Shodno čl.22 Pravilnika, tehnička dokumentacija se izrađuje na osnovu geodetskih i seizmoloških podloga, geotehničkog elaborata, kao i ostalih podloga, odnosno elaborata, zavisno od vrste i klase objekta, posebnosti lokacije na kojoj se planira građenje objekta i od vrste tehničke dokumentacije.

Geodetske podloge čine katastarsko-topografski plan i izvod iz katastra podzemnih instalacija.

Idejno rešenje se izrađuje na katastarsko-topografskim podlogama, ali one ne moraju biti overene od strane katastra.

Shodno čl.152. Zakona  o planiranju i izgradnji:

Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izrade temelja nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od tri radna dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ.

Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na građevinsku dozvolu, odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa građevinskom dozvolom.

U skladu sa tačkom 5. čl. 176. u vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje;

Shodno članu 203. Zakona o planiranju i izgradnji, novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup privredno društvo ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (član 176 i 177.).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prijavu za privredni prestup iz stava 1. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Takođe, čl. 208a propisuje da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji:

1) gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (član 110);

2) postupa suprotno odredbama člana 152. ovog zakona;

3) ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja (član 152. stav 3);

4) nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja (čl. 176. i 177).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice investitor, novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka iz st. 1. i 2. ovog člana podnosi nadležni građevinski inspektor.

Shodno čl.27 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015) zahtev za izdavanje rešenja u skladu sa članom 145. Zakona podnosi se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana se podnose dokazi propisani Zakonom. Nadležni organ bez odlaganja potvrđuje prijem zahteva i priložene dokumentacije.

U skladu sa čl. 28.Pravilnika, po prijemu zahteva za izdavanje rešenja iz 145. Zakona, nadležni organ proverava ispunjenost formalnih uslova za postupanje po zahtevu iz člana 27. ovog pravilnika, uz shodnu primenu člana 16. ovog pravilnika.

Ako su ispunjeni formalni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa članom 145. Zakona, u roku od 5 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako nadležni organ, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdi da je za radove navedene u zahtevu potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, donosi rešenje kojim odbija zahtev, u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.

Na rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana može se izjaviti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja, a ako je donosilac rešenja Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, protiv tog rešenja se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Ako se radi o sanaciji, adaptaciji ili rekonstrukciji objekta iz člana 133. stav 2. tačka 9) Zakona za kojim su predviđene mere zaštite kulturnih dobara, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita nepokretnog kulturnog dobra, nadležni organ bez odlaganja dostavlja organu, odnosno organizaciji, nadležnoj za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara, idejni projekat i izdato rešenje iz stava 2. ovog člana.

Shodno čl. 33. Zakona o planiranju i izgradnji, dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja.

Članom 96. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se za uređivanje građevinskog zemljišta plaća doprinos jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja objekta, a da investitor koji dostavi odgovarajuće sredstvo obezbeđenja plaćanja ima pravo da iznos doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta isplati u najmanje 36 mesečnih rata. Kada je reč o gradu Beogradu, članom 57. Odluke o Gradskoj upravi grada Beograda propisano je da se poslovi utvrđivanja, kontrole i naplate u javnopravnom odnosu poreza na imovinu i drugih izvornih javnih prihoda u skladu sa posebnim propisom, primenom odredaba zakona kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija, vrše u Upravi javnih prihoda u okviru Sekretarijata za finansije. Imajući to u vidu, možete se obratiti Upravi javnih prihoda grada Beograda, radi dobijanja precizne informacije u vezi sa definisanjem subjekta u čiju korist se uspostavlja hipoteka kao sredstvo obezbeđenja plaćanja doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Po sprovedenom postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu i formiranje građevinske parcele, nadležni organ donosi rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele, shodno čl.70. stav 9.

U skladu sa čl.70. stav 11. rešenjem o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu i formiranju građevinske parcele utvrđuje se prestanak prava  korišćenja,  odnosno  prava  svojine  dotadašnjeg  korisnika, odnosno vlasnika građevinskog zemljišta i pravo vlasnika objekta da pravo svojine na građevinskom zemljištu stekne neposrednom pogodbom, po tržišnoj ceni, u skladu sa ovim zakonom.

Odnosno, shodno članu 105.  stav 4-6:

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom.

Ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta propisanim članom 70. ovog zakona utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta, ako se od preostalog zemljišta može formirati posebna građevinska parcela, raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom.

Shodno čl.105. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, zahtev za upis prava svojine na katastarskoj parceli na kome je objekat izgrađen, podnosi vlasnik objekta, odnosno posebnog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen,  u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog Zakona,  osim kada je pravo svojine na objektu stečeno po osnovu legalizacije objekata, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Da, potrebno je sprovesti postupak za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu u pomenutom slučaju.

U skladu sa čl. 105. Stav 2. Zakona, da bi vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stekao pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz čl.106. Zakona, sprovodi se postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu, kojim zemljište za redovnu upotrebu, odnosno zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, a koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu -  postaje katastarska parcela, shodno čl.70 stav 1.

Shodno čl. 106. Zakona, po okončanom postupku pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom, katastarska  parcela  izgrađenog  građevinskog  zemljišta  zajedno sa objektima sagrađenim na njoj postaje jedinstveni predmet prava svojine (jedinstvo nepokretnosti), tako da se sva postojeća prava i tereti koji su postojali na objektu, odnosno posebnom delu objekta, od trenutka upisa prava svojine prenose i na tu katastarsku parcelu, odnosno deo katastarske parcele vlasnika tog posebnog dela, osim ako je na tom zemljištu ustanovljen dugoročni zakup u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne (u daljem tekstu: nadležni organ) odnose ako:

1) postojeća katastarska parcela na kojoj je objekat sagrađen predstavlja samo zemljište ispod objekta, osim u slučaju propisanim ovim zakonom;

2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije ili objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa ranije važećim zakonima kojima je uređivana legalizacija objekata ili na osnovu Zakona o legalizaciji objekata ("Službeni glasnik RS", br. 95/13 i 117/14), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice;

3) se radi o objektu koji je upisan u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", broj 25/13), kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili pravno lice čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili neko drugo pravno, odnosno fizičko lice.