom,  investitor je dužan da glavni projekat i projekat za izvođenje dostavi nadležnom organu koji je izdao rešenje o građevinskoj dozvoli, u konkretnom slučaju Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Zatim, shodno čl.36. stav 2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, nadležni organ (Ministarstvo), po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

Shodno čl.173. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, urbanistički inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ima pravo i dužnost da proverava da li se promene stanja u prostoru vrše u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.

Urbanistički inspektor ima ovlašćenje da naloži preduzimanje aktivnosti kojima se izvedeno stanje usklađuje sa propisima donetim na osnovu zakona (planskim aktom).

Ukoliko su odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave zamenik predsednika i sekretar određeni za članove Komisije za planove jedinice lokalne samouprave, shodno čl. 14. stav 1. Pravilnik o uslovima i načinu rada Komisije za stručnu kontrolu planskih dokumenata, Komisije za kontrolu usklađenosti planskih dokumenata i Komisije za planove jedinice lokalne

samouprave („Sl. glasnik RS“, 55/2015), pripada im naknada za rad u komisiji.

Vrsta tehničke dokumentacije nije propisana za sam potporni zid, već zavisi od pratećeg objekta, odnosno vrste radova koji se izvode.

U slučaju kada se potporni zidovi grade za potrebe obezbeđivanja sigurnosti susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena u okviru pripremnih radova, vrši se izrada projekta pripremnih radova, koji je deo tehničke dokumentacije.

Shodno čl.26. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), tehnička dokumentacija sadrži projekte koji se izrađuju u delovima, prema oblastima, odnosno,

sadržaju. Projekti su u tehničkoj dokumentaciji označeni rednim brojem i obavezno složeni u sveske, prema sledećim oblastima i redosledu:

broj "1": arhitektura;

broj "2": konstrukcija i drugi građevinski projekti (2/1 konstrukcija, 2/2 saobraćajnice, itd.);

broj "3": hidrotehničke instalacije;

broj "4": elektroenergetske instalacije;

broj "5": telekomunikacione i signalne instalacije;

broj "6": mašinske instalacije;

broj "7": tehnologija;

broj "8": saobraćaj i saobraćajna signalizacija;

broj "9": spoljno uređenje sa sinhron-planom instalacija i priključaka, pejzažna arhitektura i

hortikultura;

broj "10": pripremni radovi (rušenje, zemljani radovi, obezbeđenje temeljne jame).

Shodno čl.128a Zakona o planiranju i izgradnji, investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta.

Glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom.

S obzirom da ovim članom nije određeno drugačije, mišljenja smo da je moguće  da glavni projaktant bude inženjer sa licencom 314, dokle god ispunjava uslove propisane čl. 128a. ovog zakona.  

Odlukom o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije utvrđuju se vrste licence za odgovornog projektanta, i čl.8. odluke propisan je opis delatnosti koji odgovara licenci 314.

Ukoliko je izrada tehničke dokumentacije u navedenom slučaju u opisu delatnosti nosioca licence 314, mišljenja smo da inženjer sa ovom licencom može biti glavni projektant.