Da, popis katastarskih parcela mora biti izdat od strane Službe za katastar nepokretnosti.

Što se tiče načina izdavanja i naplaćivanja ove usluge, to vrši Služba katastra na obrascima koji su predviđeni za tu namenu, a naplata se vrši u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama.

Mišljenja smo da bi se kotlarnica na biomasu može svrstati u klasu:

Parovodi i toplovodi  / Lokalni cevovodi za toplu vodu, paru ili kompromovani vazduh (cevi

van zgrada  / 222230  / G

Shodno čl.30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015),  uz zahtev za prijavu radova podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Shodno čl.30 ovog pravilnika, uz zahtev za prijavu radova ne treba priložiti saglasnost na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Takođe,

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja organa Ministarstva unutrašnjih poslova i organa koji sprovodi objedinjenu proceduru u postupcima ostvarivanja prava na gradnju za objekte na koje se primenjuju mere zaštite od požara:

1) U postupku objedinjene procedure u kojima se koristi i neki od dokaza ili akata pribavljenih u skladu sa ranije važećim Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US) i to: lokacijska dozvola, overen glavni projekat sa rešenjem o davanju saglasnosti i rešenjem o sprovedenosti mera zaštite od požara, građevinska dozvola i slično, nadležni organ nastavlja postupak kako je predviđeno sada važećim Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o zaštiti od požara („Sl. Glasnik RS" br. 111/09 i 20/15). Ako se vrši izmena tehničke dokumentacije u delu koji se odnosi na mere zaštite od požara u odnosu na sadržaj glavnog projekta na koji je pribavljena saglasnost organa nadležnog za poslove zaštite od požara u ranije vođenom postupku, u objedinjenoj proceduri će se pribaviti i saglasnost na projekat izrađen u formi projekta za izvođenje, koji sadrži izmene projekta na koji je pribavljena saglasnost,  pre izdavanja upotrebne dozvole, u kom slučaju se dostavlja na uvid i projekat na  koji je pribavljena saglasnost.

3) U slučaju nastavljanja postupka po Zakonu o planiranju i izgradnji i odredbama člana 84. stav 1. tačka 1)  Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, broj 23/15), kada prethodno nije izdata saglasnost na glavni projekat od strane nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova izrađenog po tada važećim propisima, investitor pribavlja saglasnost na glavne projekte od nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova van objedinjene procedure u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu Pravilnika o Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u kom slučaju se ne pribavlja saglasnost na projekat za izvođenje, odnosno smatra se da je ta saglasnost pribavljena.

Shodno Uputstvu o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, vodna saglasnost na tehničku dokumentaciju nije uslov za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole.

Usklađenost tehničke dokumentacije sa vodnim uslovima za izdavanje građevinske dozvole proverava i potvrđuje vršilac tehničke kontrole,  u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona.

Za objekte i radove za koje se ne izdaje građevinska, odnosno upotrebna dozvola, vodnu saglasnost pribavlja investitor van objedinjene procedure, u skladu sa Zakonom o vodama.

Uputstvo takođe propisuje za koje objekte je potrebno ishodovati vodne uslove, i za koje je potrebno izraditi hidrološku studiju radi pribavljanja mišljenja republičkog hidrometeorološkog zavoda.  

 U skladu sa Uputstvom, nadležni organ, po izdavanju građevinske dozvole, dostavlja elektronskim putem imaocu javnih ovlašćenja koji je izdao vodne uslove, građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu u roku od tri dana, a bez odlaganja ga obaveštava i o prijavi radova, kao i o tome da je investitor dostavio izjavu o završetku izrade temelja i zavretku objekta u konstruktivnom smislu, radi informisanja.

Shodno čl.43. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015) :

Ako nisu ispunjeni formalni uslovi za dalje postupanje po zahtevu, propisani članom 42. ovog

pravilnika, nadležni organ zahtev odbacuje zaključkom, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva, uz navođenje razloga za takvu odluku.

Protiv zaključka iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva može izjaviti žalbu nadležnom organu, u roku od pet dana od dana dostavljanja.

