Elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere zaštite od požaru, se prilaže projektu za građevinsku dozvolu, i njime se dokazuje ispunjenje osnovnih zahteva za objekat.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), elaborati i studije iz st. 1. i 2. ovog člana ne podležu tehničkoj kontroli, već tehnička kontrola samo proverava primenu mera predviđenih elaboratima i studijama u projektima.

Glavni projekat zaštite od požara se izrađuje samo za one objekte koje propisuje Zakon o zaštiti od požara, i dostavlja se nadležnom organu zajedno sa projektom za izvođenje.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

Shodno čl.36. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015),  kada je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara, utvrđena obaveza pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju u pogledu mera zaštite od požara, investitor dostavlja nadležnom organu glavni projekat zaštite od požara, izrađen u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara i projekat za izvođenje, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva želi da mu organ nadležan za poslove zaštite od požara overi prilikom izdavanja saglasnosti.

Nadležni organ, po prijemu glavnog projekta zaštite od požara i projekta za izvođenje, bez odlaganja, u ime i za račun investitora, podnosi organu nadležnom za poslove zaštite od požara, zahtev za davanje saglasnosti na projekat za izvođenje.

U pitanju je Agencija za privredne registre (APR).

Pravno lice dokazuje da je upisano u registar odgovarajućim aktom koji izdaje nadležni registar.

Mišljenja smo da je moguće, ukoliko lica ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

Shodno čl.17 Pravilnika o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadržini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Sl.Glasnik RS“, br.27/2015), članovi Komisije su lica koja imaju licence koje odgovaraju oblastima delova projekata koji, u zavisnosti od klase i namene objekta koji je predmet tehničkog pregleda, zajedno čine projekat za izvođenje, odnosno idejni projekat ukoliko je za objekat ili za izvođenje radova izdato rešenje iz člana 145. Zakona, odnosno projekat izvedenog objekta.

Članove Komisije, kao i predsednika Komisije, odlukom imenuje investitor, odnosno ako investitor poveri vršenje tehničkog pregleda privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, predsednika i članove Komisije odlukom određuje ovlašćeno lice tog privrednog društva, odnosno pravnog lica.

Shodno čl.123. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, za objekte za koje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita od požara pribavlja saglasnost na tehnički dokument, pre izdavanja upotrebne dozvole pribavlja se saglasnost na projekat za izvođenje.

U slučaju izvođenja radova iz čl.145.Zakona o planiranju i izgradnji (adaptacija), shodno čl. 145. stav 9. ovog zakona, ministar nadležan za poslove građevinarstva odrediće za koje objekte, odnosno radove, se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje.

A shodno čl.155. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, kada je predmet tehničkog pregleda objekta za koji su utvrđene posebne mere zaštite od požara, član komisije za tehnički pregled je i inženjer protivpožarne zaštite sa odgovarajućom licencom.

Shodno čl.142. Zakona o planiranju i izgradnji, ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, glavni projekat, odnosno projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra se svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana prilaže se novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja.

Ako izmene iz stava 2. ovog člana nisu u saglasnosti sa izdatim lokacijskim uslovima, nadležni organ će u objedinjenoj proceduri od imaoca javnih ovlašćenja pribaviti izmenjene uslove i u skladu sa njima doneti rešenje po zahtevu investitora.

Ako organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrdi da su nastale izmene u skladu sa važećim planskim dokumentom i lokacijskim uslovima, doneće rešenje o izmeni građevinske dozvole u roku od pet radnih dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba ovog člana koja se odnosi na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli usled promena u toku građenja shodno će se primenjivati i na izmenu odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvrđenog u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03 i 34/06), kao i na izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važećih zakona kojima je uređivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem započeta izgradnja objekta.

Pribavljanje uslova za izradu urbanističkog projekta nije deo objedinjene procedure. Samim tim, organ za izdavanje građevinskih dozvola nije zadužen za pribavljanje uslova za izradu uranističkog projekta.

Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za izradu urbanističkih planova i izradu tehničke dokumentacije koji izrađuju urbanistički projekat – pribavlja uslove od nadležnih preduzeća, potrebne za izradu urbanističkog projekta.

Shodno Čl. 7. Pravilnika o klasifikaciji objekata („Sl.glasnik RS“, br.22/2015), velnes centar nije određen kao poseban objekat.

Velnes centar spada u složene objekte koji se sastoje iz delova koji spadaju u različite klase i kategorije.

Shodno čl.6. ovog pravilnika:

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini, tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu,

odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

Shodno čl.129. stav 1. Zakona o planiranju, tehničkoj kontroli podleže isključivo projekat za građevinsku dozvolu.

Shodno navedenom čl. 23. Pravilnika o sadržini, postupku i načinu donošenja programa uređivanja građevinskog zemljišta, radovi na izgradnji priključaka ne spadaju u radove na uređivanju građevinskog zemljišta.

Ukoliko stepen oštećenja objekta ulazi u okvir definicije pojma iz čl.2 tač. 32) i 35) Zakona o planiranju i izgradnji, radovi se mogu izvoditi prema čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji.

Član 2. Zakona o planiranju i izgradnji:

32) rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

35) sanacija jeste izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se vrši popravka uređaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utiče na bezbednost susednih objekata, saobraćaja i životne sredine i ne utiče na zaštitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, odnosno njegove zaštićene okoline, osim restauratorskih, konzervatorskih i radova na revitalizaciji;

Ukoliko stepen oštećenja objekta izlazi iz okvira, odnosno prevazilazi definicije rekonstrukcije i sanacije, mišljenja smo da ćete morati pribaviti građevinsku dozvolu u postupku objedinjene procedure.

Ukoliko se izvode radovi na rekonstrukciji, po članu 145,shodno čl.49. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“,br.23/2015), u slučaju da su na objektu predviđeni radovi na rekonstrukciji, kojima se utiče na osnovne zahteve za objekat, kao prilog idejnom projektu se izrađuju i odgovarajući elaborati i studije kojima se propisuju mere za ispunjenje tih osnovnih zahteva (npr. u slučaju energetske sanacije - kada je neophodna izrada elaborata energetske efikasnosti, u slučaju rekonstrukcije objekta kojom se utiče na osnovni zahtev "zaštita od požara" - kada je neophodna izrada elaborata zaštite od požara i dr.).