Shodno čl.26. Pravilnika o Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br. 23/2015), projekat pripremnih radova jeste jedan od projekata u okviru tehničke dokumentacije (građevinska, privremena, rešenje po čl.145..).

Uskladu sa čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz prijavu radova podnosi se dokaz o regulisanju obaveza u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, u skladu sa ovim zakonom, kao i dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi.

Odnosno, shodno čl.30. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. glasnik RS“, br. 22/2015),  prijava radova u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom, rešenjem izdatim u skladu sa članom 145. Zakona, odnosno privremenom građevinskom dozvolom, vrši se nadležnom organu, najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje prijave, kao i:

1) dokaz o izmirenju obaveza u pogledu doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno jednokratno plaćanje te obaveze, odnosno sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta u skladu sa zakonom, ako je rešenjem o građevinskoj dozvoli predviđeno plaćanje te obaveze na rate;

2) saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ako je obaveza njene izrade utvrđena propisom kojim se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, odnosno odluka da nije potrebna izrada studije;

3) akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa zakonom o planiranju i izgradnji, ako je rešenje o građevinskoj dozvoli za linijske infrastrukturne objekte izdato na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji.

Da. S obzirom da u roku od godinu dana investitor mora da pribavi građevinsku dozvolu, koja se shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, potrebno je vršiti izradu projekta za građevinsku dozvolu.

U zavisnosti od vrste objekta koji se gradi, odnosno radova koji se izvode, vrši se izrada projekta za građevinsku dozvolu, odnosno idejnog projekta u slučaju građenja objekata, odnosno izvođenja radova iz člana 145.

Shodno čl.10. Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije, u opisu delatnosti nosioca licence 353 (Odgovorni projektant telekomunikacionih mreža i sistema), između ostalog, propisana je „izrada projekata telekomunikacionih mreža i sistema, mesne, regionalne, magistralne, vazdušne, kablovske, (KDS, Optika, ATC, SDH, PDH, RR sistemi, Mobilna telefonija, SAT sistemi), i dr.“

Obzirom da nije precizirano da se izrada projekata KDS mreže odnosi isključivo na podzemne, odnosno nadzemne mreže, mišljenja smo da nosilac licence 353 (Odgovorni projektant telekomunikacionih mreža i sistema), može da vrši izradu projekta podzemne KDS mreže.

U skladu sa čl. 131 (s3) (Samostalni članovi Zakona o dopunama i izmenama Zakona o planiranju i izgradnji), započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se po propisima po kojima su započeti.

Shodno čl. 121-123. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010), stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka:

Član 121

(1) Stranka može odustati od svog zahteva u toku celog postupka.

(2) Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od svog zahteva, organ koji vodi postupak doneće zaključak kojim se postupak obustavlja. O tome će biti obaveštena protivna stranka, ako je ima.

(3) Ako je dalje vođenje postupka potrebno u javnom interesu, ili ako to zahteva protivna stranka, organ će produžiti vođenje postupka.

(4) Kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, organ može obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak će se nastaviti ako stranka to zahteva.

(5) Protiv zaključka kojim se obustavlja postupak dopuštena je posebna žalba.

Član 122

(1) Stranka može odustati od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak. Dok organ koji vodi postupak ne donese zaključak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci, stranka može opozvati svoj odustanak od zahteva.

(2) Pojedina radnja ili propuštanje stranke može se smatrati njenim odustankom od zahteva samo kad je to zakonom određeno.

(3) Ako je stranka odustala od svog zahteva posle donošenja prvostepenog rešenja, a pre isteka roka za žalbu, zaključkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rešenje ako je njime zahtev stranke bio pozitivno ili delimično pozitivno rešen. Ako je stranka odustala od svog zahteva posle izjavljene žalbe, a pre nego što joj je dostavljeno rešenje doneseno povodom žalbe, zaključkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rešenje kojim je zahtev stranke bio usvojen, u celini ili delimično, ako je stranka u celini odustala od svog zahteva.

Član 123

Stranka koja je odustala od zahteva dužna je da snosi sve troškove koji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnim propisima nije drukčije određeno.

Nakon što je postupak obustavljen zaključkom, stranka može podneti zahtev za izdavanje lokacijskih uslova, prema odredbama novog zakona.

Shodno čl. 145. Zakona o planiranju i izgradnji, izvođenje radova na, odnosno postavljanje priključaka na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.

Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.       

Član 43. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015),  koji uređuje sadržinu idejnog projekta definiše sledeće:

”Idejni projekat za građenje ili izvođenje radova za objekte iz člana 145. Zakona sadrži projekat kojim se određuje objekat u prostoru (arhitektura ili dr.), odnosno one projekte, koji su, zavisno od vrste radova koji se izvode, potrebni.“

U slučaju idejnog projekta, njegova sadržina ne zavisi od kategorije objekta, već od vrste i klase objekta, kao i od vrste radova koji će se izvoditi (npr. konstruktivni radovi, ag radovi, zamena istalacija, uvođenje novih priključaka ili sl.).

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. predmetnog pravilnika.

