Odredbama Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata nije propisano da idejno rešenje treba da sadrži podatak o investicionoj vrednosti radova.

Članom 31. stav 1. tačka 1) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže vrstu i namenu odnosno kompatibilne namene objekata koji se mogu graditi u pojedinačnim zonama pod uslovima utvrđenim planskim dokumentom, odnosno klasu i namenu objekata čija je izgradnja zabranjena u tim zonama. Imajući to u vidu, podatak o klasi i nameni objekata čija je izgradnja zabranjena u toj zoni možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredba Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetni objekat u vlasništvu više lica, za izvođenje radova na takvom objektu neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika.

Pitanje koje ste postavili ne odnosi se na primenu odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, već Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Saglasno definiciji iz člana 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, tavanski prostor predstavlja zajednički deo zgrade. Članom 9. stav 1. istog Zakona propisano je da prenos prava svojine nad zajedničkim delovima zgrade u cilju dogradnje, nadziđivanja, pripajanja ili pretvaranja predstavlja raspolaganje zajedničkim delovima zgrade. U članu 44. stav 2. Zakona regulisano je da o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice, koju čine svi vlasnici posebnih delova zgrade, odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.

Članom 31. stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da pravila građenja u planskom dokumentu, između ostalog, sadrže najveći dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgrađenosti građevinske parcele. Imajući to u vidu, podatak o najvećem dozvoljenom procentu zauzetosti, odnosno izgrađenosti građevinske parcele možete dobiti uvidom u planski dokument kojim je obuhvaćena predmetna građevinska parcela.

Ukoliko je parcela na kojoj je planirana izgradnja isključivo u Vašem vlasništvu, u cilju izgradnje objekta nije potrebno pribaviti saglasnost trećih lica (što podrazumeva i vlasnika susedne parcele).

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Za izgradnju novog objekta u svakom slučaju je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.

Iz Vašeg pitanja ne može se zaključiti da li ste u konkretnom slučaju bili investitor izgradnje predmetnog puta.

Ukoliko ste bili investitor izgradnje puta, potrebno je sprovesti postupak propisan za izdavanje upotrebne dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole propisani su članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“. Po izdavanju upotrebne dozvole u okviru objedinjene procedure, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, radi upisa objekta (puta) u evidenciju katastra nepokretnosti.

Ukoliko niste bili investitor izgradnje predmetnog puta, upis u evidenciju katastra nepokretnosti ne vrši se u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru (član 74).

Članom 135. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. U stavu 6. istog člana propisano je da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže se i overena saglasnost tih lica.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, ukoliko je predmetna parcela u vlasništvu više lica, za izvođenje radova na zemljištu neophodno je pribaviti saglasnost ostalih suvlasnika. Kada je reč o radovima na objektu (tavan), ukoliko je isti u Vašem isključivom vlasništvu, nije potrebno pribavljati saglasnost trećih lica, dok je u suprotnom predmetna saglasnost neophodna.

Saglasno članu 142. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, po izdavanju rešenja o građevinskoj dozvoli, investitor, u skladu sa novonastalim finansijskim i drugim okolnostima… može podneti zahtev za izmenu građevinske dozvole. Uz zahtev za izmenu građevinske dozvole investitor prilaže novi projekat za građevinsku dozvolu, odnosno separat projekta za građevinsku dozvolu koji se menja, saglasno članu 142. stav 3. Zakona. Ako se izmena građevinske dozvole traži zbog odstupanja u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu, a podaci navedeni u izvodu iz projekta za građevinsku dozvolu, koji je sastavni deo zahteva za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, nisu u skladu sa važećim lokacijskim uslovima, nadležni organ odbacuje zahtev za izmenu rešenja o građevinskoj dozvoli, i upućuje podnosioca da pribavi nove lokacijske uslove, odnosno zatraži izmenu važećih lokacijskih uslova, u skladu sa članom 26. stav 1. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

1. Članom 26. Uredbe o lokacijskim uslovima propisano je da, ako se objekat za koji je podnet zahtev ne može realizovati bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta, u uslovima za projektovanje i priključenje se, pored podataka iz člana 25. Uredbe, navode i:
   • razlozi zbog kojih se objekat za koji je podnet zahtev ne može realizovati bez izgradnje ili dogradnje komunalne ili druge infrastrukture, odnosno dodatnog pripremanja ili opremanja građevinskog zemljišta;
   • alternativni načini obezbeđivanja tih uslova, ako postoje;
   • predviđena dinamika realizacije nedostajuće infrastrukture, u skladu sa programom uređivanja građevinskog zemljišta;
   • uslovi za zaključenje ugovora o zajedničkom pripremanju, odnosno opremanju građevinskog zemljišta, u cilju dovođenja postojeće infrastrukture na nivo neophodan za priključenje objekta iz idejnog rešenja.

Saglasno citiranim odredbama Uredbe o lokacijskim uslovima, ukoliko je u uslovima za projektovanje i priključenje naveden neki od pobrojanih podataka, mišljenja smo da bi u konkrtnom slučaju trebalo izdati „pozitivne“ lokacijske uslove, uz uslov sufinansiranja infrastrukture, na način naveden u uslovima za projektovanje i priključenje imaoca javnih ovlašćenja.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.