Da, komisiju za tehnički pregled može da vrši komisija u čijem su sastavu lica koja poseduju odgovarajuće licence, kojim garantuju za upotrebu objekta i koja nisu zaposlena u privrednom društvu.

Shodno čl.16. Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl. glasnik RS“, br.27/2015):

Tehnički pregled objekta vrši Komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za

odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje nije zaposleno u privrednom društvu,

odnosno drugom pravnom licu iz stava 1. ovog člana, a koje ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana.

U vršenju tehničkog pregleda ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu,

odnosno, drugom pravnom licu koje je izradilo tehničku dokumentaciju ili je bilo izvođač radova kod investitora, lica koja su učestvovala u izradi tehničke dokumentacije i studije uticaja na životnu sredinu ili u izvođenju radova kod investitora, lica koja su vršila stručni nadzor, lica koja vrše inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Takođe, shodno čl.17. ovog pravilnika:

Članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u

zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za

izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Investitor sa članovima Komisije, odnosno privrednim društvom ili drugim pravnim licem, zaključuje ugovor, čiji sastavni deo je odluka iz stava 2. ovog člana.

Odluka iz stava 2. ovog člana sastavni je deo dokumentacije koja se predaje uz zahtev za izdavanje

upotrebne dozvole.

Predsednik Komisije zadužen je za upravljanje radom Komisije.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat, faza ili deo objekta iz člana 15. stav 1. ovog pravilnika, član Komisije koji utvrđuje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera zaštite od požara je i lice sa odgovarajućom licencom, određeno u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita od požara.

Ukoliko je lice iz stava 6. ovog člana zaposleno u organu državne uprave nadležnom za poslove

zaštite od požara, imenovanje tog lica kao člana Komisije se vrši na osnovu akta o imenovanju donetog od strane nadležnog organa.

Kada je predmet tehničkog pregleda objekat, faza ili deo objekta iz člana 15. stav 2. ovog pravilnika, član Komisije koji utvrđuje podobnost za upotrebu u pogledu sprovedenosti mera propisanih studijom o proceni uticaja na životnu sredinu je i lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studije, u skladu sa Zakonom, zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu i ovim pravilnikom.

Imenovanje lica iz stava 8. ovog člana vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu.

Ispravka granica susednih katastarskih parcela se vrši u slučaju greške u stanju koje je evidentirano u katastru nepokretnosti.

U slučaju ispravke granica susednih katastarskih parcela, nije relevantno u čijoj su svojini susedne parcele.

Ispravka granica susednih katastarskih parcela se vrši u slučaju greške u stanju koje je evidentirano u katastru nepokretnosti.

Preparcelacija je postupak obrazovanja jedne ili više građevinskih parcela na većem broju katastarskih parcela, u skladu sa postupkom propisanim članovima 65-67. Zakona o planiranju i izgradnji.

Ne.

Jedino u slučaju kada se vrši parcelacija, odnosno preparcelacija, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove uranizma potvrđuje projekat parcelacije, odnosno preparcelacije.

Elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere zaštite od požaru, se prilaže projektu za građevinsku dozvolu, i njime se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Glavni projekat zaštite od požara se izrađuje samo za one objekte koje propisuje Zakon o zaštiti od požara, i dostavlja se nadležnom organu zajedno sa projektom za izvođenje.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

U prilogu 1 su u obrascima pojedinačno date smernice šta je potrebno priložiti – u zavisnosti od vrste tehničke dokumentacije, odnosno šta je potrebno priložiti od podataka u slučaju Idejnog rešenja (IDR).

U obrascu 0.5 je data napomena:

Nepotrebno izostaviti, za inženjerske objekte neophodno je sadržinu tabele prilagoditi nameni i klasi objekta, tako da budu prikazani svi podaci neophodni za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno proveru usklađenosti sa lokacijskim uslovima i izdavanje građevinske dozvole.

Shodno čl. 70. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u slučaju da je prilikom građenja objekta, odnosno izvođenja radova, došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, koje nisu u suprotnosti sa lokacijskim uslovima i građevinskom dozvolom, izrađuje se glavna sveska projekta izvedenog objekta koja, osim sadržaja iz člana 61. Pravilnika, sadrži i detaljni opis svih nastalih izmena tokom građenja objekta.

Međutim, ukoliko je došlo do odstupanja od položaja i dimenzija utvrđenih u građevinskoj dozvoli, smatra se da se odstupilo od projekta za građevinsku dozvolu.

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji:

Po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima, izmenama u dostupnosti komunalne i druge infrastrukture, radi usaglašavanja sa projektom za izvođenje i iz drugih razloga, može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

U vezi konkretnog pitanja, namera zakonodavca je bila da pojednostavi fazu izdavanja lokacijskih uslova, tako što nije neophodno da se u ovoj fazi pribavlja imovina, kao i da se obavi detaljno geodetsko snimanje koje se radi u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije. U slučaju da ne postoje ažurne javne baze podataka, a imajući u vidu da investitor želi da dobije potvrdu od nadležne službe, može dati katastarsko – topografski plan na overu, gde će nadležna služba RGZ da izvrši proveru sa zvaničnom geodetskom mrežom RGZ, odnosno da izvrši proveru tačnosti snimanja terena od ovlašćene firme za obavljanje geodetskih poslova. U tom smislu bi bio odgovor, da nije obavezna overa za fazu idejnog rešenja, a investitor ukoliko proceni da usled nedostatka podloga hoće da proveri tačnost snimanja, kao i da izbegne eventualni rizik u daljim fazama izrade tehničke dokumentacije, može da overi podloge u nadležnoj službi RGZ. Sve u svemu, glavni problem je nedostatak ažurnih topografskih podloga, koje kada se preklapaju sa katastarskim planovima mogu da ukažu na tu neažurnost kako po pitanju horizontalne projekcije, tako i visinske predstave terena.

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015).

Za jednostavne objekte i radove, izvođač radova može biti i fizičko lice, i to u sledećim slučajevima:

• klase 111011, 112111, 112211, samo za objekte površine do 200 m2
• klase 124220
• klase, 127111, 127121, 127141, samo za objekte površine do 200 m2
• klase 127230
• izgradnja zidanih ograda i pomoćnih objekata koji nisu posebno navedeni u PKO
• izgradnja objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, niti rešenje o odobrenju

Ukoliko investitor želi da pribavi upotrebnu dozvolu, u slučaju radova izvedenih na osnovu Rešenja o odobrenju, shodno čl.41. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, između ostalog, potrebno je da priloži elaborat geodetskih radova.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Vršilac tehničke kontrole stavlja primedbu na pomenuto, koje je nosilac izrade tehničke dokumentacije, odnosno elaborata dužan da otkloni, radi pridobijanja potvrde o tehničkoj ispravnosti projektne dokumentacije.

Shodno čl.80. ovog pravilnika, po otklanjanju svih primedbi vršilaca tehničke kontrole, zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik, sačinjava konačan izveštaj o izvršenoj kontroli u kojem se konstatuje da na projekat za građevinsku dozvolu nema primedbi, odnosno da su u svim delovima projekta otklonjeni uočeni nedostaci, i dostavlja ga investitoru.

Izveštaj o izvršenoj kontroli potpisuju vršioci tehničke kontrole pojedinih delova projekata, kao i zastupnik pravnog lica koje je vršilo tehničku kontrolu, odnosno preduzetnik.