Rezultati pretrage naše baze pitanja i odgovora na temu građevinskih dozvola i odredaba Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko ne nađete odgovor koji ste tražili, možete nam poslati vaše pitanje preko stranice za postavljanje pitanja Spisak pronađenih pitanja i odgovora u PDF formatu možete snimiti na svoj računar sa ovog linka
Pretraga pitanja i odgovora
Nigde nisu definisana takva ograničenja (ni u Pravilniku o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova). S obzirom da je pribavljena saglasnost svih stanara, mišljenja smo da ne postoji ni jedna prepreka da se kroz postupak za izdavanje rešenja iz člana 145. ne odobri izvođenje ovih radova.
Ne.
Shodno čl.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), objedinjena procedura jeste skup postupaka i aktivnosti koje sprovodi nadležna služba u vezi saizgradnjom, dogradnjom ili rekonstrukcijom objekata, odnosno izvođenjem radova, a koji uključuju izdavanje lokacijskih uslova, izdavanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Zakon), prijavu radova, pribavljanje saglasnosti na tehničku dokumentaciju, izdavanje upotrebne dozvole, pribavljanje uslova za projektovanje, odnosno priključenje objekata na infrastrukturnu mrežu, pribavljanje isprava i drugih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja, a uslov su za izgradnju objekata, odnosno za izdavanje lokacijskih uslova, građevinske i upotrebne dozvole iz njihove nadležnosti, kao i obezbeđenje uslova za priključenje na infrastrukturnu mrežu, upis prava svojine na izgrađenom objektu, kao i izmenu akata koji se pribavljaju u ovoj proceduri.
Shodno čl.56. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), odredbe ovog pravilnika primenjuju se od 1. marta 2015. godine, osim odredbi koje se odnose na Centralni registar i elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, koje se primenjuju od 1. januara 2016. godine.
Da, moguće je.
Obrasci dati u prilogu Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata služe kao pomoć, odnosno instrukcija u smislu obaveznih podataka koji moraju biti navedeni.
Shodno čl.2. tač. 32) Zakona o planiranju i izgradnji:
32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;
Shodno čl.2. tač. 34) Zakona o planiranju i izgradnji:
34) adaptacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu, kojima se: vrši promena organizacije prostora u objektu, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara i životne sredine;
Shodno čl.2 tač. 32) i 34), ukoliko se ne utiče na stabilnost i sigurnost objekta i ne menjaju kontruktivni elementi, navedeni radovi se mogu smatrati radovima na adaptaciji.
Shodno čl.22 Pravilnika, tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.
Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.
Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.
Shodno čl.97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, skupština jedinice lokalne samouprave opštim aktom utvrđuje zone i vrste namena objekta iz stava 2. ovog člana, iznose koeficijenata zone i koeficijenata namene, kriterijume, iznos i postupak umanjivanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta posebna umanjenja iznosa doprinosa za nedostajuću infrastrukturu kao i uslove i način obračuna umanjenja iz stava 5. ovog člana, i druge pogodnosti za investitore, metod valorizacije u slučaju plaćanja u ratama kao i druga pitanja od značaja za obračun i naplatu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, a svojim pojedinačnim aktom može predvideti dodatne pogodnosti za plaćanje doprinosa za objekte od posebnog značaja za razvoj jedinice lokalne samouprave.
U skladu sa ovim, potrebno je proveriti da li je u Odluci o utvrđivanju doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta skupština jedinice lokalne samouprave odredila da se doprinos za uređenje građevinskog zemljišta za izgradnju pomenutih objekata.
Takođe, u skladu sa čl.97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta se svakako ne obračunava za objekte javne namene u javnoj svojini, objekte komunalne i druge infrastrukture, proizvodne i skladišne objekte, podzemne etaže objekata visokogradnje (prostor namenjen za garažiranje vozila, podstanice, trafostanice, ostave, vešernice i sl.), osim za delove podzemne etaže koje se koriste za komercijalne delatnosti, otvorena dečja igrališta, otvorene sportske terene i atletske staze.
Za jednostavne objekte i radove, izvođač radova može biti i fizičko lice, i to u sledećim slučajevima (Pravilnik o klasifikaciji objekata, „Sl. glasnik RS“, br. 22/2015):
- klase 111011, 112111, 112211, samo za objekte površine do 200 m2
- klase 124220
- klase, 127111, 127121, 127141, samo za objekte površine do 200 m2
- klase 127230
- izgradnja zidanih ograda i pomoćnih objekata koji nisu posebno navedeni u PKO
- izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, niti rešenje o odobrenju
Solarne elektrane spadaju u kategoriju G, klasa 230201 – objekti i oprema za proizvodnju električne energije.
Ukoliko je instalisana snaga panela manja od 50kW, kao i u slučaju da se solarni paneli neće koristiti kao poseban objekat, odnosno kao mala elektrana, već se ugrađuju isključivo kao oprema za zagrevanje vode u postojećim objektima, u okviru iste građevinske parcele, njihovo postavljanje se odobrava rešenjem iz člana 145. Zakona.
Bez obzira da li se izdaje građevinska dozvola ili rešenje iz člana 145. Zakona, pribavljanje lokacijskih uslova je neophodno osim u slučajevima navedenim u stavu 2. člana 2. uredbe o lokacijskim uslovima. Da li je to u konkretnom slučaju neophodno (da li se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, da li se izlazi iz okvira nekih urbanističkih ograničenja i sl., da li je u okviru tog kompleksa planom predviđena izgradnja drugih objekata i sl.), ne može se zaključiti iz navedenih podataka.
Da, moguće je.
Shodno navedenom čl.142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima... , može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole.
Za izvođenje navedenih radova nije potrebno pribaviti građevinsku dozvolu.
Shodno čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, građenje objekata iz člana 2. tač. 24) i 24a) ovog zakona, izvođenje radova na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u okviru postojeće regulacije ulica, kao i uređenje saobraćajnica u okviru postojeće regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez izvođenja građevinskih radova, promena namene uz izvođenje građevinskih radova, izvođenje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora, ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postojeći objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione mreže, pojedinačni elektrodistributivni i elektroprenosni stubovi, deo srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv i 35 kv naponski nivo i deo elektrodistributivne mreže od transformatorske stanice 10/04 kv, 20/04 kv, 35/10 (20) kv i 35/04 kv do mesta priključka na objektu kupca (1 kv), 10 kv i 20 kv razvodna postrojenja, manje crpne stanice i manji ski liftovi, priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu; kompresorske jedinice za gas, uređaji za isporuku gasa, elektrane koje koriste obnovljive izvore energije instalirane snage 50 kW, tipski toplovodni priključci, građenje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.
Uz zahtev se prilaže i saglasnost suvlasnika, overena u skladu sa zakonom, ako se gradi ili se izvode radovi na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u suvlasništvu više lica.
Čl. 2. tač. 35) Zakona o planiranju i izgradnji:
35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;