Članom 31. stav 1. tač. 4 – 5) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele i najveću dozvoljenu visinu ili spratnost objekata. Imajući to u vidu, podatak o najvećem dozvoljenom procentu zauzetosti, odnosno izgrađenosti građevinske parcele, kao i o najvećoj dozvoljenoj visini ili spratnosti objekta možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 208a Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da će se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji nastavi sa građenjem objekta posle donošenja rešenja o obustavi građenja. Za isti prekršaj propisana je kazna za fizičko lice – investitora, u rasponu od 100.000 do 150.000 dinara. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi nadležni građevinski inspektor.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana regulisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se overena saglasnost tih lica.

U skladu sa citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, za utvrđivanje posedovanja odgovarajućeg prava na zemljištu u postupku izdavanja građevinske dozvole, relevantna je saglasnost suvlasnika u momentu podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Eventualna saglasnost ranijih suvlasnika na zemljištu ne predstavlja dokaz o odgovarajućem pravu u smislu odredaba člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji.

Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 2. tačka 20) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska parcela jeste deo građevinskog zemljišta, sa pristupom javnoj saobraćajnoj površini, koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju.

Saglasno citiranoj odredbi Zakona o planiranju i izgradnji, građevinska dozvola može biti izdata samo ukoliko parcela na kojoj je planirana izgradnja ima pristup javnoj saobraćajnoj površini (koja je izgrađena ili planom predviđena za izgradnju).

Priključci na izgrađenu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu mogu se izvoditi samo za legalne objekte, odnosno objekte koji su evidentirani u evidenciji katastra nepokretnosti.

Saglasno članu 153. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. U skladu sa tim, stručni nadzor nad svim vrstama radova vrši fizičko lice koje ispunjava uslov za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova u konkretnom slučaju (a ne privredno društvo, odnosno drugo pravno lice sa „velikom licencom“).

Članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova.

 Članom 156. stav 1. Zakona propisano je da u vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata.

U skladu sa tim, ukoliko je vršenje tehničkog pregleda povereno komisiji, potrebno je da svaki od članova komisije ispunjava uslov za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. Ukoliko je vršenje tehničkog pregleda povereno privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu, mišljenja smo da to pravno lice mora da ispunjava uslov za građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2. Zakona, odnosno da poseduje „veliku licencu“.

Zakon o planiranju i zgradnji osim definicije iz člana 2. tačke 24) ne propisuje dodatne odredbe vezano za pomoćne objekte te smo mišljenja da je u svakom konkretnom slučaju potrebno utvrditi da je pomoćni objekat u funkciji glavnog objekta.

Dakle u  konkretnom slučaju potrebno je utvrditi i da će na istoj parceli biti sagrađen glavni objekat, te da će pomoćni objekat biti u funkciji glavnog objekta. Garaža može biti sagrađena kao glavni  ili kao pomoćni objekat i potrebno je utvrditi da je garaža u funkciji glavnog objekta, pored toga što mora biti sagrađena na istoj parceli sa glavnim objektom.  

Ukoliko nije zatvoren Zahtev za upis prava svojine, odnosno ukoliko postoji mogućnost komunikacije sa RGZ pokrenite komunikaciju i tražite ispravku tehničke greške. U suprotnom, potrebno je pokrenuti novi zahtev kroz ostale postupke i tražiti ispravku rešenja.