Shodno čl.183. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor donosi rešenje o uklanjanju objekta, u slučajevima propisanim ovim zakonom.

Pravilnikom nije regulisano da građevinski iinspektor sačinjava Program i Plan uklanja objekta, već Organ nadležan za poslove građevinske inspekcije.

Shodno čl. 3. Pravilnika o postupku donošenja i sadržini programa uklanjanja objekta („Sl. glasnik RS“, br.27/015), organ nadležan za poslove građevinske inspekcije sačinjava Program uklanjanja objekta i odgovara za njegovo izvršenje, u skladu sa zakonom.

Shodno čl.4 ovog pravilnika, organ nadležan za poslove građevinske inspekcije sačinjava Plan uklanjanja objekta na osnovu službene evidencije o svim izvršnim rešenjima za uklanjanje objekata, odnosno delova objekata.

Shodno čl.8. tač. 7)  Pravilnika o postupku donošenja i sadržini programa uklanjanja objekta („Sl. glasnik RS“, br.27/015), program uklanjanja objekta sadrži, između ostalog,  datum početka izvršenja uklanjanja objekta.

Ukoliko se ovim vrši povećanje kapaciteta instalacija, reč je o rekonstrukciji.

Shodno čl.2 tač.32)  rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedinica, vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta;

Shodno čl.152, nije predviđeno izdavanje potvrde o usaglašenosti izgrađenih temelja.

Nadležni organ potvrđuje jedino prijem izjave o završteku izrade temelja, shodno čl.33. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015).

Međutim, ukoliko se nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, u roku od tri radna dana od prijema izjave o završetku izrade temelja, utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temenja u odnosu na građevinsku dozvolu, nadležni organ obaveštava građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom, odnosno projektom za građevinsku dozvolu.

Shodno čl.176. tač. 5) Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor je u vršenju inspekcijskog nadzora ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje.

Shodno čl.58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), projektu za građevinsku dozvolu, zavisno od vrste i klase objekta, prilaže se studija o proceni uticaja na životnu sredinu, ukoliko je utvrđena potreba procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Shodno čl. 65 i 66. Zakon o planiranju i izgradnji, izrada projekta parcelacije/preparcelacije je obavezna.

Pravo svojine na katastarskoj parceli upisuje se u korist lica koje je upisano kao vlasnik objekta, odnosno objekata koji se nalaze na toj parceli, odnosno u vlasništvu lica koje je upisano kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na neizgrađenom građevinskom zemljištu, osim za lica iz člana 102. stav 9. ovog zakona.

Članom 8đ. Zakona o planiranju i izgradnji propisane su granice ovlašćenja nadležnog organa u postupku objedinjene procedure. U stavu 2. tačka 2. navedenog člana propisano je da nadležni organ, u okviru provere ispunjenosti formalnih uslova, između ostalog vrši proveru da li je podnosilac zahteva, odnosno prijave lice koje, u skladu sa Zakonom, može biti podnosilac zahteva odnosno prijave.

Članom 129. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da, ako se u toku postupka pojavi lice koje do tada nije učestvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da učestvuje u postupku kao stranka, službeno lice koje vodi postupak ispitaće njegovo pravo da bude stranka i o tome će doneti zaključak (uz mogućnost izjavljivanja posebne žalbe protiv zaključka kojim se ne priznaje to pravo).

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Zakona o opštem upravnom postupku, nadležni organ jeste ovlašćen da vrši proveru i da se izjasni o tome da li lice koje naknadno zahteva da učestvuje u postupku kao stranka ima to pravo ili ne.  

Da. Navedeno se odnosi na sve slučajeve izvođenja radova kojima se vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu.

Građenje stambenih objekata nije predviđeno članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, već isključivo pomoćnih i ekonomskih objekata.  

U slučaju izgradnje stambenog objekta, potrebno je pribaviti građevinsku dozvolu.

Shodno čl.7. Pravilnika o klasifikaciji objekata („Sl. glasnik RS“, br.22/2015), priključak bi bio u klasi objekata:

Lokalni vodovodi / Lokalni cevovodi za distribuciju vode (mreža van zgrada) / 222210 / G