Ako je zaključak iz stava 1. ovog člana donelo ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, prigovor se izjavljuje Vladi, odnosnoizvršnom veću autonomne pokrajine.

Ako podnosilac zahteva u roku od 10 dana od prijema zaključka, a najkasnije 30 dana od njegovog

objavljivanja na internet stranici nadležnog organa podnese usaglašeni zahtev i otkloni sve utvrđene nedostatke, ne dostavlja se dokumentacija podneta uz zahtev koji je odbačen, niti se ponovo plaća administrativna taksa.

Shodno čl.176. Zakona o planiranju i izgradnji,  u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da:

1)naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno lokacijskim uslovima, odnosno građevinskoj dozvoli, odnosno potvrdi o prijavi radova;

2) naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela;

Takođe,

Čl.203.

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (član 176 i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Čl.208a

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3);

4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno čl.135. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra se pravo svojine, pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana ovim zakonom.

Shodno čl.135. stav 2, kao odgovarjuće pravo na zemljištu smatra se pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, a ugovor o zakupu sa privatnom firmom je dokaz  o zakupu na građevinskom zemljištu u javnoj svojini.

Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova jesu: radovi na tekućem odražavanju objekta ili stana; postavljanje žičane ili drvene ograde; građenje objekata protivgradne odbrane; građenje jednostavnih objekata koji se grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagrađen glavni objekat, a koji se izvode na način da ne ometaju redovno korišćenje susednih objekata (vrtna senila do 15 m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m² i dubine do 1 m, nadstrešnice osnove do 10 m², dečja igrališta, dvorišni kamini površine do 2 m i visine do 3 m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3 m, solarni kolektori koji se ne priključuju na elektrodistributivnu mrežu; stočne jame do 20 m² u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; pešačke staze, ploče za obaveštavanje površine do 6 m² i druga oprema u zaštićenim prirodnim dobrima (prema odluci privrednog društva, javnog preduzeća, odnosno drugog pravnog lica koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosači antena sa antenama na postojećim zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i tipski kabineti baznih stanica na odgovarajućim nosačima, sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju; kontejneri za smeštaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i uređaja, mikrorovovi za optičke i druge kablove, tipski ormani za unutrašnju i spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.; radovi na održavanju, popravke i zamena opreme na objektima vetroelektrana koji se izvode bez građevinskih radova (zamena elisa, zamena gondola, zamena određenih uređaja i njihovih delova); stubići katodne zaštite za čelične cevovode i stanice katodne zaštite, oznake kilometraže, oznake skretanja i zaštitne lule na ukrštanjima sa putevima i prugama na linijskim infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.

U slučaju da su radovi obuhvaćeni navedenim članom 144. Zakona o planiranju i izgradnji, za njihovo izvođenje nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa.

Shodno čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Shodno čl.172. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko se u vršenju inspekcijskog nadzora nad radom građevinskog inspektora gradske opštine u sastavu grada utvrdi da opštinski građevinski inspektor ne preduzima propisane mere u vršenju inspekcijskog nadzora, gradski građevinski inspektor ima pravo da u konkretnom slučaju preuzme vršenje inspekcijskog nadzora i okonča postupak.

Shodno navedenom, možete se obratiti gradskom građevinskom inspektoru grada Beograda.

Strani državljanin može izrađivati tehničku dokumentaciju pod uslovima reciprociteta i drugim uslovima propisanim uslovima Zakona o planiranju i izgradnji.

Shodno čl.126. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji, tehničku dokumentaciju može da izrađuje i lice koje je strani državljanin pod uslovima reciprociteta  i drugim uslovima propisanim ovima zakonom.

Shodno čl.83. Pravilnikao sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta („Sl. glasnik RS“, 23/2015),  tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu izrađenog po propisima drugih zemalja, vrši se na primerku projekta koji je preveden na srpskijezik (stručni prevod).

Činjenica da je dokumentacija na dva jezika nije relevantna, ukoliko je jedan od tih jezika srpski jezik.

Shodno čl. 129. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, projekat za građevinsku dozvolu izrađen po propisima drugih zemalja podleže tehničkoj kontroli kojom se proverava usklađenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima, standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta.