Shodno čl.104. Zakona o planiranju i izgradnji, ako je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata, u vlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, u evidenciju o nepokretnosti i pravima na njima upisuje da je katastarska parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u srazmeri sa površinom koju poseduju u odnosu na ukupnu površinu objekata koji se nalaze na toj parceli.

Da bi se uspostavilo jedinstvo nepokretnosti, kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, sprovodi se postupak parcelacije, tako da se za svaki objekat posle parcelacije formira posebna katastarska parcela.

U skladu sa čl.65 Zakon o planiranju i izgradnji, na većem broju katastarskih parcela može se obrazovati jedna ili više građevinskih parcela na osnovu projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, na način i pod uslovima utvrđenim u planskom dokumentu, a ukoliko planski dokument nije donet, obrazovaće se na osnovu podzakonskog akta kojim se utvrđuju opšta pravila parcelacije, regulacije i izgradnje.

Projekat preparcelacije, odnosno parcelacije izrađuje ovlašćeno privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koje je upisano u odgovarajući registar. Sastavni deo projekta preparcelacije, odnosno parcelacije je i projekat geodetskog obeležavanja. Izradom projekta preparcelacije, odnosno parcelacije rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.

Shodno Čl.66. Zakon o planiranju i izgradnji, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi preparcelaciju, odnosno parcelaciju.

Uz zahtev za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije podnosi se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima za sve katastarske parcele i projekat preparcelacije, odnosno parcelacije potvrđen od strane organa nadležnog za poslove urbanizma jedinice lokalne samouprave, čiji sastavni deo je projekat geodetskog obeležavanja.

Po zahtevu za provođenje preparcelacije, odnosno parcelacije, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra, donosi rešenje o formiranju katastarske/ih parcele/a.

Shodno čl.106. stav 6. Zakona, parcelacija se, u slučaju kada je više objekata različitih vlasnika izgrađeno na jednoj katastarskoj parceli, sprovodi na osnovu saglasnosti vlasnika postojećih objekata ili zemljišta.

Prilikom izrade projekta parcelacije za potrebe razvrgnuća suvlasničke zajednice u sudskom postupku, ne moraju se primenjivati odredbe o minimalnoj površini građevinske parcele, o pristupu javnoj saobraćajnoj površini, visini i udaljenju objekata, koji su propisani planskim dokumentom za tu zonu.

Ukoliko objekat ispunjava uslove definisane članom 2. tačka 24. Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno pomoćnog objekta

„objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađen ili može biti sagrađen ili može biti sagrađen glavni stambeni, poslovni ili objekat javne namene (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.)“,

onda se građenje vrši na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, u skladu sa članom 145. Zakona.

U slučaju idejnog projekta za građenje ili izvođenje radova za objekte iz člana 145. Zakona, njegova sadržina ne zavisi od kategorije objekta, već od vrste i klase objekta (da li je stambeni ili poslovni prostor jer postoje različiti propisi za njih), kao i od vrste radova koji će se izvoditi (npr. konstruktivni radovi, ag radovi, zamena istalacija, uvođenje novih priknjučaka ili sl.).

Kategorija objekta je relevantna samo za sadržinu projekta za građevinsku dozvolu u slučaju izgradnje, odnosno dogradnje objekata za koje se izdaje građevinska dovola, kao što je definisano u članu 52. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načina vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata.

Čl. 6 Pravilnika o klasifikaciji objekata („Sl. Glasnik RS“, br.22/2015):

Za složene objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu određuje se klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta.

Za zgrade koje se sastoje od više delova različite kategorije određuje se kategorija zgrade u celini,tako da joj se dodeljuje kategorija više zahtevnog dela.

Za objekte koji se sastoje od zgrade i inženjerskog objekta, odnosno dela objekta, svakom objektu,odnosno delu objekta, se određuje se posebna kategorija.

Shodno članu, za objekte koji se sastoje od delova različite klase, svakom delu se određuje klasa i iskazuje procentualnom zastupljenošću u ukupnoj površini objekta:

Proizvodni deo (350m2) industrijska zgrada - radionica do 400m2 – 125101 -  50%

Izložbeno - prodajni prostor (250m2) zgrada za trgovinu na veliko i malo do 400m2 – 123001 – 35.71%

Poslovni deo (100m2) poslovna zgrada do 400m2 – 122011 – 14.29%

U skladu sa navedenim, obzirom da su svi delovi objekta iste kategorije B, objekat u celini bi bio kategorije B.

Shodno tački 3. članu 51. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načina vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, glavna sveska projekta za građevinsku dozvolu sadrži i izjavu o predviđenim merama za postizanje propisanih energetskih svojstava zgrade od strane ovlašćenog lica koje je izradilo elaborat energetske efikasnosti, iz Priloga 6 ovog pravilnika.

Takođe, shodno članu 58. istog pravilnika uz projekat za građevinsku dozvolu prilaže se i elaborat energetske efikasnosti, za zgrade, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada.

