Obzirom da je odredbom člana 8. stav 1. Zakona o hipoteci ("Sl. glasnik RS", br. 115/2005), propisano da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar (upis u registar ima konstitutivno dejstvo i predstavlja modus aquirendi za stvarna prava na nepokretnostima), smatramo da je neophodan punovažan upis u odgovarajući registar stvarnih prava na nepokretnosti (teretni – G list, Lista nepokretnosti).

Pitanje ko vrši obračun, ko prati izvršenje obaveze plaćanja, kod koga se čuvaju dostavljena sredstva obezbeđenja u slučaju plaćanja doprinosa na rate, ko se stara o prinudnoj naplati i sl. su pitanja unutrašnje organizacije jedinice lokalne samouprave. Ovi poslovi se mogu obavljati unutar jednog ili više organa, organizacija, odnosno preduzeća unutar jedinice lokalne samouprave.

Zakon ne propisuje obavezno pribavljanje informacije o lokaciji. Informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela, na osnovu važećeg planskog dokumenta i može je pribaviti lice koje želi da sazna osnovne informacije o konkretnoj lokaciji, pre izdavanja lokacijskih uslova, odnosno izrade idejnog rešenja koje se podnosi uz zahatev za izdavanje lokacijskih uslova. Postupak izdavanja informacije o lokaciji nije deo objedinjene procedure propisane Zakonom.

Uz zahtev za izdavanje lokacijskih uslova podnosilac zahteva dostavlja samo idejno rešenje koje je  izrađeno u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije i  dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi za podnošenje zahteva. Sve ostale potrebne dokaze, odnosno podatke i dokumentaciju pribavlja nadležni organ po službenoj dužnosti, u ime i za račun investitora. Bliže uređenje postupka izdavanja lokacijskih uslova sadržano je u podzakonskim aktima kojima se uređuju lokacijski uslovi i objedinjena procedura.

Studija opravdanosti se izrađuje samo za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budžeta. Navedeno proizlazi iz odredbe člana 111. stav 1. Zakona, kojom je propisano da se pre početka izrade tehničke dokumentacije za građenje objekta iz člana 133. Zakona, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, a koji se finansiraju sredstvima iz budžeta obavljaju prethodni radovi na osnovu čijih rezultata se izrađuje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti, odnosno odredbe člana 114. stav 1. kojom je propisano da se studijom opravdanosti određuje naročito prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za izabrano rešenje, razrađeno idejnim projektom, na osnovu koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja, za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budžeta.

U skladu sa članom 131 [s3]., stav 2. Zakona, lokacijska dozvola izdata u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, po pravnosnažnosti predstavlja osnov za izdavanje građevinske dozvole, u skladu sa ovim zakonom.

Dalje, u skladu sa članom 94., Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu tog Pravilnika, glavni projekat koji je izrađen na osnovu lokacijske dozvole koja je izdata, a za koju je zahtev podnet pre 17.12.2014. godine, može se koristiti:

1.         kao projekat za građevinsku dozvolu, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 51. navedenog Pravilnika i izvoda iz projekta za građevinsku dozvolu, u skladu sa članom 34. navedenog Pravilnika, u postupku pribavljanja građevinske dozvole;

2.         kao projekat za izvođenje, uz obaveznu izradu glavne sveske projekta za izvođenje, u skladu sa članom 62. ovog Pravilnika, za potrebe izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, koja otpočne u navedenom roku.

U skladu sa članom 123. ZPI, projekat za izvođenje se izrađuje za potrebe izvođenja radova na građenju, a u skladu sa članom 145. stav 9. "ministar nadležan za poslove građevinarstva odrediće za koje objekte, odnosno radove, se pre izvođenja radova obavezno izrađuje projekat za izvođenje . U skladu sa članom 18. stav 6. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade i načinu vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata, "izrada projekta za izvođenje je obavezna i za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vrše na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova (radovi iz člana 145. Zakona)". Dakle, projekat za izvođenje se izrađuje za rekonstrukciju, ali ne i za sanciju objekata.

Dostavljaju se oba dokumenta, s obzirom da je članom 135. stav 1. Zakona, predviđeno  da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse. Sastavni deo zahteva je i izvod iz projekta za izdavanje građevinske dozvole, potpisan i overen pečatom lične licence od strane glavnog projektanta.

Takođe, članom 15. Pravilnika o načinu, postupku i rokovima sprovođenja objedinjene procedure propisano je da se uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, između ostalog, prilaže:

1)         izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;

2)         projekat za građevinsku dozvolu, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije, u elektronskoj formi, kao i onoliko primeraka u papirnoj formi koliko podnosilac zahteva.

Odredbama u vezi sa glavnim projektantom (član 128a Zakona) propisano je da investitor imenuje glavnog projektanta koji je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa podacima iz projekta za građevinsku dozvolu i koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglašenost svih pojedinačnih delova projekta, te da glavni projektant mora da ispunjava uslove za odgovornog projektanta propisane ovim zakonom. U ovoj odredbi sadržana je i svrha uvođenja ovog novog instituta, naročito imajući u vidu suženu nadležnost organa uprave u kontroli tehničke dokumentacije. Ne postoje odredbe propisa koje bi upućivale na to da glavni projektant mora bude iz određene firme (pretpostavljamo da se u pitanju misli na firmu koja je izradila projekat za građevinsku dozvolu), niti da ne sme biti iz određene firme. Pri tome,  nije dozvoljeno da glavni projektant i vršilac tehničke kontrole budu jedno lice, odnosno zaposleni u istom, ili povezanim privrednim subjektima.

Dalje, uslovi (član 128. Zakona ) u pogledu odgovornog projektanta, a time i glavnog projektanta, predviđaju da odgovorni projektant može biti lice sa:

1)         stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, na akademskim studijama drugog stepena (master akademskih studija, master strukovnih studija, specijalističke akademske studije) odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina i

2)         licencom za projektovanje, izdatom u skladu sa ovim zakonom.

Licencu za odgovornog projektanta može da stekne lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inženjerske komore. Pod stručnim rezultatima za projektanta smatraju se rezultati ostvareni na rukovođenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Ukoliko se misli na projekat za izvođenje, obzirom da institut projekta za građenje propisi ne poznaju, njegovu sadržinu, način i postupak izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije, prema klasi i nameni objekata, precizno određuje podzakonski akt, i to Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata (pre svega čl. 19, 62–70. i drugi članovi).