Ukoliko se misli na troškove izvršenja inspekcijskog rešenja, shodno čl.171. Zakona o planiranju i izgradnji:

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret izvršenika.

Ako izvršenik sam ne sprovede izvršenje rešenja o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, rešenje će se izvršiti preko privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica ili preduzetnika, u skladu sa ovim zakonom, na teret izvršenika.

Troškovi izvršenja inspekcijskog rešenja padaju na teret budžeta nadležnog organa, do naplate od izvršenika.

Ukoliko nadležni organ nema potrebna sredstva za izvršenje inspekcijskog rešenja, zainteresovana strana može obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika.

Usled nedovoljno sveobuhvatnih i preciznih formulacija odredbi člana 176. smatramo da bi bilo celishodno da se investitoru koji nije prijavio radove u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, odnosno projektu za izvođenje, pored mogućnosti donošenja rešenja predviđenim tačkom 1. člana 176. Zakona, naloži rešenjem obustava radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje akta o prijavi radova.

Shodno čl.176. tačka 2. Zakona, u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 60 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema građevinskoj dozvoli, odnosno projektu za izvođenje, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.

Shodno čl.3. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl. glasnik RS“, 35/2015), lokacijski uslovi sne glase na ime podnosioca zahteva za njihovo izdavanje, pa ih u postupku pribavljanja građevinske dozvole može upotrebiti drugo lice koje ispunjava uslove za podnošenje tog zahteva.

Na zahtev jednog ili više podnosioca zahteva, za jednu parcelu može biti izdato više različitih lokacijskih uslova, odnosno uslova za priključenje i projektovanje.

Seaparat se u okviru projekta za građevinsku dozvolu javlja u slučaju kada je potrebno vršiti izmenu projekta za građevinsku dozvolu.

Shodno članu 59. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“,br.23/2015):

U slučaju kada je nakon izdavanja građevinske dozvole došlo do izmena u projektu zbog kojih je

potrebno pristupiti izmeni građevinske dozvole izrađuje se novi - izmenjeni projekat za građevinsku dozvolu, ili se predviđene izmene prikazuju u separatu izmena projekta za građevinsku dozvolu.

Glavna sveska separata izmena projekta za građevinsku dozvolu iz stava 1. ovog člana, osim

osnovnog sadržaja iz Priloga 1 ovog pravilnika, sadrži i: odluku o određivanju glavnog projektanta potpisanu od strane investitora, iz Priloga 8 ovog pravilnika; izjavu glavnog projektanta kojom se potvrđuje međusobna usaglašenost delova projekta za građevinsku dozvolu, iz Priloga 3 ovog pravilnika; izjave ovlašćenih lica o predviđenim merama za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat, ukoliko se predviđenim izmenama utiče na osnovne zahteve za objekat, iz Priloga 6 ovog pravilnika, opis predviđenih izmena, kao i navode listova pojedinih delova projekta za građevinsku dozvolu koji se menjaju.

Separat izmena projekta za građevinsku dozvolu sadrži tekstualnu, numeričku i grafičku

dokumentaciju, u skladu sa ovim pravilnikom, samo za predviđene izmene u odnosu na projekat za

građevinsku dozvolu.

Separat izmena projekta za građevinsku, kao i izmenjeni projekat za građevinsku dozvolu, vezuje se jemstvenikom i overava pečatom i potpisom glavnog i odgovornih projektanata.

I u slučaju izrade novog - izmenjenog projekta za građevinsku dozvolu, i u slučaju izrade separata izmena projekta za građevinsku dozvolu, izrađuje se izvod iz projekta, u svemu prema odredbama člana 33. ovog pravilnika.

Shodno čl.3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), akta koja donose nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri i/ili radi upotrebe u toj proceduri, kao i dokumenti koje podnosilac zahteva, nadležni organ i imaoci javnih ovlašćenja dostavljaju u objedinjenoj proceduri, uključujući i tehničku dokumentaciju, dostavljaju se u formi elektronskog dokumenta u dwg, dwf ili pdf formatu.

Shodno čl.20. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015), tehnička dokumentacija izrađena u elektronskoj formi mora biti identična dokumentaciji izrađenoj u papiranoj formi i zaštićena trajnim elektronskim potpisom u skladu sa propisima kojim se uređuje elektronski potpis.

Nije moguće preći propisanu stopu zauzetosti.

Shodno čl.68. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, ispravka granica susednih katastarskih parcela, spajanje susednih katastarskih parcela istog vlasnika, kao i spajanje susednih parcela na kojima je isto lice vlasnik ili dugoročni zakupac na osnovu ranijih propisa, vrši se na osnovu elaborata geodetskih radova.

Shodno navedenom, s obzirom da nije napomenuto, mišljenja smo da, u slučaju ispravke granice susednih katastarskih parcela, na katastarskim parcelama ne mora biti isto lice vlasnik.

Takođe, shodno čl.68. stav 3. ovog zakona, pre izrade elaborata geodetskih radova, vlasnik katastarske parcele rešava imovinsko-pravne odnose.

Shodno čl.65. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Shodno navedenom, ukoliko je reč o obrazovanju građevinske parcele od većeg broja katastarskih parcela, vrši se izrada projekta preparcelacije.

U skladu sa čl. 131 (s3) (Samostalni članovi Zakona o dopunama i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji), započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti. Svaki nov postupak sprovodi se prema odredbama novog zakona.

Prema tome, potrebno je vršiti izradu idejnog projekta prema odredbama novog zakona, odnosno Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015).

Shodno čl.111. Zakona o planiranju i izgradnji, pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. ovog zakona, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta obavljaju se prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.

Za građenje objekata iz člana 133. ovog zakona, za koje se na osnovu planskog dokumenta može izdati lokacijski uslovi, ne izrađuje se prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom.

Shodno ovome, izradu studije opravdanosti, u slučaju da se objekat ne finansira sredstvima iz budžeta, ne treba vršiti.

Shodno članu 117. Zakona o upravnom postupku, koji se odnosi na spajanje stvari u jednom postupku:

(1) Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili sličnom činjeničnom stanju i na istom pravnom osnovu i ako je organ koji vodi postupak u pogledu svih predmeta stvarno nadležan, može se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad se radi o pravima i obavezama više stranaka.

(2) Pod istim uslovima jedna stranka ili više stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i više različitih zahteva.

(3) O vođenju jednog postupka u slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana organ će doneti poseban zaključak. Protiv tog zaključka može se izjaviti žalba, osim ako je zaključak doneo drugostepeni organ.

Takođe u skladu sa čl.145. stav 7. i 8. Zakona o planiranju i izgradnji:

Po završetku izgradnje, odnosno izvođenju radova, za objekte iz stava 1. ovog člana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.

Pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana, za objekte koji se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta, odnosno dela objekta bez izvođenja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno izvođenje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 2. ovog člana i pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli.

Shodno čl.117. Zakona o upravnom postupku i čl.145. Zakona o planiranju i izgradnji, mišljenja smo da je moguće dobiti jednu upotrebnu dozvolu na osnovu dva izdata rešenja.

Shodno zakonu ili podzakonskiom aktima ne postoji ograničenje za lice koje može biti registrator. To određuje jedinica lokalne samuprave.

Shodno čl.2. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, u slučaju da nije određeno lice koje je određeno da vodi registar objedinjenih procedura, registrator registra objedinjenih procedura jeste rukovodilac nadležne službe.