U skladu sa Uputstvom o načinu postupanja nadležnih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji sprovode objedinjenu proceduru u pogledu vodnih akata u postupcima ostvarivanja prava na gradnju, PRILOG BROJ 1:

SPISAK  OBJEKATA ZA KOJE  JE  POTREBNO  ISHODOVATI  VODNE  USLOVE

1)        Brana sa akumulacijom;

2)         javni vodovod;

3)         regionalni višenamenski hidrosistem;

4)         hidroelektranu, termoelektranu, nuklearni objekat;

5)         industrijski i drugi objekat za koji se zahvata i dovodi voda iz površinskih i podzemnih voda, industrijski objekat čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode, podzemne vode, odnosno drugi objekat čije se otpadne vode ispuštaju u površinske ili podzemne vode; 

6)         postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i objekat za odvođenje i ispuštanje otpadnih voda;

7)         magistralni i regionalni put, železnice i mostove na njima, aerodrom;

8)         prevodnicu, plovni put, luku, marinu i pristanište;

9)         industrijsku i komunalnu deponiju;

10)       produktovod, TT, optički kabl i kablovski vod za prenos električne energije, kao i drugi cevovod, odnosno kablovski vod, kada se postavlja ispod korita reke ili ukršta sa rekom, kao i magistralni naftovod, gasovod, dalekovod i trafostanica, kada je to predviđeno planskim dokumentom ili separatom;

11)       sistem za odvodnjavanje;

12)       sistem za navodnjavanje;

13)       sistem za odvođenje atmosferskih voda naselja;

14)       podzemno i nadzemno skladište za naftu i njene derivate i druge hazardne i prioritetne supstance;

15)       skladištenje na obalama materija koje mogu zagaditi vodu;

16)       uređenje vodotoka i izgradnju zaštitnih vodnih objekata;

17)       ribnjak;

18)       javna skijališta;

19)       javni vodovod u seoskom naselju;

20)       vodenica i stambeni objekat na splavu;

21)       drugi objekat i radovi, koji mogu privremeno, povremeno ili trajno da prouzrokuju promene u vodnom režimu ili na koje može uticati vodni režim predviđeni planskim dokumentom ili separatom.

U APR su evidentira samo pretežna delatnost privrednog društva, a privredni subjekt može da obavlja i sve ostale delatnosti (osim ukoliko za njih potrebna posebna dozvola ili saglasnost).

Privredno društvo ili drugo pravno lice može da obavlja tehnički pregled, pod uslovom da je u tehničkom smislu osposobljeno za to, i da ima odgovarajuće licence za vrste radova koje su izvršene.

Shodno članu 36. Zakona o planiranju i izgradnji, planske dokumente pod uslovima propisanim ovim zakonom, može da izrađuje javno preduzeće, odnosno druga organizacija koju osnuje jedinica lokalne samouprave za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica, koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje poslova prostornog i urbanističkog planiranja i izrade planskih dokumenata.

Izradom prostornih, odnosno urbanističkih planova rukovodi odgovorni planer, odnosno odgovorni urbanista.

U skladu sa članom 38. ovog zakona, odgovorni urbanista može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, na akademskim studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije) odnosno lice sa visokom školskom spremom odgovarajuće struke i najmanje pet godina odgovarajućeg radnog iskustva, koje ima stručne rezultate na izradi dokumenata urbanističkog planiranja i odgovarajuću licencu izdatu u skladu sa ovim zakonom.

Shodno čl.5. i čl.6.  Odluke o vrstama licenci koju izdaje Inženjerska komora Srbije, nosilac licence 202 može biti Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova za saobraćajnice, dok nosilac licence 203 može biti Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova infrastrukture.

Odgovarajućom licencom za rukovođenje izradom urbanističkih planova, shodno čl.3 i čl.4. Odluke o vrstama licenci, smatraju se licence 200 (Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova i urbanističkih projekata) i 201 (Odgovorni urbanista za rukovođenje izradom urbanističkih planova).

Shodno čl. 84. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015), glavni projekat izrađen u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS“,br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13, 98/13 - US) u roku odšest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika može se koristiti kao:

1. projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku

dozvolu, u skladu sa članom 50. ovog pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sačlanom 33. ovog pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole,

Shodno čl.33. stav 5. ovog pravilnika, grafički prilozi koji su sastavni deo izvoda iz projekta se izrađuju na overenom katastarsko-topografskom planu.

Shodno čl. 140. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola.

U skladu sa čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova. U prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova. Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave radova.

U zavisnosti od vrste radova koji se izvode, momenat početka izvođenja radova utvrđuje se na licu mesta, konstatovanjem da li su preduzete odgovarajuće aktivnosti u tom cilju (pre svega pripremni radovi definisani članom 2. tačka 28. Zakonja o planiranju i izgradnji).

U slučaju da je građevinska dozvola prestala da važi, a da se građenjem objekta nije otpočelo, za potrebe izgradnje objekta potrebno je pribaviti novu građevinsku dozvolu.

Shodno čl.135. Zakona o planiranju i izgradnji, građenjevinska dozvola se izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvoli projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse.  Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje građevinske dozvole potpisan i overen pečatom lične licence od strane glavnog projektanta.

Izrada projekta za građevinsku dozvolu i izvoda iz projekta se vrši u skladu sa Pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata („Sl. glasnik RS“, br.23/2015).