Shodno tački 4. člana 41. uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.

Shodno čl.2 tačka 21. Zakona o planiranju i izgradnji, „investitor jeste lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola.“

Član 53a Zakona o planiranju i izgradnji:

Lokacijski uslovi su javna isprava koja sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, a sadrži sve uslove za izradu tehničke dokumentacije. Lokacijski uslovi se izdaju za izgradnju, odnosno dogradnju objekata za koje se izdaje građevinska dozvola, kao i za objekte koji se priključuju na komunalnu i drugu infrastrukturu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lokacijski uslovi se mogu izdati i za više katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih parcela u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata i objekata komunalne infrastrukture, lokacijski uslovi se mogu izdati za više katastarskih parcela, odnosno delova katastarskih parcela, uz obavezu investitora da pre izdavanja upotrebne dozvole izvrši spajanje tih katastarskih parcela, u skladu sa ovim zakonom.

Lokacijske uslove za objekte iz člana 133. ovog zakona izdaje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine za objekte iz člana 134. ovog zakona.

Lokacijske uslove za objekte koji nisu određeni u čl. 133. i 134. ovog zakona, izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosi se idejno rešenje budućeg objekta, odnosno dela objekta (skica, crtež, grafički prikaz i sl.).

Lokacijskim uslovima može se predvideti i fazna, odnosno etapna izgradnja.

Shodno čl. 6 Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure, uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova prilaže se:

1)idejno rešenje, izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2)dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva.

Plaćanje ostalih naknada u objedinjenoj proceduri sprovodi se u skladu sa uredbom kojom se bliže uređuje postupak izdavanja lokacijskih uslova.

Shodno članu 13. Uredbe o lokacijskim uslovima („Sl.Glasnik RS“, br.35/2015) nadležni organ i imalac javnih ovlašćenja su obavezni da na svojoj internet stranici objave iznose stvarnih troškova za izdavanje i objavljivanje lokacijskih uslova i uslova za projektovanje i priključenje, prema klasi i nameni objekta, kao i da informacije o izmeni visine tih stvarnih troškova bez odlaganja ažuriraju.

Shodno čl. 56. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekta („Sl. glasnik“, br. 23/2015), grafička dokumentacija u projektu za građevinsku dozvolu za zgrade u projektu arhitekture sadrži situacioni plan (1:500-1:200), osnovu temelja, osnove svih etaža sa upisanim merama i relativnim visinskim kotama, osnovu krova, dva karakteristična, međusono upravna preseka i druge karakteristične preseke, izglede objekta (1:200-1:100).

Shodno čl.17 Pravilnika Projektom za građevinsku dozvolu se definišu položaj i kapacitet objekta na lokaciji, funkcionalnost sa stanovišta tehnoloških i drugih zahteva, prostorno oblikovanje, izbor konstrukcijskog sistema, dimenzionisanje glavnih elemenata konstrukcije, načelni izbor građevinskih materijala, instalacija i opreme, čime se obezbeđuje ispunjenost lokacijskih uslova i osnovnih zahteva za objekat,  dok se, shodno čl.33, za sagledavanje usklađenosti projektovanog objekta sa lokacijskim uslovima, ispunjenja osnovnih zahteva za objekat i drugih podataka od važnosti za odlučivanje u upravnom postupku - izrađuje izvod iz projekta.

U skladu sa čl.148. Zakona o planiranju i izgradnji, investitor podnosi prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu najkasnije osam dana pre početka izvođenja radova.

U prijavi radova investitor navodi datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave radova.

Takođe, shodno članu 140. Zakona, građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne otpočne sa građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova, u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, dok je u stavu 3. propisano da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

U zavisnosti od vrste radova koji se izvode, momenat početka izvođenja radova utvrđuje se na licu mesta, konstatovanjem da li su preduzete odgovarajuće aktivnosti u tom cilju (pre svega pripremni radovi definisani članom 2. tačka 28. Zakonja o planiranju i izgradnji).

U skladu sa članom 58. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, izrađuju se sledeći elaborati:

- elaborat o geotehničkim uslovima izgradnje, izrađen prema propisima o geološkim istraživanjima - potreban je za sve kategorije objekata

- elaborat zaštite od požara, kojim se utvrđuju mere za zaštitu od požara – potreban ukoliko je za objekat propisana izrada glavnog projekta zaštite od požara i pribavljanje saglasnosti na projekat za izvođenje u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zaštite o požara - nije potreban za objekte kategorije A, ukoliko ne spadaju u neki od slučajeva nabrojanih u čl. 33 zakona o zaštiti od požara (npr. ako imaju kotlarnicu snage preko 50kW)

- elaborat energetske efikasnosti, za zgrade za koje je propisano utvrđivanje energetskih svojstava, izrađen prema propisima o energetskoj efikasnosti zgrada – potreban je za sve zgrade navedene u članu 4. Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada, gde spadaju i stambene zgrade kategorije ”A”