Saglasno članu 2. tačka 28) Zakona o planiranju i izgradnji, zemljani radovi čine sastavni deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta. Međutim, ukoliko bi zemljani radovi bili izvođeni samostalno, odnosno ukoliko ne bi prethodili građenju objekta, mišljenja smo da za njihovo izvođenje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova.

Saglasno članu 53. Zakona o planiranju i izgradnji, informacija o lokaciji sadrži podatke o mogućnostima i ograničenjima gradnje na katastarskoj parceli, odnosno na više katastarskih parcela na osnovu planskog dokumenta. Imajući u vidu citiranu zakonsku definiciju, ukoliko je došlo do promene stanja po pitanju katastarskih parcela obuhvaćenih informacijom o lokaciji, prethodno izdata informacija o lokaciji više nije važeća.

Za izgradnju nadstrešnice osnove do 10 m² nije potrebno o pribavljati akt nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvođenje radova, saglasno članu 144. Zakona o planiranju i izgradnji. Ukoliko je reč o nadstrešnici osnove preko 10 m², za njenu izgradnju je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.

Izvođenje radova na dogradnji (izvođenje građevinskih i drugih radova kojima se izgrađuje novi prostor van postojećeg gabarita objekta, kao i nadziđivanje objekta, i sa njim čini građevinsku, funkcionalnu ili tehničku celinu) vrši se na osnovu građevinske dozvolue. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Izgradnja objekata vrši se na osnovu građevinske dozvole. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, neophodno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa čl. 53a – 57. Zakona i članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Zahtev za izdavanje građevinske dozvole u konkretnom slučaju podnosi se organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je planirana izgradnja predmetnog objekta (Opština Voždovac). Zahtev se podnosi elektronskim putem, posredstvom Sistema za podnošenje elektronskih prijava. Link za pristup Sistemu: https://ceop.apr.gov.rs/eregistrationportal/

Stranica ne raspolaže podatkom o ukupnom iznosu taksi i naknada koje je potrebno platiti za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli.

Ukoliko je rpedmetni objekat evidentiran u evidenciji katastra nepokretnosti, neophodno je sprovesti odgovarajuću proceduru za njegovo uklanjanje.

Rušenje postojećeg objekta je moguće izvesti na jedan od dva načina.

Prvi je da se rušenje realizuje u okviru pripremnih radova za izgradnju novog/novih objekata. Saglasno članu 137. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi se izvode na osnovu građevinske dozvole za izgradnju objekta. U tom slučaju, izvođenje pripremnih radova (rušenje postojećeg objekta) mora biti obuhvaćeno tehničkom dokumentacijom za izgradnju novog objekta/novih objekata, odnosno projektom za građevinsku dozvolu. Postupak podnošenja zahteva i dokumentacija koja se prilaže uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole propisani su članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, potrebno je pribaviti lokacijske uslove, u skladu sa članom 6. Pravilnika. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Drugi način je da se uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela, sprovede na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela. Postupak za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, propisan je članom 168. Zakona o planiranju i izgradnji. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi se:

• projekat rušenja sa tehničkom kontrolom;
• dokaz o svojini na objektu;
• uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

Dozvola o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela izdaje se rešenjem u roku od 8 dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije.

Rok važenja građevinske dozvole propisan je članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji. U skladu sa navedenim članom Zakona, građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola. Ovaj rok se ne odnosi na objekte iz člana 133. Zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.

Ukoliko je građevinska dozvola prestala da važi, nije moguće nastaviti sa izvođenjem predmetnih radova, ali ne postoji prepreka da bude podnet zahtev za tehnički pregled objekta i eventualno izdavanje upotrebne dozvole nakon toga.

U skladu sa članom 155. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, tehnički pregled objekata vrši komisija ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome investitor poveri vršenje tih poslova. Iz citirane odredba Zakona proizlazi da investitor formira komisiju za vršenje tehničkog pregleda.

Članom 156. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da U vršenju tehničkog pregleda može da učestvuje lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvođača radova za tu vrstu objekata. U skladu sa tim, ukoliko je reč o izvođenju radova iz člana 133. stav 2. Zakona, tehnički pregled može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje ima tzv. „veliku licencu“.

Članom 145. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, za objekte za koje se izdaje rešenje o odobrenju izvođenja radova, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu. Takođe, u članu 42. stav 5. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem propisano je da investitor može podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole i za radove izvedene u skladu sa rešenjem iz člana 145. Zakona.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, za radove izvedene u skladu sa člaom 145. Zakona o planiranju i izgradnji investitor može (ali nije u obavezi) da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Saglasno članu 97. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji, doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta ne obračunava se za podzemne etaže objekata visokogradnje, u koje spada i prostor namenjen za garažiranje vozila.

Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se na celoj teritoriji Republike Srbije i imaju jaču pravnu snagu od odluka jedinica lokalne samouprave, odnosno odluke jedinica lokalne samouprave moraju biti u skladu sa odredbama Zakona.

Saglasno članu 145. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, izgradnja dela srednjenaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kv, 20 kv i kv vod vrši se na osnovu rešenja kojim se odobrava izvođenje tih radova, koje izdaje organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole. Postupak izdavanja rešenja, kao i dokumentacija koju je potrebno priložiti, definisani su članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji i članom 28. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem. Navedene propise možete pronaći na sajtu www.gradjevinskedozvole.rs u okviru sekcije „Propisi“.

Članom 69. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da na zemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova i elisa vetroturbina, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod, odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju, održavanje i upotrebu tog objekta. U tim slučajevima, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko pravnim odnosima u smislu Zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište, saglasno članu 69. stav 11. Zakona.